ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05

Jovanka Broz: Titovi naslednici smo njegova deca i ja

Autor: Nada Torlakponedeljak, 15.03.2010. u 22:00
Јованка Броз

Minula izložba pod nazivom „Tito-foto” u Muzeju istorije Jugoslavije, na kojoj su predstavljene fotografije koje je snimio lično Josip Broz Tito, preminuli predsednik preminule Jugoslavije, ponovo je otvorila pitanje kome pripada ostavština Josipa Broza Tita. U nekoliko tekstova„Politika” će pokušati da odgovori na ovo pitanje.

Poslednjeg dana februara u Beogradu je u Muzeju istorije Jugoslavije, zatvorena izložba „Tito-foto”. Petnaest dana očima mnogobrojnih posetilaca, ali i domaće i svetske javnosti, bile su izložene fotografije koje je godinama stvarao lično Josip Broz Tito. Tako su mnogi prvi put saznali za ovaj hobi predsednika bivše Jugoslavije i naravno, imali prvi put priliku da vide fotografije iz privatne arhive. Organizatori izložbe su ove fotografije podelili u nekoliko ciklusa: „Moja Jovanka”, „Moj Krleža”, „Moje rezidencije”, „Moja putovanja”, „Moji psi”, „Moja ostrva”, „Moje proslave”...

Šta o izložbi misli Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita?

– Duboko sam povređena tom izložbom! Zaprepastilo me je da bez bilo kakvog razgovora sa mnom, bez pitanja i odobrenja, objavljuju moje fotografije. Zar niko neće da shvati da sam ja još živa i zdrava i da se ne mogu poigravati mojim imenom kako i kada kome šta zatreba. Kad su tako „dobronamerni”,pa što me nekad ne prikažu u drugom svetlu, zašto prikazuju moje golišave fotografije? Zašto ne kažu da sam bila borac, nosilac Spomenice od 1941. godine, da sam bila oficir sa visokim činom u vojsci, da sam bila Titova supruga i saputnica 35 godina, da sam u tom svojstvu nastupala javno kao društveni radnik u zemlji i inostranstvu, da sam najbolje što sam mogla i znala predstavljala našu zemlju koja je bila poštovana u svetu.

To su fotografije iz naše lične, privatne arhive. Ako ništa drugo, valjda je moralno da me pitaju za dozvolu, jer je reč o delikatnim, intimnim stvarima. Jedini sam svedok koji zna sve o tome. Pomagala sam svom suprugu i oko izrade tih fotografija.

Stiče se utisak da niste ogorčeni samo zbog povrede moralnih vrednosti i prava?

Savezni ustavni sud je 29. januara 2002. godine doneo odluku kojom je utvrđeno da zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza Tita (zvali su ga zakon Milke Planinc) nije saglasan sa Ustavom SRJ, te je Republika Srbija – kao pravni naslednik SRJ – na osnovu ove odluke bila dužna da imovinu, koja je tim zakonom bila proglašena društvenom, vrati zakonskim naslednicima Josipa Broza Tita.

A imovina koju sam ja imala, a koja je predmet ovog spora, predstavlja moju ličnu imovinu i ona ne podleže ostavinskoj raspravi. Tako je Republika Srbija nezakonit držalac imovine. Uostalom, nisam ja, već je Žarko, najstariji Titov sin, tužio državu, odnosno Jugoslaviju.

Spomenuli ste da imate dokument, odnosno odluku suda u kojoj nedvosmisleno stoji da svi honorari za Titova dela pripadaju porodici?

Predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, sudija Zvonimir Bandić, 6. jula 1984. godine doneo pravosnažnu presudu da smo Titovi sinovi Žarko i Aleksandar – Miša Broz i ja, naslednici Titovih dela, odnosno da imamo sva autorska prava. Tom presudom, sud nam je dodelio pravo na honorare za sve što se objavljuje i znam da to pravo ne zastareva 70 godina od njegove smrti. Međutim, mene, koja sam, ponavljam, živa i zdrava, niko ništa ne pita. Tako ni Muzej istorije Jugoslavije, ali ni „Večernje novosti” i njihov glavni urednik ne poštuju tu odluku suda. Svi oni bez ikakvih skrupula štampaju, izlažu i uzimaju novac.

Pričate o Titovom dnevniku, koji je po nekim podacima bio najprodavanija knjiga na prošlogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga i koja se i danas nalazi u slobodnoj prodaji na svim kioscima?

Da. Bila sam neprijatno iznenađena, jer s kojim pravom i po čijem nalogu se „Večernje novosti”, i njihov direktor i glavni urednik Manojlo Vukotić, stavljaju iznad zakona i sudske odluke? S kojim pravom „Novosti” misle da mogu da ne poštuju sudsku odluku o autorskim pravima?

„Titov dnevnik” je najavljivan kao strogo čuvan rukopis koji je tek sada volšebno ugledao svetlost dana. Da li ste Vi znali za taj dnevnik? I kako je on dospeo u javnost?

Kako da nisam znala?! Titove rukopise sam godinama čuvala još od 1945. u Užičkoj 15, sve do 10. jula 1980. kada mi je u kuću upala grupa od 10-15 meni nepoznatih ljudi. Zahtevali su da im otvorim svoje prostorije, koje mi je ostavila komisija koja je već pregledala i zapečatila ostale prostorije u Užičkoj 15. Opirala sam se da im pod tim okolnostima otvorim svoje prostorije. Onda mi je taj čovek, za koga sam naknadno čula da ga zovu Nikolić, ljutito odgovorio: „Dobro, onda ćemo obijati!”

Kad su počeli obijati, iskoristila sam priliku da pozovem telefonom svoju rođenu sestru Nadu. Provalili su u moju radnu sobu, obili čelični ormar, oteli Titove rukopise, obili moj pisaći sto i odneli moja lična dokumenta i iz ormara uzeli sve papire. Kad sam to videla i kako su neki papiri razbacani po podu i kako su gazili po njima, kako su sve to uzimali... doživela sam šok. Uznemirili su se kad su videli da mi je pozlilo, pa su hteli da pozovu doktora, što sam ja odbila. Nakon toga sam pala u krevet i 15 dana nisam mogla da se povratim. Dakle, sve su to nekud odneli, a Nikolić mi je rekao: „Ako Nada nekome kaže šta je danas videla, glavom će platiti”, što znači da je bio svestan da radi kriminalnu radnju.

I naravno, da sam ogorčena zbog te otimačine i danas kad vidim da se ti rukopisi krčme i zloupotrebljavaju kad i kako kome pritrebaju, kao i načinom upravljanja svim stvarima koje su ostale u Užičkoj 15, a krivicu za to snose: Ognjen Grković koji mi je pretio ubistvom, Ranko Bugarčić i Marica Trljin-Grahovac, koji su mi oteli nakit, a koji su tada postavljeni za rukovodioce Muzeja 25. maj.

Sutra: Jovanka Broz: Gadafi mi nudio pomoć


Komentari48
3ed97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bane
@mr: Ono sto tvrdite je diskutabilno. Po nekim istorijskim svedocenjima, pravi Josip Broz je navodno poginuo tokom Prvog svetskog rata. Kominterna je preuzela njegov identitet koji je, po nekim tvrdjama, koristio drzavljanin Poljske, buduci Marsal Jugoslavije Tito, koji je jos pre Drugog svetskog rata postavljen na celo KPJ.
Мр.
@.deda Evropljanin. Сасвим сте у праву када тврдите да Јосип Броз није могао да буде у исто време у мачви и у Галицији.То нико никада није ни тврдио. Међутим, пет месеци 1914. борио се у Мачви и околини и за показану пожртвованост за ћесара добио је орден за храброст. Затим се 1915. неколико месеци борио у Галицији против Русије у ту такође добио орден за храброст. Ко зна колико би и каквих још ћесарских одликовања добио да га један черкез није тешко ранио копљем у плећку.од чега су га Руси лечили (колико он излечи заробљених рањеника у току своје револуције?) скоро годину дана. Кажете био је мобилисан.Но,због чега се тако здуишно борио против Срба и Руса. Погледајте књигу Пера Симића."ТИТО ЕНИГМА ВЕКА",па ћете видети да ли сте у праву.
MRGUD NEMOGUCE
Surovi Balkan se ne menja.
Јагош
Срамота је шта раде полуписмени коментатори. Хоће да из данашњег положаја цене шта је било пре 50так и више година. Не може тако, драги моји. Нека буде све истина што је изречено, нака буде! Али - у то време ЈБТ, како га ви називате, поведе Србе или Срби и други кренуше за њим. Половина бар. И... Тито крив, те ово, те оно. Историја констатује, изводе се закључци, али историја сопственог народа треба да буде чиста.. Тито је био државник, умео је да потчини, да поведе. Такво је било време. Зашто не отказасте, зашто га подржасте. Сада крива Јованка. Изабрала Тита! Него шта! Неће ваљда шуше, које се после 50 година јављају да оцењују шта је било. Баш тако је било. Значи - требало је тако да буде, па је било. Шта пишемо о нашим данашњим вођама, па им не можемо ништа! Онда је било - живео Тито. Није било? Било. ДАНАС се борите да НЕ БУДЕ. Зато ћутите, покрите се поњавом по глави. Јованка је херој оног времена.
savremenik
Mnogo je nepismenih i polupismenih osoba medju onima, koji su se javili sa svojim komentarima. Od ukupno 43 komentara na danasnji tekst, samo njih desetak iznosi tacne podatke. ove podatke citaoci " Politike " mogu naci u knjizi istoricarke g-dje Phyllis Auty, staampanoj u SAD i Velioo Britaniji 1970. godine, pod naslovom " TITO -BIOGRAFIJA , A U SERIJI " POLITICKI LIDERI DVADESETOG VEKA". Autorka je radila i zaa britansku vladu, sama je dva puta intervjusila Pretsednika Josipa Broza-Tito, te proucaval brojne izvoere, dok je pisala navedeno delo. Sramota da u Srbiji i Hrvatskoj zivi toliko ljudi, koji ne znaju da citau i da razumeju procitano. Nepoznavanje nikog ne opravdava, jer svako ima priliku da se pravilno informise. osobito u sadasnje vreme INTERNET-a. Hvala na objavljivanju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja