sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 08.04.2010. u 11:59 Tanjug

MMF u 2010. očekuje oporavak Srbije

VAŠINGTON – Međunarodni monetarni fond očekuje da privreda Srbije u 2010. zabeleži usporen, ali ujednačen oporavak, ocenjujući da je relativno uspešno prebrodila svetsku finansijsku krizu.

U izveštaju Izvršnog odbora MMF, objavljenom po okončanju konsultacija sa Srbijom, navodi se da će rast u 2010, po svoj prilici, biti umeren (dva odsto), kao odraz sporog oporavka trgovinskih partnera, usporenog smanjenja korporativne zaduženosti, nominalnog zamrzavanja plata i penzija u javnom sektoru i usporenog prilagođavanja tržišta rada.

Deficit tekućih plaćanja će ove godine biti blago povećan, kao odraz pada novčanih doznaka iz inostranstva u odnosu na 2009, prognozirao je MMF, u saopštenju koje je objavio na svom sajtu.

Kad je reč o narednom periodu, izvršni direktori MMF su se složili da politika treba da bude usmerena na održiviji rast, uz odlučno smanjenje spoljne i fiskalne neuravnoteženosti. Oni su pozdravili usredsređivanje srpskih vlasti na jačanje strukturalne i fiskalne politike sa ciljem povećanja produktivnosti, izvoza i štednje.

Direktori su takođe dali podršku ambicioznoj strategiji baziranoj na štednji čiji je cilj smanjenje visokog strukturalnog fiskalnog deficita, uglavnom putem ograničavanja rasta plata i penzija u javnom sektoru, uz istovremeno povećanje investiranja u javni sektor kako bi se rešio problem već dugotrajnih infrastrukturnih uskih grla.

Oni su, međutim, naglasili da su potrebni još odlučniji koraci koji bi zamenili ova zamrzavanja plata i penzija, kao i druge ad hok fiskalne mere. Direktori su stoga pozdravili dogovoreni vladin paket reformi penzionog sistema i nadaju se njegovom brzom usvajanju u parlamentu. Srpske vlasti bi takođe trebalo da ubrzaju dodatne reforme potrošnje u oblastima obrazovanja, zdravstva i administraciji, ukazano je u izveštaju.

Odbor direktora MMF smatra da kredibilitet strategije srpske vlade o fiskalnom prilagođavanju zavisi od brzog i odlučnog sprovođenja tih reformi. Uspeh fiskalne konsolidacije će takođe zavisiti od poboljšanja u poreskoj administraciji.

Odbor MMF je istakao značaj održanja fiskalne discipline , naročito u svetlu pritisaka za nove izdatke. Stoga je pozdravljen vladin plan da donese zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji bi uključio ciljeve koji se tiču plata i penzija u javnom sektoru u periodu 2010-12. Pojedini direktori MMF smatraju da vlasti Srbije treba da budu spremne na preduzimanje dodatnih fiskalnih mera ili drugih mogućih akcija.

Izvršni direktori MMF su dali podršku mudrom vladinom vođenju monetarne politike, što se odrazilo u nastavljanju otklanjanja inflacije. Oni su se složili da bi dalje labavljenje trebalo sprovoditi oprezno, s obzirom na još uvek povećane inflatorne izglede.

Direktori MMF su takođe dali podršku vladinim planovima za sniženje zahteva za nivo rezervi, kao i planove za suzbijanje visoke evroizacije, što bi trebalo da poveća efikasnost monetarne politike.

Negativan uticaj globalne krize na srpski bankarski sistem je suzbijen, ukazali su direktori, ali su upozorili da su i dalje prisutni izazovi, vezani za nadgledanje tog sektora.

Direktori su naglasili da je neophodan dalji progres u sprovođenju strukturalnih reformi kako bi se povećao potencijal rasta srpske ekonomije i promovisao sektor proizvoda koji poseduju trgovinski potencijal.

Potrebno je, takođe, da vlasti Srbije nastave sa reformom javnih preduzeća i privatizacijom jer to dozvoljavaju tržišni uslovi, ističe se u saopštenju.

Izvršni odbor MMF je ocenio da je privreda Srbije beležila brz rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom petogodišnjeg perioda do početka globalne ekonomske krize, zahvaljujući jakoj domaćoj tražnji i ekspanziji stranih kredita.

Ta ekonomska ekspanzija je, međutim, bila vezana za one sektore koji nisu otvoreni za međunarodnu konkurenciju i koji su okrenuti domaćoj potrošnji.

Dalji impuls rastu domaće tražnje pružila je sve izraženija prociklična fiskalna politika, dok su strukturalne reforme sprovođene usporeno, navedeno je u izveštaju.

Kao rezultat, povećani su rizici po spoljnu stabilnost, što je rezultiralo visokim spoljnim deficitom, rastućom spoljnom zaduženošću privatnog sektora, visokom evroizacijom i slabom izvoznom konkurentnošću.

Globalna ekonomska i finansijska kriza se brzo prenela u Srbiju. Pomanjkanje spoljnih finansija dovelo je do oštrog pada investicija, za čim je usledio znatan pad potrošnje. Fiskalni deficit je naglo povećan, kao odraz rastućih socijalnih izdvajanja i pomanjkanja poreskog prihoda.

Vlasti Srbije su na to ekonomsko slabljenje odgovorile sveobuhvatnim paketom mera radi zaštite makroekonomske i finansijske stabilnosti, podsetio je MMF-u izveštaju.

Komentari11
57ceb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мија
Поново питам, откуда толики новци код ММФ и који му је интерес да у Србији потстиче потрошњу. Потрошња подстиче производњу, ако је има - па се шире капацитети. Али ако је више од половине роба из увоза, онда потрошњом преко губера подстичемо Европску производњу, а сами се задужујемо. Не треба враћати кредите онима који знају де се не оплођују, него се претварају у дугове, а са високим зеленашким каматама одосмо низ воду. То и јесте циљ ове наручене баладе нашој власти да наставе са "развојем у 2010". Ево пролази 4-ти месец. Још мало је остало до краја године. Живи били па видели. Једино ако нас не спасе извоз америчко-смедеревске железаре, која је отписивањем милијардских дугова све добављаче и банке завила у црно. Није то случајно. Шта се спрема, садња јабука на тој територији. Нешто су се ућутали. Немам статистичке податке, али верујем да је производња по квантитету и квалитету испод оне која је остварена под санкцијама. И то је један од разлога зашто су нас милосрдно бомбардовали.
Kosta
Поново питам, откуда толики новци код ММФ и који му је интерес да у Србији потстиче потрошњу. Потрошња подстиче производњу, ако је има - па се шире капацитети. Али ако је више од половине роба из увоза, онда потрошњом преко губера подстичемо Европску производњу, а сами се задужујемо. Не треба враћати кредите онима који знају де се не оплођују, него се претварају у дугове, а са високим зеленашким каматама одосмо низ воду. То и јесте циљ ове наручене баладе нашој власти да наставе са "развојем у 2010". Ево пролази 4-ти месец. Још мало је остало до краја године. Живи били па видели. Једино ако нас не спасе извоз америчко-смедеревске железаре, која је отписивањем милијардских дугова све добављаче и банке завила у црно. Није то случајно. Шта се спрема, садња јабука на тој територији. Нешто су се ућутали. Немам статистичке податке, али верујем да је производња по квантитету и квалитету испод оне која је остварена под санкцијама. И то је један од разлога зашто су нас милосрдно бомбардовали.
lamin
oporavak nego šta ! ma ima sa MMf-om da budemo Grčka !
Stevan
Jos jedna namestaljka MMF-a i njihovog agenta u zemlji. Hvale rast drustvenog proizvoda u ovoj godini, koji u stvari ne postoji, postoji prodaja Telekoma, koji ce obezbediti ta 2%. To za obicnu raju znaci, e sad mozete da trazite nove kredite kad ste tako dobri.
Niki
MMF pokusava da odrzi Srbiju u zivotu da ne bi izgubila "musteriju". Sto se tice nase vlade, dosta je bilo njenih sveobuhvatnih paketa, reformi i ostalih praznih obecanja, vreme je da se sklone i ustupe mesto drugima kojima ce na prvom mestu misliti na Srbiju i Srbe pa onda na druge.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja