utorak, 26.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:22

Sonet je carska forma

Autor: Zoran Radisavljevićutorak, 23.03.2010. u 13:00

Nenad Grujičić (1954), pesnik, pripovedač, romanopisac, esejista, antologičar, vrsni polemičar, dobio je nedavno nagradu „Pjesma nad pjesmama”, koja se dodeljuje za opus ljubavne poezije i doprinos razvoju srpskog pesništva, a nešto pre toga nagradu „Pavle Marković Adamov”, priznanje za ukupno stvaralaštvo. U poslednje vreme pojavilo se nekoliko novih Grujičićevih knjiga: „Šajkaški soneti” (zbirka pesama), „Darovi” (izabrane pesme), „Priče iz potaje” (knjiga priča), „Muža duša” (roman), „Živi zvuci Nenada Grujičića” (razgovor sa Milošem Jevtićem).

Nagrada „Pjesma nad pjesmama”, koju dodeljuje Klub umjetničkih duša iz Mrkonjić Grada, pripala mu je za opus ljubavne poezije. U epicentru ljubavnog kruga Grujičićevog pesništva nalaze se četiri sonetna venca posvećena Mariji Balkovoj čije je ime u akrostihovima. Tri venca (četvrti se zove „Cvast”) čine knjigu „Pusta sreća” koja se pojavila 1994. godine u beogradskoj „Prosveti”.

Ova knjiga imala je čudesan put, odmah je bila napadnuta, a potom su usledili potpuno drugačiji osvrti. „Pusta sreća” je doživela tri izdanja i bila ovenčana nagradom „Milan Rakić” za knjigu godine.

Starozavetna „Pjesma nad pjesmama”, podseća Grujičić, ima stih: „Jer ljubav je jaka kao smrt”. To je slika neugasle ljudske žudnje i uzvišenog bola, vatra telesne čulnosti smrtnog bića u stalnoj potrazi za svojom androginskom polovinom.

Šta je poezija danas, pitamo pesnika?

– Poezija je oduvek jezik nad jezicima. Kroz milenijume duha, ona je najviši oblik govora na maternjem jeziku, nadahnuti snop naročito uvezanih reči. Poezija pledira za doživljaj bez ostatka, za nervnu percepciju maternje melodije u značenju. Ona se ukazuje kad se ruka ježi, a krvotok menja ritam u naponu emocije što treperi u oreolu pesme – ističe Grujičić.

Nagrada „Pavle Marković Adamov” pripala mu je za ukupni opus i doprinos razvoju savremene srpske poezije. Osobito mu je draga, kaže, jer nosi ime osnivača i prvog urednika čuvenog lista „Brankovo kolo” koji je izlazio u Sremskim Karlovcima od 1895. do 1914. godine. Njegov sukob sa Skerlićem doneo je posledice koje, srećom, nisu ostale za sva vremena.

– Videvši pre neki dan ulicu sa imenom Paje Markovića Adamova u Novom Sadu, shvatio sam da je nadživeo trzavice i jazove svoje epohe – kaže Grujičić.

Najranije detinjstvo Grujičić je proveo u Šajkašu, a mnogo godina kasnije objavljena je knjiga „Šajkaški soneti”.

Knjiga „Šajkaški soneti”, objašnjava, nastala je kao energija lucida intervalla najranijeg detinjstva provedenog u ravničarskom Šajkašu pre povratka, u šestoj godini, u Prijedor, violentni zavičaj svojih roditelja.

– Sonet je carska forma koja ima vekovne kapacitete da u sebe primi fantazme ranih godina i ovenča ih zvonkolikim slikama i značenjima. Reči šajkaš i krajišnik znače isto – graničar – kaže pesnik.

Knjiga „Priče iz potaje” umnoženi je odjek njegove davno napisane priče „Žive bolesti”, koja je dobila nagradu novosadskog „Dnevnika”, koju mu je 1982. godine dodelio žiri sa Aleksandrom Tišmom na čelu. Pesnici lako, smatra Grujičić, mogu da pišu i druge žanrove. Pesnici su danas kod nas, na primer, najbolji esejisti i kritičari. To je privilegija za jednu književnost, pogotovo za srpsku koja se nedri u relativno malom jeziku.

Nenad Grujičić, oštar na jeziku, u stalnom je „dijalogu” sa kritičarima: „Postoje brojne predrasude na našoj tranzicionoj književnoj sceni o pesnicima koji pišu prozu. Mnogo je zagušen i konzervativan u znatnom delu tzv. kritički establišment koji nema više svoju delatnu funkciju kao prethodnih decenija, zaglavio se u prežvakanim teorijskim i metodološkim aparaturama, a i ne snalazi se u prodoru drugih medija i žanrova. Otuda, pesnički talenat ima velike zadatke na uspostavljanju ravnoteže između dela i primaoca, starog i novog. Kad dobro sagledamo sudbinske puteve istinskih autora kroz vreme, poezija je oduvek sudila kritici, pa se i danas taj čin ukazuje kao mera za meru svih stvari”.


Komentari1
02056
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милан Јоковић
Lep intervju. O sonetu malo znamo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja