ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Naš odnos prema bombardovanju

Rat koji je NATO vodio protiv Srbije i Crne Gore bio je po mnogo čemu nesvakidašnji. Jedna od njegovih glavnih odlikajebila upadljiva neravnopravnost u odnosu snaga.Zatim, „intervencija” je manje ličila na klasičan rat a mnogo više na lov, na paradno prikazivanje visoko razvijene tehnologije razaranja i mogućnosti preciznog ubijanja sabezbedne daljine u kojoj meta (žrtva, lovina) nema nikakve šanse da se spase ili odbrani.

Operacija NATO-a poznata kao operacija „Plemeniti nakovanj”ili „Milosrdni anđeo”izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN zbog optužbe da srpske snage bezbednosti vrše zločine i etničko čišćenje Albanaca na Kosovu i Metohiji.

Permanentno bombardovanje, svakodnevne detonacije, požari i razaranja izazvali su kod celokupnog stanovništva produženo stanje stresa, kod nekih nervozu, bes i agresivnost, a kod drugihpaničan strah, dezorijentaciju, očajanje i apatiju. Kod najosetljivijih i najranjivijih grupa ljudi, dece, hendikepiranih, psihički labilnih, neurotičnih i starih, ovo dugo i učestalo bombardovanje dovodilo je do provale anksioznosti,nesanice, depresije, hronične zabrinutosti ili do nastanka reaktivne neuroze.

Bombardovanje je prošlo ima tome već jedanaest godina, ali ostali su tragovi, ožiljci, pitanja i dileme. Naime, NATO kao svoj oficijelni, proklamovani cilj ima zaštitu ljudskih prava i temeljnih principa zapadne civilizacije, a posebno demokratskih vrednosti. A upravo svojom bezobzirnom agresijom i otimanjem Kosmeta on je ugrozio temelje na kojima počivaju ideja demokratije i demokratske institucije. Bombama, ubijanjem nevinih žrtava, golim nasiljem bez legitimitetane može se dati lekcija iz demokratije i ljudskih prava, ne može se pokazati da se svi sukobi mogu rešiti mirnim putem, nenasilno, nego se samo može demonstrirati suprotan princip: „Sila boga ne moli!” ili „Jači tlači!” Time, bahatom demonstracijom grube sile mogla se samo pokopati vera u vladavinu prava i istovremeno učvrstiti uverenje da se sukobi efikasno rešavaju jedino nasiljem. A to smo znali i bez bombi.

U vazdušnim napadima koji su neprekidno trajali 78 dana i noći (od 24. marta do 10. juna 1999),veoma su oštećeni i razoreni mnogiputevi, aerodromi, mostovi, dalekovodi, predajnici, privredni objekti, škole, bolnice, zgrada RTS, stambene zgrade,manastiri. Nekoliko hiljada ljudi je ranjeno i ubijeno. A koliko tačno, nažalost, još uvek se ne zna! Kako je to mogućno?

Aktuelna demokratska vlast, koja je, razumljivo, okrenuta Evropi i Zapadu, volela bi da se NATO bombardovanje što pre zaboravi, kao „neprijatna epizoda”, kako bolna sećanja ne bi omela evropske integracije Srbije. To je, donekle, i shvatljivo. Ono što je strašno i nedopustivo je da naša država još nije zvanično saopštila konačan broj žrtava. Otuda je i mogućno da se licitira sa brojem poginulih koji se kreće od 1.170 pa sve do„oko 3.500”, što je tri puta više! Tako nešto je nedopustivo i govori o neozbiljnosti države i našem poslovičnom javašluku, našoj već poslovičnoj nebrizi za žrtve kolektivnog stradanja. Mi se ne moramo saglasiti u tome koliko je „intervencija NATO-a” bila opravdana ili ne, jer to je stvar interpretacije, ali diskusije o broju žrtava su neprimerene jer su to činjenice koje se moraju egzaktno utvrditi i poštovati.

I još nešto, to što danas, s pravom, težimo Evropi, nije razlog da „zaboravimo” da se u NATO bombardovanju, u ratu čiji je pravi cilj bio otimanje Kosmeta, upravo Evropa odrekla svojih principa i da je sebi dopustila varvarsko ponašanje prema Srbiji. Dobri odnosi među državama mogu počivati samo na uvažavanju istorijske istine, a ne na lažima, krivotvorenju i „društvenom zaboravu”. Francuska je, recimo, danas veliki prijatelj i saveznik Nemačke, ali joj ne pada na pamet da zbog toga ukine sećanje na zločine fašističke Nemačke!

profesor univerziteta

Komеntari0
e853d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja