nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:05

Za dva meseca nove, jedinstvene diplome BU

četvrtak, 04.03.2010. u 22:00
Високошколске установе ће се и ове године довијати на разне начине да надоместе мањак пара у каси (Фото Т. Јањић)

Najkasnije za dva meseca trebalo bi da počne izdavanje novih diploma na Univerzitetu u Beogradu, koji će prema novom Pravilniku, biti jedinstvene za sve fakultete. Kako je za naš list izjavila prorektorka BU za finansije dr Nevenka Žarkić-Joksimović, Univerzitet će izdavati diplome za sve vrste studija, a prvi će ih dobiti oko 3.000 akademaca koji već čekaju na ovaj dragoceni dokument.

Na naše pitanje šta će to konkretno značiti za studente, ona odgovara da će se iznos potreban za izdavanje diplome deliti između fakulteta i Rektorata.

– Ako diploma košta, recimo, 5.000 dinara, trećina novca će ići fakultetu, a dve trećine Univerzitetu, jer i fakultetska uprava i Rektorat imaju troškove – objašnjava prorektorka, dodajući da to ne znači da će BU zarađivati na diplomama, već da će to biti samo deo dodatnih prihoda.

Ako je suditi prema finansijskim planovima univerziteta za 2010., visokoškolske ustanove će se i ove godine dovijati na razne načine ne bi li nadomestile manjak para neophodnih za funkcionisanje visokog obrazovanja u Srbiji. Dr Nevenka Žarkić-Joksimović, kaže da prihodi iz budžeta nisu dovoljni za pokriće osnovne delatnosti univerziteta.

– Samo zahvaljujući sopstvenim prihodima, uplatama fakulteta i instituta i to na dobrovoljnoj osnovi, u mesečnom iznosu od oko 10.000 dinara, zatim uslugama za promocije doktora nauka, izdavanju diploma, kao i donacijama, uspevamo da osnovna delatnost Univerziteta ne trpi. Ministarstvo prosvete je pokrilo materijalne troškove Rektorata sa svega 16,8 odsto sredstava – kaže prorektorka i upozorava da prosvetne vlasti nisu izmirile ni svoje obaveze u vezi sa međunarodnom saradnjom, članarinom međunarodnim organizacijama, za rad pojedinih tela, studente sa hendikepom, što je sve, prema njenim rečima, takođe palo na teret univerziteta.

(/slika2)Zato će tokom marta početi razgovori predstavnika univerziteta i Ministarstva prosvete na izradi nove uredbe o normativima i standardima uslova rada za univerzitete i fakultete. Aktuelna uredba je izgubila od ažurnosti, s obzirom na to da je u međuvremenu uveliko odmakao postupak akreditacije, kaže i objašnjava da tim propisom treba staviti u korelaciju način finansiranja fakulteta sa uspehom studenata. Po njenom mišljenju, uspeh i prolaznost studenata treba makar blago, u jedan-dva procenta, da utiče na finansiranje fakulteta.

Kada je reč o finansijskom planu BU za 2010. godinu, Žarkić-Joksimović kaže da će ponovo oslonac biti na sopstvenim prihodima, posebno što će Univerzitet od ove godine biti izdavalac svih diploma, a značajnu aktivnost predstavljaće i projekti Evropske unije. Prošle godine sredstva od tih projekata bila su 52 miliona dinara, a u planu je da u ovoj godini budu 200 miliona dinara.

Prorektor Univerziteta u Novom Sadu dr Radovan Pejanović, zadužen za finansije i organizaciju, kaže da ovde nema velike razlike u odnosu na druge univerzitete u Srbiji i da je „jedina pomoć u ovoj nezavidnoj situaciji što jedan deo sufinansiraju pokrajinski sekretarijati za nauku i za obrazovanje”.

– Uskraćena su nam sredstva iz budžeta, uskraćeno ostvarivanje sopstvenih prihoda jer je i privreda u krizi i ukoliko ostane ovaj model finansiranja, postoji opasnost da se deo tereta prevali na studente, iako se mi trudimo da ispoštujemo socijalni status akademaca – kaže Pejanović koji je i profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Po njegovim rečima, Univerzitet ne dobija sredstva od Ministarstva za amortizaciju, što je jako velika stavka, jer je reč o ogromnim zgradama, građenim posle Drugog svetskog rata. Kada je reč o opremi fakulteta, prorektor objašnjava da zahvaljujući međunarodnim projektima, većina fakulteta uspeva da obnovi opremu, što će i u narednom periodu biti važna aktivnost Univerziteta u Novom Sadu.

Po mišljenju dr Pejanovića, kao i prorektorke Žarkić-Joksimović država mora da ulaže u obrazovanje daleko više ukoliko želimo da izađemo iz krize, kao što su to shvatile sve razvijene zemlje u svetu.

– Često se žalimo da izvozimo naš najbolji proizvod, diplomirane studente –kaže prorektorka i dodaje da je bolje državno finansiranje upravo način da se taj problem zaustavi.

– Ukoliko se ne pronađu sredstva i obrazovanje i nauka ostave na cedilu, to će se odmah odraziti na kvalitet i dugoročno na razvoj zemlje – smatra Pejanović.

I dok rektorati upiru prst u prosvetne vlasti, iz Ministarstva prosvete kažu da se vrlo malo može uraditi bez Ministarstva finansija.

Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Slobodan Jauković izjavio je na poslednjoj sednici Saveta Univerziteta u Beogradu „da se često Ministarstvo prosvete kompromituje jer ima obaveze, ali nema novca” i „da Ministarstvo finansija nema sluha za potrebe visokog obrazovanja”. Po njegovim rečima, ukupni zahtevi za investicije bili su 18 milijardi dinara, a odobreno je samo 250 miliona. Od ukupnog budžeta za prosvetu, čak 97 odsto sredstava ide na plate.

Srbija inače još nema strategiju razvoja visokog obrazovanja i za sada jedini dokument u ovoj oblasti je pre nekoliko dana usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010 do 2015. godine. U ovom dokumentu se navodi da je potrebno da se sistem finansiranja visokog obrazovanja promeni, a da se fondovi za stipendiranje usmere na studente prioritetnih naučnih oblasti (prirodne, tehničke i medicinske).

Sandra Gucijan


Komentari2
af2bc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

D J
Зашто се људима који су завршили факултете о трошку државе, не наплати школарина уколико се запосле у иностранству или за страну фирму у земљи? Они који су отишли или да плате или им одузети пасош а онима који су остали, а раде за стране фирме, законом регулисати наплату преко судских забрана. Наравно од тог новца може се финансирати универзитет јер је таквих небројано.А и зашто би држава финансирала извоз памети на тај начин? Или нека сви плате школарину па ко остане нека му се врати новац.
Stojan
Zašto Ministarstvo prosvete i Poreska uprava tolerišu pojedinim fakultetima isplatu zarada preko fingiranih autorskih honora?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja