subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:01

TRANZICIONI PORESKI RAJ

Autor: Nebojša Katićsubota, 29.07.2006. u 17:10

Bendžamin Franklin je verovao da se samo od smrti i poreza ne može uteći. Od Franklinovog vremena do danas svet se promenio, bar kada je o porezima reč. 

U globalizovanom svetu surove konkurencije niske poreske stope se koriste kao instrument privlačenja kapitala. Zemlje u tranziciji, često sklone preterivanju, pokušavaju da baš one budu šampioni niskih poreza. Strani investitori dobijaju prekomerne poreske beneficije i bivaju favorizovani u odnosu na slaba domaća preduzeća. To je dobro za inostrane kompanije, ali loše za državu i njen budžet. Kako se budžet mora puniti, država svaljuje poreski teret na one koji ne mogu izbeći plaćanje poreza. Tranzicioni Robin Hud rado uzima od siromašnih i daje bogatima.

Jedna od najvećih banaka u Srbiji ne plaća porez na dobit i kada u samo jednoj godini zaradi 20 miliona evra profita. Neplaćanje poreza je sasvim u skladu sa zakonom. Kako bi stimulisala priliv novih investicija, država je 2001. godine zakonom oslobodila ovu banku (naravno, ne samo nju) plaćanja poreza u prvih pet godina poslovanja.

U bilansu druge banke koja je nedavno prodata strancima porez nije plaćen, iako je ostvareni profit samo u jednoj godini iznosio oko 25 miliona evra. Banka je po osnovu zapošljavanja novih radnika dobila poreske povlastice i svoju poresku obavezu svela na nulu.

Sve je, dakle, u skladu sa zakonom. Pomaže i kada su zakoni u skladu sa interesima moćnih, a najčešće jesu.

Država je u slučaju prve banke propustila da uoči (ako je o propustu reč) da nema potrebe poreski stimulisati one investitore koji u Srbiju dolaze isključivo radi eksploatacije domaćeg tržišta. Da bi zarađivale na srpskom tržištu, banke moraju fizički biti u Srbiji. Za takve investicije Srbija se ne takmiči sa drugim zemljama, pa ne mora činiti poreske ustupke.  

U drugom slučaju, država nepotrebno nagrađuje zapošljavanje radnika do koga ionako mora doći. Banke moraju širiti svoje poslovanje i zapošljavati nove radnike. I u ovom slučaju država nepotrebno gura novac u džepove vlasnika banke.

Banke nisu jedine koje uživaju u srpskom poreskom raju, ali su zbog visine profita i specifičnosti tržišta najbolja ilustracija zbunjujuće poreske politike.

Iskusne inostrane firme uspevaju da smanje poresko opterećenje i kada im država ne daje direktne poreske podsticaje poput ovde opisanih.

Tehnike iznošenja neoporezovanog profita, ili poresko planiranje i optimizacija kako se to stručno naziva, sjajno su razvijene. Mehanizam se svodi na veštačko uvećavanje troškova poslovanja. Time se skriveni profit odliva iz zemlje gde je stvoren, pre nego što poreske vlasti mogu da uzmu ono što im pripada.

Umesto na otvorenom tržištu, domaće preduzeće u stranom vlasništvu rado kupuje inostranu robu od tzv. nominovanih dobavljača. Nominovani dobavljači su često locirani u "of-šor" poreskim rajevima i, otvoreno ili prikriveno, deo su poslovnog sistema inostranih investitora. Cene koje se plaćaju po pravilu su veće od tržišnih. U tako uvećanoj ceni skriven je profit koji se iznosi iz zemlje. Ovu tehniku rado koriste i srpski biznismeni, ali su je u poslovnu praksu uvele multinacionalne kompanije.

Takođe, uvećavaju se i oni troškovi poslovanja koji se teško objektiviziraju. Za takvu vrstu troškova ne postoji tržište i cene nisu uporedive. Domaće preduzeće inostranog vlasnika po pravilu tom vlasniku plaća nadoknadu za upravljanje. U dalekom svetu neko troši vreme i novac brinući o svom srpskom preduzeću, pa se za to mora platiti. 

Dalje, domaće preduzeće koristi tehnologiju i znanje stranaca, brendove, licence itd. Koliko to zaista vredi teško je reći, što otvara prostor za "kreativne" procene. Kod zemalja s nerazvijenim poreskim sistemom to će biti tačno onoliko koliko strani investitor odredi.

Razvijeni poreski sistemi su ovu vrstu poreskih optimizacija odavno prepoznali i oporezivanjem ih svode na razumnu meru. Oporezivanje se, naravno, nikada ne pretvara u harač. Greške takve vrste tržište surovo kažnjava i kapital tada napušta zemlju.

Poresko nadmetanje slabih država i inostranih investitora je neravnopravno. Strane kompanije i njihovi poreski savetnici raspolažu ogromnim akumuliranim znanjem i međunarodnim iskustvom. S druge strane, tranzicione zemlje nevelikog iskustva, a gladne kapitala, ne vole da gneve inostrane investitore. Ponekad se i vladini funkcioneri, po okončanju mandata, zapošljavaju baš u takvim kompanijama, pa nije uputno ljutiti budućeg inostranog poslodavaca. Ova praksa nije karakteristična samo za zemlje u tranziciji.

Strani savetnici i domaći ekonomisti u liberalnom zanosu podržavaju politiku prekomernog i često nepotrebnog poreskog stimulisanja inostranog kapitala. Mantre o blagodetima niskih poreza se neprekidno ponavljaju, a pravih analiza i kvantifikacija nema. 

Kolonijalizam i globalizacija nisu sinonimi, ali je linija koja ih razdvaja tanka. Sa koje strane linije će se država naći – prevashodno zavisi od nje same.

Finansijski konsultant i publicista 

Komentari0
287dc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja