četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 16.03.2010. u 22:00 Milan R. Kovačević,konsultant za strana ulaganja

Ispravljanje grešaka nije napad

U „Politici” od 11. marta Nebojša Janjić, pomoćnik ministra u Ministarstvu životne sredine, piše: „Kome smeta Zakon o planiranju i izgradnji?” Pominje napade na vladu, ministarstvo, ministra i zakon, i zamera medijima i autorima što taj zakon dovode u vezu s nanošenjem štete srpskoj privredi. Zaključuje verovanjem da svi oni ipak „nisu čitali dobro šta u zakonu piše”. Srećom, nema baš tolikološih čitača, a upravo on, izgleda, nije zapazio da je više zamerki bilo na uredbuvlade, kojom je određena visina naknade za konverziju prava trajnog korišćenja građevinskog zemljišta u svojinu, nego na zakon.

Janjić je u pravu (ponovio je to i u ,,Politici” 15. marta) kada kaže da taj zakon propisuje da ubuduće može da se gradi samo na zemljištu u svojini, ali nije u pravu kada tvrdi da kupovinom prava korišćenja zemljišta nije i dosad sticano „pravo na izgradnju novih objekata”. A to pravo je sad zakonom oduzeto, pa i posustalo preduzeće uskoro neće moći dograditi proizvodnu halu ili magacin bez doplate i prethodne konverzije prava korišćenja zemljišta u svojinu. Takvo postupanje svakako destimuliše investiranje neophodno za izlazak iz sadašnje ekonomske krize.

On hvali doplatu za zemljište koje je stečeno za upotrebu u svrhu poslovanja, a „promenom urbanističkog plana” biće iskorišćeno za izgradnju stambenih ili poslovnih objekata. Međutim, različite doplate, u zavisnosti od promene namene zemljišta, nema ni u zakonu ni u uredbi. Nije propisana razlika za zemljište za gradnju industrijske hale i za zemljište za gradnju luksuznih građevina. Za sva građevinska zemljišta propisano je da sva preduzeća za zamenu prava korišćenja zemljišta u svojinu nad zemljištem plate isti iznos razlike između tržišne cene i cene koja je plaćena za to preduzeće.

Takva nelogična formula utvrđivanja doplate u uredbi opravdano je kritikovana kao neodrživa. Ta kritika nije napad ni na koga nego je korisna namera da se greška ispravi. Plaćena cena za preduzeće nema veze sa koštanjem pribavljanja zemljišta. Nije opravdano da svako ko je manje platio preduzeće mora više platiti za konverziju prava na zemljište u svojinu. Plaćanjem preduzeća plaćena je, pored prava korišćenja zemljišta, i vrednost druge imovine. Ali je vrednost ukupne imovine preduzeća manja za njegovog kupca ako je ono više zaduženo. Cenu plaćenu za preduzeće najviše je umanjivalo njegovo loše stanje i dug, a uvećavale veća imovina i bolje poslovne perspektive preduzeća. Kardinalna je greška što je u uredbi priznata ukupno plaćena cena preduzeća za koštanje pribavljenog prava korišćenja zemljišta.

U pravu je Nebojša Janjić kada kaže da se svojina sastoji od prava korišćenja (iusus), plodouživanja (fructus) i raspolaganja (abusus). Dosad je građevinsko zemljište bilo u svojini države, ali je pravo trajnog korišćenja i dogradnje, kao dobar deo ukupnog prava svojine, sticano kupovinom preduzeća. Stoga bi i korektna konverzija tog prava korišćenja u svojinu podrazumevala samo plaćanje preostalog dela ukupne tržišne cene svojine na zemljištu iznad vrednosti već stečenih prava. Onemogućavanjem gradnje bez doplate za sticanje svojine, stranim ulagačima poništava Zakonom o stranim ulaganjima datu garanciju da im neće „biti sužena naknadnom izmenom zakona i drugih propisa već stečena prava”. A strana ulaganja su nam itekako potrebna.

Autori Zakona o planiranju i izgradnji bolje bi uradili da su se držali naslova. Legalizaciju je bilo bolje regulisati posebnim zakonom. A nadasve regulisanju svojine tu nije bilo mesto. Doplata vlasnika zemljišta za pogodnost promene namene u povoljniju ostala je neregulisana. Bilo je opravdano ostaviti i stečeno pravo trajnog korišćenja zemljišta kao opciju konverziji. Ukidanje prava gradnje na korišćenom zemljištu i uvođenje novog nameta da bi se moglo graditi na zemljištu koje preduzeće koristi svakako otežava investiranje, koje nam je sad najvažnije za obnavljanje privrednog rasta i zapošljavanje.

Komentari1
23915
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Sijan
Greska je sto nije donet Zakon o restituciji 2000g jer bi se tim zakonom razresilo prethodno pitanje o cijem se zemljistu radi.Greska je sto se sada dozvoljava bilo kome ko nije raniji vlasnik izgradjenog gradjevinskog zemljista da postane vlasnik samo na osnovu naprimer otkupa konfiskovane zgrade.Greska je sto se formulom propisuje trzisna cena a odmah zatim druga neverovatna greska (ili namerno uradjena stvar) je da se pri konverziji zemljista kod privatizovanih preduzeca daje popust u ukupnom iznosu kapitala koji je placen za preduzece.Znaci prvo se odredi (poreska uprava) nerealna cena prema maksimalnom koeficijentu izgradjenosti predvidjenim urbanistickim planom itd. a zatim se da "popust"u iznosu vrednosti preduzeca koji se "nazivaju" troskovi pribavljanja prava koriscenja gradjevinskog zemljista (tj. Uredbom S.g.RSbr.4/10) naknadno definisu cime se menja zakonska odredba cl.103.Zak. Po najnovijoj Uredbi 13/10 zemljiste moze da se da i dzabe uz uslove.Nema napada ima gresaka!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja