subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 13.03.2010. u 22:00

Srbija zatire svoje stočarstvo

Republički zavod za statistiku je procenio da je Srbija prošle, dosta rđave, ekonomske godine u poljoprivredi ostvarila, ipak, rast vrednosti svoje bruto proizvodnje od oko 2,58 odsto. I tako skromno povećanje tog škrtog „kolača” uticalo je da ukupan pad BDP Srbije ne bude svih četiri ili 4,5 odsto, kako smo strepeli, već nešto podnošljivijih 2,8 procenata. Sudeći, međutim, prema poslednjim računicama, do kojih je došao saradnik u Privrednoj komori Srbije mr Vojislav Stanković, svi su izgledi da će procena o rastu bruto vrednosti u agraru morati da pretrpi izvesnu korekciju – nadole. Zašto?

Naš agrar, baš kao i ukupna privreda, već godinama pati od iste bolesti – pogubne ekstenzivnosti. Ulažemo mnogo, a dobijamo veoma malo. U strukturi procenjene bruto ostvarene vrednosti u agraru biljna proizvodnja je činila 69,5 a stočarstvo svega – 30,5 procenata. Da nevolja bude veća učešće u biljnoj proizvodnji raste, a opada u stočarstvu, koje je kruna svake poljoprivrede. Tako nam se i dogodilo da je stočarska proizvodnja lane opala za oko tri procentna poena čime je ukupan učinak u poljoprivredni „svukla” na veoma tankih 1,5 odsto. Taj minus moraće da se odrazi i na konačan rezultat BDP-a zemlje za prošlu godinu, kaže za naš list Stanković.

Sve, pa i najrazvijenije, zemlje EU polažu veliku pažnju poljoprivredi a pogotovo stočarstvu. Za njihovu ekonomsku politiku ne postavlja se pitanje kome dati prioritet. A kada to i čine – prednost se uvek daje poljoprivredi. Nije čudo, smatra Stanković, što od ukupnog budžeta EU više od polovine novca ode na premije i podsticaje poljoprivredi. Kod nas se, međutim, sasvim drugačije radi. Učešće agrarnog u ukupnom budžetu države smanjuje se sa svakom krizom – sa 5,3 na 2,2, da bi sada stigao na svega tri procenta. S tako malim izdvajanjima i ulaganjima poljoprivreda, a pogotovo stočarstvo, ne može da bude izvozni adut zemlje, a još manje grana u kojoj bi do posla došlo više besposlenih ruku.

(/slika2)Trenutni stočni fond Srbije manji je, tvrdi Stanković, za oko polovinu nego pre pola veka. Trenutno imamo svega 550.000 do 600.000 krava. Toliko krdo Srbija je imala početkom prošlog veka. Istina, drugog rasnog sastava, ali nama problem nije u rasi, već u brojnosti grla.

U živinarstvu i svinjarstvu može se za relativno kratko vreme, tri do pet godina, podići proizvodnja, ali u govedarstvu taj rok ne može da bude manji, tvrdi akademik dr Ratko Lazarević, od 15 do 20 godina.

Problem, po njemu, nije samo u pukom povećavanju broja grla stoke, već u svemu onom što tome prethodi – da se organizuju desetine hiljada mladih domaćina koji bi pristali da se bave tim teškim poslom u narednih nekoliko decenija. Ne može, kaže, neko da napuni štalu, a da sebe i budućnost svojih ukućana ne vidi kroz deset do 15 godina, pa i duže. U sve to mora da se uključi država, ma koliko prala ruke od poljoprivrede i flertovala s tržištem jer jedino ona ima razvojne poluge i instrumente – ekonomsku, razvojnu, izvoznu, socijalnu i penzionu politiku… podsticaje, povoljne zajmove, kamate…

Naša država, napominje dr Lazarević, ne treba ništa da izmišlja ili čini ono što niko do sada nije radio. Dovoljno je da vidi kako to rade Holandija, Danska, Nemačka… Za njih su poljoprivreda, a pogotovo stočarstvo, u istoj ravni. Podjednako podstiču razvoj industrije i stočarstva, a mi se jednog i drugog klonimo kao od otrova. Rezultat će se uskoro videti kada budemo počeli da uvozimo juneće meso, poručuje dr Lazarević.

Da Srbija polako zatire svoje stočarstvo govore i Stankovićeva istraživanja. Broj uslovnih grla stoke po hektaru obradive površine u Srbiji je svega 0,30 – u centralnoj 0,33, a u Vojvodini – 0,25. Optimum je – jedno uslovno grlo po hektaru. Holandija dotle ima 9,4, a u svih 27 članica EU prosek je 0,98. Grčka je čak bolja od nas sa 0,38 uslovnih grla po hektaru.

Šta vredi, kaže na kraju Stanković, što Srbija već godinama ima odobren kontingent za izvoz 10.000 tona junećeg mesa u EU, a proda, sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, jedva nešto više od trećine te količine. O izvozu svinjskog ili živinskog mesa još ne možemo ni da sanjamo dok ne iskorenimo neke bolesti i ne prestanemo s vakcinama životinja, a to znači ne počnemo da vodimo računa o svakom proizvodnom detalju – od livade i njive, na kojima se gaji hrana, preko tora i obora do završne obrade i pakovanja mesa i hrane.

A za sve to, opet, u čemu se slažu oba naša sagovornika, potrebna je država s nešto para, ali sa organizacijom i dugoročnim standardima i pravilima ponašanja. Ponajpre za sebe, a kada bude sebe dovela u red i poljoprivrednici će znati šta im valja činiti i s – kim.

Slobodan Kostić

Komеntari9
7c0e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boban kotev
Samo bla,bla,bla valjda vidite da Srbiji odavno nije stalo do stočarstva, ma nju neinteresuje bre ništa sem stvari gde još ima nešto da se očerupa.
Без Бриге
Немој дас узбуђујете. Исто ово расправља и Руска Федерација, а морате признати да су они ипак мало јачи од Србије. И у Русији је увоз пилића из УСА Атомских резерви, тзв. Атомских пилића, донео ужасне користи Русији. УСА је рекла - Хвала ти, Русијо. Најзад можемо бесплатно да обнављамо наше атомске резерве и да очувамо наше фармере и каубоје! Онда је Русија, чијим путем ми сада поносно корачамо, почела братски увоз и атомских крава из УСА. Пријатељски односи УСА и Русије, на опште добро целог Света, су расли стравичном брзином. Све што је добро, кратко траје, јер онда је дошао Путин. После свих тих успеха 90-их, Путин је полако споменуо сељака, и ако се РФ не распадне за живота Путина, ако истраје само још десетак година, на Руским пољима ће се поново реинкарнирати понеки руски сељак, и тамо негде кроз 100 година, Русија ће вероватно, ако и даље буде постојала, стићи да развије макар екстензивну пољопривреду,коју је имала и пре 100 година. А Србија? Па, не верујем.
Предлажем Нову Индустрију
Чланак изузетан, јел, чак би био и сензационалан, да није тема из прошлости. Нормално, новинар нас реално обавештава шта се данас догађа, врши своју дужност, као и новине. Ипак, ја као мало мање информисан човек, далеко од реалности, што и јесте тренутна реалност Србије, знам ово већ нешто више од десет година. Онда баш и није било тако очигледно, али се знало да "се мора" увозити и знало се да ће сељак на добош. Још пре две године, и нешто више, број грла стоке у Србији је сведен на само 200 000. Па дал је неко реаговао? Није, јер тај који би реаговао, није у моћи одавно. Имамо ми друга посла, а не да губимо време састанчећи о исхрани народа и којекаквим другим глупостима. Иза нас је ЕУ. Са све стероидни пилићи на нашим тржиштима.Ја препоручујем да пређемо на филмску индустрију, јер још увек имамо пар крда говеда и коња, тако да би снимање каубојских филмова, или филмова страве и ужаса у пољима стероидних сорти куруза, могло знатно да успори пад. Италија је тако процветала.
Nemam Pojma
Када читам овако "високо научне" анализе и текстове, питам се да ли се стварно мисли како народ, сељак, незна шта се догађа? Зна! Разним притисцима, чудним избором људи на власти, као последице пораза Србије и додатних услова Запада, свођење Србије у минималан облик, сервирањем лажних полуинформација и спречавањем правих информација, ствара се лажна слика увек неке "радне" атмосфере и "забринутости" због чудних догађања у Србији, чак се то и критикује, док сдруге стране, иза очију јавности, те, баш те ствари се договарају и спроводе. Наша производња је мртва. Увоз и кредити из ЕУ су потпис на губитак државе, који се ставља сваке године по једно слово. Има још само неколико слова да се упише, и крај. Сточни фонд је у Србији дефинитивно уништен још пре пет година, а дотучен предпрошле године, када је сељак морао да прода чак и она грла која је користио за своју породицу и тако наш сељак купује месо,млеко,воће и поврће, маде ин Германи и Ј-УСА!Савремени српски сељак-створен да би пропао
Filip
Ja posmatram to vec 10 godina. Moji rodjaci u mionici, bas stocarski kraj, nemogu kraj s'krajem da sastave, tako da ja moram da ih podrzavam iz dijaspore, samo da prezive, da opstanu na selu. Drzavi to izgleda odgovara, ja placam i cutim, rodjaci barem imaju hleba, drzava ne radi nista. Ali dolazi toj igri kraj: Umire seljak, umire narod (nemacka poslovica).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja