četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:05

Prednost životu u porodici

Autor: Dragana Ćirić-Milovanovićsreda, 07.04.2010. u 22:00

Jedan od osnovnih razloga za smeštaj dece sa teškoćama u razvoju u ustanove socijalne zaštite jeste taj što praktično ne postoje službe podrške za ovu decu, niti postoji sistemska podrška porodicama koje žele da ihzadrže uz sebe. Uprkos zvaničnoj politici zabrane novih prijema, deca se i dalje odvajaju od roditelja i smeštaju u institucije. Od roditelja saznajemo da ih lekari podstiču da decu rođenu sa razvojnim teškoćama odmah smeste u neku ustanovu. Ovakvo stanje proizlazi iz predrasuda koje iskazuju čak i stručnjaci. Sama činjenica da je oko 1.200 dece sa teškoćama u razvoju smešteno u pet ustanova, dok se oko 800 dece bez roditeljskog staranja nalazi u 17 domova, govori o odnosu države i društva prema prvoj pomenutoj grupi.

Smeštajem u instituciju deca bivaju lišena mnogih prava: na privatnost, na život u porodici, na održavanje kontakata sa bliskim osobama, na sigurnost i na druga prava koja su im zagarantovana brojnim domaćim i međunarodnim propisima.

U mnogim institucijama s malobrojnimosobljemnije neobično zateći jednogzaposlenog koji brine odesetoro do dvadeseterodece. Posebno zabrinjava socijalno lišavanje kojem su ova decaizložena.Budući daje mnogo godina provelo u instituciji, kod deteta je praktično nemoguće utvrditi da li je rođeno s teškoćamaili su one rezultat boravka u instituciji. S tim što jedugotrajno ležanje u krevetu, bez mogućnosti kretanja, svakako produbilo i pogoršalo smetnje koje dete– odrasla osoba ima. U pojedinim institucijama za decu sa težim i teškim smetnjama u razvoju, mnogadeca, ali i odrasli, dugo vremena provode živeći u svojim krevetima, a neki ostaju u njima celog života.

Deca u institucijama, naročito ukoliko su smeštena zajedno sa odraslima, pod visokim su rizikom od zlostavljanja. Iako postoje slučajevi zlostavljanja od strane osoblja, mnogo češće su zlostavljači starija i jača deca.Deca pa i odrasli sa problemima u komunikaciji i kretanju posebno su podložni zlostavljanju.Budući da je ovakvostanje itretman uobičajen u celoj zemlji,odgovornost za to mora snositidržava. Zato zabrinjava pokušaj predstavnika vlasti da odgovornost za zanemarivanje i zlostavljanje prebace na osoblje ustanova. U izveštaju Evropskog komiteta za prevenciju torture iz 2009. godine jasno je rečeno da je loš tretman ove decekombinacija prevelikog broja korisnika,malobrojnog osoblja i nedostatka odgovarajućestimulacije za rad. Sve to dovodi dotoga da se životni uslovi u ovim institucijamamogu smatrati nečovečnim i ponižavajućim. Nedostatak finansijskih i profesionalnih resursa ne može biti izgovor države za to.

Kad bi postojalaodgovarajućapodrška, većina dece sa teškoćama u razvoju mogla bida živi u porodici, što i jeste njihovopravo. Mnoga deca koja se nalaze u institucijama mogla bi se vratitikućama ukolikobi se roditeljima pružiladodatna podrška, a deci omogućio ravnopravan pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju, i svim drugim aspektima života u zajednici. Ovo pitanje mora se postaviti kao prioritet s obzirom na to da su decas teškoćama u razvojuu institucijama posebno ranjiva i podložna zlostavljanju.Država ih, međutim,i dalje drži na marginamareformi, imitirajući „deinstitucionalizaciju” izgradnjom novih institucija pod drugim imenom (stacionari i dnevni boravak) u kojima se nastavlja segregacija i isključivanje dece iz svih redovnih tokova života.

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbije – MDRI


Komentari6
79bf0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milos crncevic
Podrzavam osnovnu (kao i ostale) ideje iz ovog teksta. Kao otac, kao staratelj autisticne osobe i kao gradjanin i Beograda i Atlante (USA) u kojoj sada zivim zaista mislim da sam relevantan da ne samo komentarisem veci i kritikujem REZIM (implicitno i explicitno negativna pojava) koji drzava Srbija sprovodi sistematski (ima dovoljno pravila i odnosa koji to upravo tako i definisu) prema osobama koji zahtevaju regularan, da ne kazem standardan odnos prema sebi samima. Ne treba nasoj deci (moj sin ima tek 20 godina), nasim (odraslim) prijateljima i svim ostalima nista specijalno i nista drugacije no sto i nama ostalima, manje "specijalnim" nije vec omoguceno i na pravdi Boga vec dano, samim postojanjem. Ne zanosim da se moze nesto bitnije promeniti ali nikad ne treba odustati od borbe za jednakost i ravnopravnost kako rekoh "nase dece, nasih (odraslih) prijatelja i ostalih" koji bivaju diskrimnisani svakog trenutka njihovoh zivota.
Даница Петровић
Текст је одличан и истинит.Доживела сам га као нови почетак изузетно значајне друштвене борбе за лепше лице Србије.Аутору чланка честитке и подршка,са жељом да не одустане од ове тематике.Делим мишљење аутора да је,пре свега и на првом месту,нужно на све могуће начине помоћи породице из којих деца потичу.Боравак у институцијама није бесплатан,а за ову децу је у потпуности неприхватљив.Реч је ,дакле,о погрешном усмеравању новца.У исто време,дневне боравке сматрам потребним јер су деци са тешким поремећајима једино место за свакодневно дружење и социјализацију,а њиховим родитељима неопходна и најчешће једина одмена.За укључивање у редовне токове живота биће потребно много,много труда,али то није недостижан циљ и ја не дозвољавам песимизам.Ово је велика битка.Захтева срце пуно вере ,такт и способност за избегавање сваке замерке јер,они су тако нежни и слабашни ,сами не могу и свака им је помоћ драгоцена.
milan markovic
Tekst je odličan i oslikava realnost. Za veliki broj dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom koja nemaju primerenu podršku i zavisni su od porodice vlast je nesposobna da nađe drugo rešenje osim da ih smesti u institucije. Umesto na razvoj servisa koji doprinose ravnopravnom učešću ovih osoba u društvu novac se usmerava na otvaranje novih institucija i pokušaj popraka stanja u postojećim. Milan
посматрач
Једна од 69 празних стратегија Владе Србије је Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом. Ова власт не показује никакву бригу за човека. Милиони обесправљених људи скапавају у овој земљи. Наше институције су само празне љуштуре којом се ти насилници у власти покривају. Србија је постала цивилизацијска црна рупа.
r d
Ne znam tacno koliko ima vremena od kada je ovaj tekst objavljen, ali svejedno, vrlo je neuobicajeno da nema ni jednog komentara (barem dok ovo pisem). Ogromna vecina tekstova u Politici je prepuna komentara, od po 100-tinu i vise. Taj podatak takodje, mada indirektno, pokazuje koliko se kao drustvo i kao individue klonimo ovih "nezgodnih" tema i koliko nismo spremni da o njima razgovaramo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja