ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 14.03.2010. u 22:00 Jelena Cerovina

Ustavne prepreke evropskim integracijama Srbije

Predstavnici Demokratske stranke i G17 plus ovih dana su ponovo aktuelizovali pitanje promene pojedinih odredbi Ustava Srbije iz 2006. godine sa obrazloženjem da su neka ustavna rešenja ograničavajući faktor u procesu evropskih integracija Srbije.

Među odredbama koje se spominju kao najspornije su one koje se tiču regionalizacije, izbornog sistema i odnosa između međunarodnih akata i domaćih zakona.

Stručnjaci za ustavno pravo uglavnom se slažu sa političarima da je srpski ustav pojedinim svojim odredbama kočnica približavanju Srbije evropskom sistemu vrednosti, ali ima i onih koji smatraju da su najavljene izmene isključivo motivisane političkim razlozima, odnosno željom da se kroz ustavne reforme proguraju neke ideje od kojih bi isključivu korist imale pojedine partije.

O promeni ustava u vladajućoj koaliciji razmišlja se već duže vreme. Još sredinom prošle godine predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da bi trebalo menjati ustav jer u srpskom parlamentu sedi preveliki broj poslanika, a izmena ustava, kako je rekao, bila bi prilika i za rešavanje pitanja regionalizacije i decentralizacije Srbije.

Predsednik udruženja „Pravnici za demokratiju” dr Stevan Lilić kaže za „Politiku” da je odavno upozoravao da su neke odredbe ustava neodržive i da je izmenama trebalo odavno pristupiti.

Prema njegovim rečima, jedno od ključnih pitanja za Srbiju i EU jeste regionalizacija. U članu 94 kaže se da Srbija mora da se stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju u skladu sa zakonom.

„To je vrlo ozbiljno pitanje jer se javlja kao dramatična politička tačka kako napraviti regione i kako regioni, recimo u Vojvodini ili Sandžaku, da funkcionišu. To je stvar na kojoj je ustav pao na ispitu jer nije dao dovoljno komponenti za uređenje ovog pitanja. Takođe, vlada je donela uredbu o statističkim regionima, još se nije ni mastilo osušilo, a regioni su već promenjeni”, objašnjava Lilić.

Uz to, kako ističe, kad se uzme u obzir kako su definisane autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija gde je KiM posebno pomenut u preambuli kao pokrajina sa suštinskom autonomijom, što nema veze sa realnošću, jasno je da je nužna ustavna popravka.

Ipak, prema njegovom mišljenju, najozbiljniji nedostatak Ustava je rešenje iz 102. člana koje predviđa da je poslanik slobodan da stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci.

„To je čist delegatski sistem neprihvatljiv u jednom savremenom vrednosnom sistemu. Ovim članom na velika vrata smo uveli partijsku državu”, smatra Lilić.

Kao loše rešenje on navodi i član 194 po kome jaču snagu imaju domaći nego međunarodni akti.

„U našem ustavu se kaže da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom što je problematično rešenje. Tako nešto je neodrživo ako želimo da budemo uključeni u integracioni sistem kao što je EU”, naglašava Lilić.

Za Vladimira Todorića, urednika „Srpske pravne revije”, glavna zamerka srpskom ustavu je što ne dozvoljava prenos suverenosti na EU, odnosno međunarodne organizacije. Ulaskom u EU, kako ističe, svaka zemlja može biti obavezana nekim propisima protiv kojih je sama glasala. Da nije tako EU ne bi mogla da funkcioniše. Todorić se slaže sa dr Lilićem da se među sporne odredbe mogu ubrojati i one koje se odnose na autonomne pokrajine, kao i one po kojima poslanik nije vlasnik mandata.

„Problematična su i ovlašćenja parlamenta jer skupština nema mogućnost da sama utvrđuje i vodi politiku što je u startu sprečava da vrši efikasnu kontrolu vlade. To je jedno od ’originalnijih’ rešenja u Evropi jer parlament koji je nosilac suverenosti jedne države ne može da formira politiku”, kaže Todorić.

Prema njegovom mišljenju, među loša rešenja trebalo bi ubrojati i ona u vezi sa odnosom između predsednika države i vlade pa tako predsednik koji se bira na neposrednim izborima nema ovlašćenja koja odgovaraju načinu na koji je izabran, a sa druge strane vlada sama vodi politiku i ne može da odgovara parlamentu.

„Takve odredbe nisu plod koherentnog ustavnog modela nego pregovora između tadašnjeg premijera Koštunice i predsednika Tadića od kojih je svako vukao na svoju stranu. Ova rešenja vode u nestabilnost celog sistema, a sadašnja stabilnost je isključivo rezultat toga što jedna partija ima većinu u parlamentu i predsednika. Kada bi bilo drugačije sistem bi bio zakočen kao što se to desilo vladi koja je pala u martu 2008. godine”, objašnjava Todorić.

Direktor Instituta za uporedno pravo dr Jovan Ćirić ne slaže se sa Lilićem i Todorićem da su ustavne promene neophodne. On smatra da pojedine političke strukture pod izgovorom približavanja EU žele da nametnu određene teme.

„Te teme u stvari nisu prave teme za razgovor, ali oni žele da neke svoje ideje proguraju u javnost. Niko formalno ni suštinski ne traži od Srbije da menja ustav, niti bi ustav ovakav kakav je sada bio kočnica za evropske integracije Srbije kada bi sve drugo bilo u redu”, tvrdi Ćirić.

Kao argument za takav stav on navodi primer sa vraćanjem srpskih državljana koji su tražili azil u nekim zemljama Zapadne Evrope nakon što je uveden „beli šengen”.

„Videli ste da je bela šengenska lista u trenutku dovedena u pitanje od jedne suštinske stvari koja je postala problem nezavisno od zakona i od zakonskih formalnih rešenja”, kaže Ćirić.

Todorić ne spori da Srbija trenutno može da napreduje prema EU i bez ustavnih promena, ali se, kako kaže, ne može složiti da je potpuno nevažno kakva su pojedina ustavna rešenja. Same izmene ustava, kaže, ne bi bile dovoljne ako ne preskočimo i „hašku prepreku”, ali je bitno da se one urade sada kada postoji politička volja za takvim promenama.

-----------------------------------------------------------

„Najproblematičnije” odredbe ustava

– pravo poslanika da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci

– prednost domaćih nad međunarodnim aktima

– nedorečenost rešenja o regionalizaciji

– vlada ne odgovara parlamentu

– ovlašćenja predsednika u neskladu sa načinom na koji se bira

– način na koji su definisane autonomne pokrajine

Komеntari0
b3981
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja