ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 23.03.2010. u 22:00 Žarko Trebješanin

Naš odnos prema bombardovanju

Rat koji je NATO vodio protiv Srbije i Crne Gore bio je po mnogo čemu nesvakidašnji. Jedna od njegovih glavnih odlikajebila upadljiva neravnopravnost u odnosu snaga.Zatim, „intervencija” je manje ličila na klasičan rat a mnogo više na lov, na paradno prikazivanje visoko razvijene tehnologije razaranja i mogućnosti preciznog ubijanja sabezbedne daljine u kojoj meta (žrtva, lovina) nema nikakve šanse da se spase ili odbrani.

Operacija NATO-a poznata kao operacija „Plemeniti nakovanj”ili „Milosrdni anđeo”izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN zbog optužbe da srpske snage bezbednosti vrše zločine i etničko čišćenje Albanaca na Kosovu i Metohiji.

Permanentno bombardovanje, svakodnevne detonacije, požari i razaranja izazvali su kod celokupnog stanovništva produženo stanje stresa, kod nekih nervozu, bes i agresivnost, a kod drugihpaničan strah, dezorijentaciju, očajanje i apatiju. Kod najosetljivijih i najranjivijih grupa ljudi, dece, hendikepiranih, psihički labilnih, neurotičnih i starih, ovo dugo i učestalo bombardovanje dovodilo je do provale anksioznosti,nesanice, depresije, hronične zabrinutosti ili do nastanka reaktivne neuroze.

Bombardovanje je prošlo ima tome već jedanaest godina, ali ostali su tragovi, ožiljci, pitanja i dileme. Naime, NATO kao svoj oficijelni, proklamovani cilj ima zaštitu ljudskih prava i temeljnih principa zapadne civilizacije, a posebno demokratskih vrednosti. A upravo svojom bezobzirnom agresijom i otimanjem Kosmeta on je ugrozio temelje na kojima počivaju ideja demokratije i demokratske institucije. Bombama, ubijanjem nevinih žrtava, golim nasiljem bez legitimitetane može se dati lekcija iz demokratije i ljudskih prava, ne može se pokazati da se svi sukobi mogu rešiti mirnim putem, nenasilno, nego se samo može demonstrirati suprotan princip: „Sila boga ne moli!” ili „Jači tlači!” Time, bahatom demonstracijom grube sile mogla se samo pokopati vera u vladavinu prava i istovremeno učvrstiti uverenje da se sukobi efikasno rešavaju jedino nasiljem. A to smo znali i bez bombi.

U vazdušnim napadima koji su neprekidno trajali 78 dana i noći (od 24. marta do 10. juna 1999),veoma su oštećeni i razoreni mnogiputevi, aerodromi, mostovi, dalekovodi, predajnici, privredni objekti, škole, bolnice, zgrada RTS, stambene zgrade,manastiri. Nekoliko hiljada ljudi je ranjeno i ubijeno. A koliko tačno, nažalost, još uvek se ne zna! Kako je to mogućno?

Aktuelna demokratska vlast, koja je, razumljivo, okrenuta Evropi i Zapadu, volela bi da se NATO bombardovanje što pre zaboravi, kao „neprijatna epizoda”, kako bolna sećanja ne bi omela evropske integracije Srbije. To je, donekle, i shvatljivo. Ono što je strašno i nedopustivo je da naša država još nije zvanično saopštila konačan broj žrtava. Otuda je i mogućno da se licitira sa brojem poginulih koji se kreće od 1.170 pa sve do„oko 3.500”, što je tri puta više! Tako nešto je nedopustivo i govori o neozbiljnosti države i našem poslovičnom javašluku, našoj već poslovičnoj nebrizi za žrtve kolektivnog stradanja. Mi se ne moramo saglasiti u tome koliko je „intervencija NATO-a” bila opravdana ili ne, jer to je stvar interpretacije, ali diskusije o broju žrtava su neprimerene jer su to činjenice koje se moraju egzaktno utvrditi i poštovati.

I još nešto, to što danas, s pravom, težimo Evropi, nije razlog da „zaboravimo” da se u NATO bombardovanju, u ratu čiji je pravi cilj bio otimanje Kosmeta, upravo Evropa odrekla svojih principa i da je sebi dopustila varvarsko ponašanje prema Srbiji. Dobri odnosi među državama mogu počivati samo na uvažavanju istorijske istine, a ne na lažima, krivotvorenju i „društvenom zaboravu”. Francuska je, recimo, danas veliki prijatelj i saveznik Nemačke, ali joj ne pada na pamet da zbog toga ukine sećanje na zločine fašističke Nemačke!

profesor univerziteta

Komentari24
d5368
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

s.z. -
3) Mrznja/neslaganja, u daleko vecoj meri, proistice iz onog sto je dovelo do rata, a to su vekovna neslanganja/sukobi/desavanja, poput zlodela u Jasenovcu i sirom prostora na kojima su Srbi ziveli (kako za vreme Drugog, tako i Prvog svetskog rata), pa onda uticaj Katolicke crkve, osobito u Vojnoj granici, i njeno (a i hrvatskog stanovnistva uopste) neslaganje sa povlasticama koje su Srbi dobijali od Austrougarskih vlasti, pod uslovom da brane granice od Turaka (tamosnji Srbi su imali daleko vise slobode nego okolno Hrvatsko stanovnistvo, koje su sacinjavali kmetovi). Moze vam ovo poslednje zvucati kao suvise davna istorija da bi imalo nekog uticaja, ali cinjenica je da Srbi i Hrvati nisu imali dobre odnose od tada pa sve nadalje do momenta kada je doslo do ujedinjenja. Sve to je uticalo da se stvori atmosvera mrznje, i da se ona odrzi (ona se i danas ispoljava; pogledajte samo izjave i dela hrvatse strane tokom rata, a i raznorazne dogadjaje posle njega)..
biserka
Odmah posle agresije je objavljena knjiga sa imenima svih poginulih! Istine radi....
golub dojcinovic
Broj zrtava se svodi nakon zavrsene akcije. " milosrdni anjeo" deluje sa odlozenim dejstvom pa sto bi se sada mucili da prethodne brojimo. PS.Setiti se samo rusenja statua bude starih hiljada godina,ta sta je nasih par vekova!
Svetolik Danasnji
Milos J.Kosovac@ Vi zaista govorite,kao da ste u to vreme ziveli u Americi.Sta je,posle bezbroj puta pokusanih politickih nagodbi,a pred terorom siptarske uck citava pokrajina bila teritorijalno ugrozena.Vi biste,verovatno,nasli nacina da to resite.Pa dobro resite sadasnje stanje pa vam skidam kapu dole.
симонида
да ли ја икада могу волети НАТО пакт и земље које су бомбардовали моју земљу?одговор је НЕ!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja