utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:36

Vinčansko otkriće uskoro u udžbenicima

ponedeljak, 08.03.2010. u 22:00

Veliko priznanje za srpsku arheologiju i nauku osvanulo je u martovskom izdanju Bi-Bi-Sijevog magazina „History” objavljivanjem članka o izvanrednom otkriću na našim lokalitetima, koje je nazvano prvom industrijskom revolucijom. Reč je o istraživanju kojim je utvrđeno da je vinčanska kultura najstarija metalurška kultura u Evropi do kojeg je došla naša Miljana Radivojević, arheolog na doktorskim studijama u Londonu.

Prateći Miljanu još od studentskih dana, kada je bila najbolji student na odseku za arheologiju (9,70), Filozofskog fakulteta u Beogradu, „Politika” je o njoj pisala još pre dve godine kada je njen rad proglašen za najbolji na master studijama londonskog UCL instituta za arheologiju, a sada je proširen. Miljana je ovih dana u Narodnom muzeju u Beogradu uradila dodatnu selekciju materijala sa svojim mentorom Tilom Rerenom.

– Ovde smo da analiziramo najstarije tehnološke ostatke prerade bakra u vinčanskoj kulturi, stare sedam hiljada godina. Oko projekta je okupljen veliki tim stručnjaka, kao i profesori Tilo Reren i Ernst Pernicka, dva najveća imena u arheološkoj nauci, što daje kredibilitet našem istraživanju. Pogledali smo lokalitet Vinča, materijal sa lokaliteta Pločnik i Belovode i analizirali ga izotopskim, optičkim, hemijskim metodama – kaže Miljana Radivojević i opisuje otkriveni materijal:

 (/slika2)– Radi se o dosta neuglednim komadićima, zelene ili sivkaste boje, koji su lagani i teško ih je prepoznati u zemlji. Samo zahvaljujući pažljivim istraživanjima oni su pronađeni, a ovde čuče verovatno desetak godina. Najveće nađeno bogatstvo je zapravo zgura (tehnološki otpad pri procesu topljenja metala), jer izdržava sve vremenske prilike i čuva informaciju šta se zapravo dogodilo. Iz tih komadića možemo da uočimo kakvi su bili uslovi topljenja, temperature, tehnološki koraci, vrsta rude i okruženje. Celo istraživanje bazira se na ovim komadićima koji su sasvim fantastični i neverovatni.

Imajući u vidu da razvoj metalurgije ubrzava razvoj društava, utiče na izgradnju gradova i prvih uređenih društava, kao i na socijalnu stratifikaciju, a znajući od kada se to dešavalo ovde na Balkanu, po uverenjima naše naučnice, imamo puno pravo da pričamo o prvoj industrijskoj revoluciji Evrope, pa i sveta. Iz nje se hiljadama godina kasnije razvila jedna moderna evropska kultura, a ovi novi naučni dokazi, kako kaže, uskoro bi mogli da uđu i u udžbenike.

– Do sada je postojao jedan pogled koji je uveravao da je sve nastalo na Bliskom istoku – civilizacija, kultura i tehnološki napreci. Ovo je pogled sa Balkana. Sada znamo da ne postoji jedan jedini izvor svemudrosti i napretka ovoga sveta. Vinčanska kultura će zato sigurno ući u udžbenike i promeniti viđenje o nastanku evropske praistorije – kaže Miljana Radivojević.

Podsetimo, finansijska sredstva za treću godinu Miljaninih doktorskih studija još nisu obezbeđena. Polovinu od cele sume

(90.000 funti), donirala je britanska vlada, novac su dala naša ministarstva kulture i nauke, Fond za mlade talente RS, Friman i Mek Moran, bakarna i zlatna fondacija iz Amerike, i Institut za arheometalurške studije u Londonu.

Mirjana Sretenović

-----------------------------------------------------------

Profesor Reren iznenađen

Profesor na Institutu za arheologiju UCL Tilo Reren objasnio je da je vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo i tehnologiju, ranije nego na Bliskom istoku ili Iranu. Prema njegovim rečima, ljudi na Balkanu su se razvijali nezavisno, i pre više hiljada godina od metala pravili alatke koje su bile mnogo bolje od alatki od kamena, a koje su promenile razvoj društva. To je polazna tačka industrijske revolucije nastale pre 7.000 godina, što menja naš pogled na razvoj metalurgije na globalnom nivou, kaže profesor Reren i dodaje da ga je Miljana ubedila da pogleda materijale i da je ovim otkrićem bio veoma iznenađen. Znali smo da ovde „ima nešto”, ali nismo znali gde su alatke napravljene, kad i kako. Sada smo se u to uverili – kaže Reren.

-----------------------------------------------------------

Šljivar: Ko zna šta nas još čeka

Arheolog Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, koji je rukovodilac istraživanja na lokalitetima vinčanske kulture, podsetio je da su istraživanja na lokalitetima Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Pločnik, kod Prokuplja, počela 1994. godine, ali da se do kapitalnih rezultata došlo saradnjom sa Institutom za arheologiju iz Londona. Belovode i Pločnik su dva najveća naselja vinčanske kulture, koja zauzimaju oko 100 hektara, istakao je Šljivar i objasnio da je na oba lokaliteta istraženo samo 400 kvadratnih metara. „To je jedan promil svega toga i ko zna šta nas tamo još očekuje”, rekao je Šljivar. „Istraživanja smo obogatili novim materijalima i nalazima, i na osnovu njih rekonstruisali život tih ljudi. Jedno od važnijih otkrića su i antropomorfne i zoomorfne figurine verovatno njihovih božanstava, kao i set figurina bikova koji su rađeni u terakoti, a dati su na proučavanje Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu” – dodaje Šljivar.


Komentari19
ee68f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Митровић Божидар, доктор правних наука
Добро је што је "Политика" објавила овај чланак али је још корисније што је објавила коментар анонимног археолога који покушава са позиције монопола и догме да оспори истраживања и промоцију резултата младе и лепе научнице која је именом и презименом стала иза ових чињеница и резултата. Анонимном археологу (који као један од ЧУВАРА ДОГМЕ који распоређени по разним институцијама у Србији негирају не само нашу историју него и саму науку као процес откривања новог), препоручујем да прочита књигу "Археолошка теорија" америчког профеора Метју Џонсона који је исмејао управо овакве изливе беса и покушаје да се омаловаже нова истраживања и одбрани институционални монопол на научно тумачење. Немам никакве везе се издавачем ове књиге већ је то само поуздана НЕГАТИВНА оцена археологије и исориографије која се упорно брани као ЈЕДНОМ ЗАУВЕК ДАТА ИСТИНА што је неспојиво са науком. Свака похвала овој научници и - научном истраживању и - промовисању научних резултата јер је и једно и друго наука
jos jedan arheolog
Postovane kolege, otkrice delimicno dozivljavam kao reviziju vec otkrivenog, molim vas da ne budem pogresno shvacen, mlada koleginica mora dobiti podrsku struke, to je neosporna cinjenica i tu se koliko vidim svi slazemo. Medjutim, iznenadjen sam da niko ne govori da je pocetkom devedesetih godina jedan americki arhelog sa univerziteta Berkli izvrsio analize zgure i bakarnih artefakata sa vincanskih lokaliteta u Srbiji, a i sire, osim naravno lokaliteta Belovode koji tada nije bio otkriven.Njegovi rezultati su publikovani, tako da ovo nije prvi put da se sveobuhvatno rade labaratorijske analize pomenutih tipova nalaza.Misljenja sam da profesionalizam nalaze poredjenje novih rezultata istrazivanja sa prethodnim rezultatima i osporavanje istih, pred kolegama je dug i naporan put do konacnog menjanja udzbenika, bice to mukotrpan posao, koji ce verovatno usloviti i reviziona iskopavanja, a za to je potrebno mnogo novca.
Радојица Сворцан
Добар текст, али тема је много боља. У Плочнику је нађена и пећ у којој се топио бакар, као и 40 (четрдесет) бакарних предмета - све то 2500 година пре осталог света. Комплекс је огроман и још недовољно истражен. Зато археолог Шљивар каже да нас могу очекивати велика изненађења. Србија држи светски примат са обрадом више метала и легура: бакром, живом, бронзом и гвожђем. О првим металцима (Хефесту или Тубал-Каину) предања и стари записи много говоре, али се сада историја мора поново престројавати у складу са новим налазима. БЕЗ МЕТАЛА НЕМА НИ КЛЕСАЊА КАМЕНА, НИ ВЕЛИКИХ ГРАЂЕВИНА. Видети у књизи "Магија сфинге и скривени стари свет".
arheolog nezavidan
@arheolog. Kolega, naravno da se slazem da treba podrzati sve mladje kolege koji predano studiraju i rade. Ovo sto koleginica radi je sigurno proizvod jednog takvog dugog i predanog rada, i volela bih da je ovakvih oglasavanja vise, jer se time u javnosti stice slika o potrebi zastite nasih nasledja, A da je koleginica Radivojevic "ubola" bas taj problem, upravo sam se uverila gledajuci RTS popodne, magazin "OKO", gde je deo priloga posvecen obrusavanju profila u Vinci, zajedno sa pricom o metalurgiji, gde je jasno adresiran problem koji imamo sa nalazistima, a na koji se ukaze samo vestima kakve nam je koleginica donela. Nadam se da ce ovakvih priloga biti sve vise, i da ce nase kolege da pokrenu malo nasu drzavu i arheolosku zajednicu.
arheolog
@arheolog nezavidan. Pravo da Vam kazem koleginice meni je malo neprijatno da se mi ovako prepucavamo po novinama. Ocigledno je da je Vasa namera odbrana lika i dela mlade koleginice, sto je ok. Vi imate na to pravo, mada ne treba da ga branite od mene jer ja lik i delo ne kritikujem vec metod i cilj. A u pravu ste da je svima potreban novac. U stvari, u srpskoj arheologiji je mnogo potrebniji na drugim mestima nego da se isplacuju honorari pojedinim postdiplomcima (mada bi idealno bilo kad bi ga bilo za sve kojima treba). Samo kao primer, dobar deo arheoloskog nalazista Vinca se pre nekoliko nedelja obrusio jer drzava nije dala pare za konzervaciju. I druge nase mlade kolege studiraju po inostranstvu pa se ne oglasavaju po novinama nego rade svoj posao strucno i predano i dobijaju finansijsku podrsku od svojih institucija zahvaljujuci zaslugama. I ja kazem "samo napred Miljana", ali se nadam da ce sledeca vest o ovome biti u nekom strucnom casopisu a ne u novinama ili na tv-u.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja