četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 17.03.2010. u 22:00 Miša Đurković

VATIKAN I SRBI

Prošlonedeljno formiranje Hrvatske pravoslavne crkve izazvalo je zaprepašćenje kod mnogih pripadnika Srpske pravoslavne crkve. Preosvešteni vladika dalmatinski Fotije uputio je pismo predsedniku Hrvatske izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog ovog političkog čina koji direktno podseća na vremena NDH. Odgovora nije bilo, ali su hrvatski analitičari ukazali na pravne mogućnosti koje takvoj inicijativi omogućuju realizaciju. Povodom svega ovoga nije se oglasila ni Katolička crkva, a čini se da bi njena hijerarhija imala dosta toga da kaže.

Ovo bi mogao da bude dobar povod da se postavi pitanje odnosa Srbije, srpskog naroda i Srpske crkve sa Katoličkom crkvom. Moramo se podsetiti da je Katolička crkva aktivno učestvovala u progonu, pokrštavanju i fizičkoj eliminaciji Srba tokom Drugog svetog rata. Sveštenstvo nije samo blagosiljalo zločine i nasilno pokrštavalo, već je na desetine fratara direktno okrvavilo ruke, učestvujući u pokoljima i klanju. Najčuveniji je fra Tomislav Majstorović (fra Sotona) iz manastira Petrićevac gde je inače Jovan Pavle Drugi služio misu prilikom svoje posete BiH. O svemu tome se u okviru crkve nije mnogo govorilo, a nadbiskup Bozanić je prvi katolički veledostojnik koji je tek 2009. zvanično posetio Jasenovac.

Krajem rata Katolička crkva je koristila svoju infrastrukturu za izvlačenje i sklanjanje ustaških prvaka, pa se tako Artuković krio u jednom manastiru u Irskoj. Ante Pavelić je sahranjen na katoličkom groblju San Isidro u Madridu.

Katolička crkva u Hrvatskoj je po sopstvenom priznanju don Živka Kustića strahovito mnogo uradila za razbijanje Jugoslavije. Oni su u periodu 1975–1984. tokom niza akcija u okviru proslave hiljadugodišnjice hrišćanstva u Hrvata mentalno pripremili hrvatski narod za otcepljenje promovišući ideologiju prema kojoj su Hrvati zarobljeni u jugoslovenskom zatvoru iz koga treba da izađu.

Činjenica da na čelu HPC treba da bude izvesni Jelisej Lalatović, Nikšićanin, raščinjeni sveštenik SPC koji je bio aktivista takozvane Crnogorske pravoslavne crkve, nikoga ne sme da iznenadi. Reč je o dva projekta koji su deo iste strategije iza koje velikim delom stoji upravo Katolička crkva. Koreni ove ideje nalaze se u delovanju Štedimlije koji je u katoličkim listovima tridesetih godina promovisao ideju o Crnoj Gori kao crvenoj Hrvatskoj i o Crnogorcima kao crvenim Hrvatima. Upravo je on za vreme rata bio jedan od čelnika Hrvatske pravoslavne crkve.

Ideju o crvenim Hrvatima, koju je najdetaljnije razvio fra Dominik Mandić 1952, obnovili su crnogorski liberali i Štedimlijin naslednik Jevrem Brković, koji se tokom poslednjeg rata oglašavao u „Glasu koncila“. I projektu nezavisne Crne Gore i projektu stvaranja Crnogorske pravoslavne crkve veliku pomoć davao je uticajni pokojni kotorski župnik Branko Zbutega. Kako je Brković objasnio, stvaranje CPC treba da bude prvi korak u odvajanju pastve od Srpske pravoslavne crkve i srpskog identiteta, da bi sledeći bio prihvatanje unije, a krajnji cilj „povratak“ u katoličanstvo. Oživljenu priču o HPC ne samo zbog Lalatovića treba posmatrati u istom kontekstu: dalje krunjenje SPC i srpskih etničkih prostora.

Kod nas se poslednjih godina često govori o ekumenizmu i o inicijativama kurije koji idu u tom pravcu. Tačno je da je posebno u vreme Drugog vatikanskog koncila Jovan Dvadeset Treći napravio iskorak u pravcu kontakata sa predstavnicima drugih crkava. Međutim, na snazi su i dalje odluke Prvog koncila o nepogrešivosti pape kao i Kanona iz 1917. koji je ovu crkvu u potpunosti centralizovao. Suštinski, Katolička crkva nikad nije odustala od sopstvenog primata i nastojanja da se čitav hrišćanski svet stavi pod upravu pape.

Zanimljivo je takođe da je Katolička crkva sve vreme bila protiv Tuđmanovih planova o podeli BiH sa Miloševićem. Objašnjenje nalazimo u važnim memoarima Dušana Bilandžića „Povjest izbliza“. On tvrdi da je „mudra crkva“ videla dalje od Tuđmana smatrajući da se čak mora istrpeti i lošiji položaj katolika u BiH kako bi se ostvario ključni cilj: sprečavanje nastanka srpske države sa druge strane Drine. Frankovačke koncepcije su izgleda i dalje na snazi: Drina ostaje limes, a pravoslavci zapadno od nje su nepoželjni.

Katolička crkva je, konačno, ne samo verska institucija već i politička sila (dovoljno uticajna da Sloveniji i Hrvatskoj obezbedi priznanje), ali i bogata multinacionalna korporacija. Ona poseduje i jednu od najboljih obaveštajnih službi na svetu, ali i najstariju diplomatiju koja je majstor protokola. Stoga se činjenica da je dan pre posete predsednika Srbije papi bio primljen čovek koji peva Jasenovac i Gradiška stara, ne može smatrati greškom već jasnom porukom. Upućeni smatraju da je Srbima jasno predstavljen kontinuitet jedne politike koja im nudi ili uniju ili Juru i Bobana.

Pokojni patrijarh Pavle je imao jasan stav o poseti pape Srbiji. Izgleda, i dovoljno razloga za to.

Komеntari28
ffb01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milijana
Postovani Djurkovicu, zaista me interesuje zasto Vasih tekstova ima tako malo u Politici. S postovanjem, Milijana
Nikola Zec
Ovdje je morala da intervenise Hrvatska drzava iako ona nije u ovo umijesana ,medjutim ovdje se nije ogalsio niko od hrvatskih biskupa i sam Kardinal .Zasto se nijesu oglasili da jedan crnogorski lupez i bamndit osnuje nekakvu zajednicu koja se zove tako kako se zove moigu biti samo dva razloga :podrzavaju istog ili, cekaju kako ce se stavri razvijati, pa ako se izvjesan dio naroda odluci za ovog nesretnika precutno ga podrzati i samim ti vrsiti pritisak na nase svestenstvo da se po njihovom planu priklanjaju nekakvom ekumenizmu, bez Boga na zemlji ,jer on po njima vise ne boravi u vjernicima kroz duh Sveti i Majku Crkvu nego jednostavno kroz papu,jeftina racunica ali moze posluziti u izvjesnom smislu za oduzimanje imovine Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u Hrvatskoj dai razmisljati o nekakvom reciprocitetu ili necem drugom treba sacekati ,jedno je sigurno oni ne razumiju glas Bozji nego cistu silu do kad ace mo gledati a ne uzvracati pa zastzoi ne raskid sa Vatikanom ako nastave.
Vlastimir B
Gledano iz druge perspektive, Ne treba uvek gledati trun u oku tudjemu, nego ponekad i balvan u oku svojemu. Nemam nista protiv da se ova ustaska tvorevina HPC kritikuje. Ali je to jedna sitnica, koja se kao jedna prasina baca u oci da nebismo bili u stanju da dobro sagledamo koji nam kukolj podmecu u nasoj basti. Danas ta ofucana tvorevina rimokakotolicka sto je jos neki i crkvom nazivaju, ima odlicnu potpuru u postojecem episkopatu SPC, narocito u dvojici jezuita koje je ona iskolovala. A to su Amilohije sa Cetinja i Irinej backi. Oni su ti koji su podrzali i progurali katasrofalni ustav SPC za Severnu i Juznu Ameriku, koji automatski deli SPC u dvu jedinice. Obecali su Vaseljenskom fanarioti Vartolomeju, da sve Eparhije SPC van granica Beogradskog Pasaluka predaju njemu. Osnivaju nekakve episkopske savete neku novinu sto nikada je nije bilo u SPC i tako sistematski razbijaju jedinstvo SPC. Dakle na SPC udaraju danas kako spolja tako i iznutra.
Јагош
Господо верници и атеисти, неко је прво намигнуо Милу да направи ЦПС, па након тога Хрватима. Мило је дао сигнал да се поцепа православна црква, демократски, европски, по општинама и регијама. Милу треба заштита, па је нађе у ЦПСу. Код мене у Ловћенцу граде објекат. Када изграде можда ће да пређу у војвођанску православну цркву. Глас Мађара имају на отворено. Одлуке доноси неко преко баре, из Барија или Рима. Серија се наставља.
Страхиња, Бгд
Сјајан чланак!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja