nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.02.2010. u 22:00

Političari i akademici

Никола Тесла

Od prvih dana pojedini političari su nastojali da postanu akademici.
Na izborima za Srpsku kraljevsku akademiju 1892. propali su bivši srpski kralj Milan i crnogorski knjaz Nikola, jer nisu ispunili uslove i dobili su po tri od potrebnih deset glasova.
Ali za predsednika je 1899. izabran Jovan Ristić, predsednik vlade i dva puta kraljevski namesnik – Milanu i Aleksandru. Jovan Mišković, đeneral srpske vojske, jedno vreme je komandovao Srpskom kraljevskom akademijom. A predvodili su je i Stojan Novaković, koji je tri puta sedao u ministarsku fotelju, Jovan Žujović, jednom ministar, Slobodan Jovanović, predsednik jugoslovenske vlade u izbeglištvu, i Dušan Kanazir, ministar za nauku pod socijalistima.

Josip Broz Tito izabran je 1948. za počasnog predsednika, a Edvard Kardelj i Moša Pijade za redovne članove SANU. Dobrica Ćosić je, kao što znate, neko vreme proveo na položaju predsednika SRJ.

Najmlađi članovi

(/slika2)Jezikoslovac i pisac Ljubomir Jovanović izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije kada je imao 25 godina! Nešto stariji prilikom prijema bili su čuveni matematičar Mihailo Petrović Alas (29) i Aleksandar Belić (29). Prosečna starost sadašnjih akademika (291) je 71 godina!
Prva žena u SANU
Proslavljena spisateljica Isidora Sekulić prva je žena koja je primljena u Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Za dopisnog člana izabrana je 1950. kada je imala 62 godine, a 11 leta kasnije postala je redovni član.

Teslino čekanje

Genijalni Nikola Tesla je u 38. godini postao dopisni član Srpske kraljevske akademije. Za redovnog člana Srpske akademije izabran je posle 43 godine, što je najduže čekanje u istoriji ove ustanove, kada je već imao 81 godinu.
Drugi srpski velikan, Mihajlo Pupin, nije doživeo da ga proglase redovnim članom, iako je u zvanju dopisnog proveo 23 godine.
(/slika3)Milutin Milanković je čekao samo četiri godine da postane redovni.

Najslavnija imena

Svaki pokušaj da se izdvoje u svetu najslavniji članovi Srpske akademije nauka i umetnosti podložan je osporavanju, ali to nas ne sprečava da navedemo nekolika imena: Nikola Tesla, Luj Paster, Lav Tolstoj, Dmitrij Mendeljejev, Aleksandar Solženjicin, Josip Broz Tito, Dmitrij Šostakovič, Harold Pinter, Noam Čomski, Henri Mur, Albert Sejbin, Pjotr Kapica, Žan Kasu, Pol Doti, Roman Jakobson, Andre Malro, Ilja Rjepin, Henrik Sjenkijevič, Feliks Kanic, Jozef Jireček...

Sve troje Ivića

U dugogodišnjoj istoriji Srpske akademije nauka i umetnosti jedna jedina porodica doživela je da joj svi članovi budu akademici. To su otac Pavle Ivić (filolog), majka Milka (takođe filolog) i sin Aleksandar (matematičar).
Srpska četvorka
Samo dvojica Srba članovi su čuvene Ruske akademije nauka – Ljubiša Rakić i Miomir Vukobratović. Još dvojica počivših članova SANU, Pavle Savić i Pavle Ivić, zavredili su isto priznanje.
-----------------------------------------------------------
Zabrane i ostavke

U svojoj gotovo 170 godina dugoj istoriji Srpska akademija nauka, koja je baštinik tri prethodna učena društva (DSS, SUD i SKA), prolazila je kroz veća ili manja iskušenja, a nekoliko puta je, čak, obustavila svoje delanje.
Društvo srpske slovesnosti (DSS) je zbog nereda u zemlji prestalo da radi već 1842, a nastavilo je dve godine docnije. Godine 1864. ukinuo ga je knez Mihailo, koji je govorio osnivačkoj skupštini, zato što je izbio sukob s ministrom prosvete Kostom Cukićem povodom primanja u članstvo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Gercena.
Iste godine je obnovljeno pod nazivom Srpsko učeno društvo (SUD), a zabranjeno je četiri godine docnije, opet zbog sukoba s ministrom prosvete.
Poslednji javni skup Srpska kraljevska akademija (SKA), koja se stopila sa Srpskim učenim društvom, imala je 7. marta 1941, ubrzo posle toga Nemci su joj bombardovali zgradu u Brankovoj 15 (više ne postoji) i Akademijin dom u Knez-Mihailovom (današnje sedište). Sve do jeseni 1944. predsedavao je sekretar Jovan Radonić, jer je predsednik Aleksandar Belić bio zatvoren 1941, a potom se razboleo i nekoliko godina nije obavljao dužnost.
Godine 1981. predsednik Pavle Savić podneo je ostavku zato što nisu prihvaćeni njegovi predlozi u vezi s budućom delatnošću SANU.

Komentari0
f56ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja