četvrtak, 25.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06

Tek svaka peta porodica bez ikakvog nasilja

Autor: Vesna Miletić-Stepanovićutorak, 16.03.2010. u 22:00

Istraživanje o nasilju nad ženama u porodici sprovedeno je uz finansijsku podršku Ministarstva za nauku i tehnologiju, u okviru naučnog projekta „Srbija u komparativnoj sociološkoj perspektivi”, u Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Istraživanje je osnova magistarskog rada „Nasilje nad ženama u porodici: način proizvodnje nasilja nad ženama u Srbiji krajem devedesetih”, odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004. godine.

Nasilje nad ženama je definisano tako da meri sedam konkretnih ponašanja, koja su data na skali, od najmanje opasnih do najrizičnijih: 1. uskraćivanje pažnje, 2. uskraćivanje novca, 3. uskraćivanje slobodnog vremena, 4. vikanje i vređanje, 5. pretnje, 6. bacanje i razbijanje stvari i 7. udaranje. Istraživanjem je merena i učestalost pojedinačnih ponašanja koja čine nasilje nad ženama u porodici. Na taj način, izvršeno je dvostruko ponderisanje dobijenih podataka. Osnovni uzroci nasilja nad ženama leže u vrednosno-normativnom sistemu tradicionalne patrijarhalne kulture u kojoj je nasilje definisano kao kulturni obrazac, sredstvo za disciplinovanje žena koje koriste muškarci kao apsolutni nosioci moralnog autoriteta. Istovremeno, žena je predstavljena kao osoba sa negativnim simboličkim koeficijentom.

Jedan od osnovnih nalaza istraživanja je činjenica da nasilje nad ženama u porodici ni u kom slučaju nije pojava koja se samo vezuje za disfunkcionalne porodice već da je svakodnevna pojava u skoro svim porodicama: čak u 83 odsto ispitivanih porodica postoji neki oblik ponašanja koji čini nasilje nad ženama. Na taj način, nasilje nad ženama postaje tipično ponašanje koje briše razlike između normalnog i patološkog, jer se praktikuje i doživljava kao potpuno uobičajena pojava. Tako je nasilje nad ženama važan deo socijalne reprodukcije nejednakih odnosa moći između rodova, osnovni stub socijalne produkcije patrijarhata i najmasovniji proces koji krši prava žena. Ponašanja koja čine nasilje nad ženama su, međutim, ideološki maskirana, predstavljena kao bezopasna i normalna, i tako ugrađena u svakodnevicu porodica kao uobičajena. Ovakva situacija dovodi do minimalnog interesovanja okoline za ovakva ponašanja, tako da nasilje nad ženama ne izaziva skoro nikakvu ili makar neodgovarajuću reakciju okoline i nadležnih institucija.

Ako pojavu pogledamo kroz istorijsku perspektivu i uporedimo sa istraživanjem Vere Erlih: „Porodica u transformaciji: studija o tri stotine jugoslovenskih sela”, koje je obavljeno neposredno pred Drugi svetski rat, videćemo da je učestalost nasilja nad ženama krajem devedesetih godina 20. veka na istom nivou kao i na početku veka. Ovaj podatak nam govori o konzervaciji patrijarhata tokom celog 20. veka, u kome su se dogodile snažne modernizacijske promene, ali one očigledno nisu značajnije uticale na polno-rodni sistem i položaj žena u porodici u Srbiji. Istraživanje je osim toga pokazalo da u porodičnoj svakodnevici postoji snažna homogenizacija između društvenih slojeva, tj. da je nasilje nad ženama prisutno u svim socijalnim slojevima. Potrebno je angažovati i institucije i nevladin sektor da bi se postiglo jačanje društvene svesti o snazi nasilja nad ženama kao sistemskog seksističkog rizika, koji proizvodi snažnu socijalnu isključenost, diskriminaciju i kršenje ljudskih prava i ljudske bezbednosti žena. Rodna diskriminacija žena mora se shvatiti kao zajednički socijalni problem, a rodna ravnopravnost kao zajednički interes celog društva, javno dobro i nužan uslov za socijalni razvoj, koji ima veliki potencijal za ostvarivanje socijalne kohezije celokupnog društva.

*Doktor socioloških nauka


Komentari1
949d4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Старац Фочо
Јако је важно свим читаоцима напоменути да ово што пише у тексту није наука и начуно закључивање! Нема овде простора за детаљну анализу, али покушаћу само суштину да илуструјем. Текст даје врло крупне и недвосмислене тврдње (о узроцима насиља, "вреносно-нормативном" систему, "патријархалној култури", итд.) а потпуно је нејасно како је се то таквих закључака дошло. Врло успутно се спонињу некаква истраживања, више да би се учврстио кредибилитет, а нигде се не види шта је и како мерено и анализирано.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja