sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:24

Neka mi srce počiva u zoološkom vrtu

Autor: Slavko Trošeljsubota, 10.04.2010. u 22:00
„Што више упознајем људе, све више волим животиење”: Вукосав Вук Бојовић Фото Милан Рашић

Direktor beogradskog Zoološkog vrta Vukosav Vuk Bojović je veliki borac za svoju istinu. I, priznaje, najčešće je u sukobu sa sobom, jer ne stiže da uradi sve što želi. Ali, za ovu svoju muku ne optužuje samo svoje drugo „ja” već i novinare: „Svi ste isti. Vaše „zlatno” pravilo je „loša vest je prava vest”, pa i u životinjskom carstvu na Kalemegdanu, koje je ukras Beograda, tražite samo mane”...    

I dok smo nas dvojica, u kafiću Zoo vrta pili rakiju i razgovarali čuli smo vest da je slon surlom udario čoveka koji je sa unukom ušao u boks sa slonovima!

I Vuk je „poludeo”. Kazao mi je: „Sad ćeš da vidiš koliko će novinara ovde da dođe”,a inače ih nema. I za desetak minuta u Vrtu je bilo dvadesetak novinara, fotoreportera i TV snimatelja...

Vuk je rođen 18. decembra 1940. godine u zgradi škole, u Pljevljima, gde mu je otac Luka bio učitelj. Školovao se na Durmitoru, u Podgorici i Beogradu. Magistar je vajarstva, ali mi je rekao: „Mnoga toga dugujem ulici i kafani”...

U drugom braku, s Vesnom, ima kćerku Mašu (18), a iz prvog, s Anđelkom, Luku (38), Nikolu (35), Mariju (31) i petoro unučadi.

Odkud Vi u Zoološkom vrtu?

Ulogu direktora Zoološkog vrta dobio sam kad to niko nije hteo da bude. Do 1986. godine, dok nisam došao, bio je mučilište za životinje, drveće se osušilo, zgrade oronule... A ja sam oduvek voleo životinje i rad u prirodi. Zoološki vrt je 11. jula 1936. godine od svojih para i na svom imanju osnovao Vlada Ilić, trgovac štofom i gradonačelnik. Zološki vrt je tada bio dvostruko veći. Prostirao se sve do Nebojšine kule. Moj stav je da se taj prostor vrati Vrtu.

 Kako je porodica prihvatila tu Vašu odluku?

Primedbu je imala samo moja majka Jovanka. Kad je čula šta ću da radim poručila mi je: „Othranila sam te i odškolovala uz mnogo muka, a bila sam uboga udovica. Mojoj sreći nije bilo kraja kad si završio najvišu školu, a sad čuvaš životinje u Beogradu. To si mogao da činiš i ovde, bez škole, na Durmitoru”. Ipak, majci sam posle sve objasnio...

Šta je bilo s ocem?

Mog Luku su 1943. godine ubili partizani. U tom ratnom vihoru otac se, ideološki, priključio četnicima. Ali, nije bio borac. Međutim, i takvi su proganjani. Moša Pijade je došao u Crnu Goru da bi organizovao poteru za intelektualcima koji nisu hteli da se priključe tom „naprednom” pokretu...  

Pravno gledano čiji je Zoološki vrt?

Državni. Vlasništvo je grada Beograda, kao legat Vlade Ilića. Ali, mi se potpuno sami finansiramo. Imamo novac od ulaznica i izdavanja prostora u Zoološkom vrtu. Evo, ovaj kafić u kome sedimo, iznajmljen je. A potrudio sam se da imamo i dobre sponzore. Oni nam ne daju novac, ali daju nam mnogo toga u naturi: drvo, kamen, cigle, cement, meso, žito, kukuruz, seno...  

Da li ste bili ugroženi?

Jeste. Bilo je to 10. oktobra 2007. godine. Skupština grada mi je osporila pravo da izdajem prostor u Zoološkom vrtu. Imao sam tada velike probleme sa dve žene iz gradske uprave: Radmilom Hrustanović i Goricom Mojović. Angažovale su miliciju, vatrogasce, dizalice... I sve to uprkos činjenici da su svi oni kojima sam izdavao prostor imali za taj posao sve potrebne državne dozvole! Želele su da Zoološki vrt oteraju s Kalemegdana. A o njemu i meni su pričale sve najgore.

I šta ste učinili?

Tražio sam međunarodnu arbitražu i štrajkovao glađu. U Beograd su došla četvorica svetskih eksperata za zoološke vrtove i posle četiri-pet dana detaljnog pregleda zaključili su da od onoga zbog čega sam optužen ni slovo nije istina. I posle četrnaest dana gladovanja vratio sam se iz bolnice u Zoološki vrt mojim najvernijim prijateljima – životinjama. Ali, ne smatram da je taj slučaj rešen. Pošto je naš sud u ovom slučaju „nemoćan” rešio sam da se s onima koji su me naterali da gladujem prošetam malo do Strazbura!

Šta još planirate?

Želim da beogradski Zoološki vrt, u svom smislu, bude ono što su u svetu mode „Versače” ili „Dolče i Gabana”. Znači da bude za ugled celom svetu. Mi ćemo u toj situaciji biti već u četvrtak, 15. aprila. Tada otvaramo deo koji se zove „Mini Australija”. Biće tu životinje sa tog kontinenta. Svečano će ga otvoriti ambasadorka Australije, a sve ostalo otvoriće gradonačelnik Dragan Đilas.

Kako doživljavate Đilasa?

Dosad smo se videli samo jedanput, ali po onome što radi mislim da će da bude treći gradonačelnik koji je u mom „dnevniku” dobio najbolju ocenu. Od petnaest samo su dvojica, po mom mišljenju, bili ravni osnivaču Zoološkog vrta Vladi Iliću. To su Aleksandar Bakočević i Nebojša Čović.

Možete li da uđete u Evropsku uniju zoovrtova?

Zvali su me sto puta. Dolazili su ovde i nudili mi to članstvo. Redovno dobijam pozive na sve njihove sastanke. Ali, ne mogu da prihvatim njihove uslove. Nemamo mi toliki novac. Traže mi velike pare za članarinu, a morali bismo da sagradimo još niz novih zgrada. Oni bi nam, zauzvrat, poklonili neke nove životinje. A ja sam im kazao: „Napravite vi meni zgrade, a ja ću vama da nabavim životinje”.

Kakav je seksualni život u Vrtu?

I to nam je na najvišem nivou. Ne znam da li je taj „seksi virus” prešao sa mene na životinje, ali Zoološki vrt ne oskudeva u mladuncima. Kod nas nema vrste koja nije donela na svet mladunce. Uspeli smo da na strasnu ljubav, u Zoološkom vrtu, „nagovorimo” i papagaje palma kakadu, što je jedinstven slučaj u svetu. To mi je, i sami ste videli i čuli, priznala i dama iz Amerike koja je ovde bila u službenoj poseti.    

Stalno ste u patikama. Koliko je sport deo Vas?

Volim sport, posebno borilački, a i fudbal može da me ponese kad ga igraju velemajstori. Od najvećih svetskih sportista moji vršnjaci su Klej i Pele. Obožavao sam da ih gledam. Klej je u ringu bio vešt, snažan, brz, duhovit, pametan, šarmantan... A Pele je bio pravi virtuoz. Kad usporeno gledate snimke njegovog prijema lopte vidite sve figure velikog baletana s tom razlikom što Pelea jure trojica s namerom da ga „ubiju”, a on im izmiče i žonglerski vlada loptom...

Koga više volite: ljude ili životinje?

Životinje me nikad nisu razočarale. One na dobro uzvraćaju dobrotom. U to sam se uverio milion puta. Uostalom i Seneka je rekao: „Što više upoznajem ljude, sve više volim životinje”...

Koja je bila Vaša omiljena životinja?

Šimpanza Sami. Bio je prek i divalj. Ali, istovremeno, i pravi gospodin majmun. Bežao je iz vrta i ja sam ga vraćao. A šimpanza je opasniji od tigra. Kad sam ga, na Studentskom trgu, spasao od milicionera s puškama, ušao je u kola i seo iza mene. Jednom rukom sam vozio, a drugom ga hranio salatom. Milicionerima sam rekao da pucaju samo ako vide da me davi... Kad je umro sahranio sam ga u Zoološkom vrtu, a tu počiva i moj pas Laki. Voleo bih, kad umrem, da tu sahrane moje srce. Tada bih počivao srećan...

Kakav imate odnos prema novcu?

Novac ne može da me usreći. Kad su mi odredili veliku platu nisam hteo da je uzmem. Mogao sam da imam i novac i slavu kao vajar. Ali, ja nisam hteo da budem rob novca. Samo su mi žene uvek bile opsesija. Zbog njih sam naučio hiljade pesama. Ne znam na šta bi ličio svet bez žena. Na to ne smem ni da pomislim... 

Gde ste sve išli zbog životinja?

Video sam Sibir, Čukotku i Kamčatku... Malo je ljudi stiglo u taj deo sveta. Kamčatka je zemlja reka, šuma i – „tostova”. To su njihove čuvene zdravice. I tu, u jednoj vojnoj bazi, gde sam bio s našim lovcima, deset starešina je održalo deset zdravica. A kad je došao red na mene bio sam već mrtav pijan. Ipak, ustao sam i, posle zdravice, kazao: „Kad u mojoj zemlji ističem svoju muškost uvek kažem: koga sam ja j...o i koga su Rusi oslobodili taj to pamti večito”! I niko mi to nije zamerio. Naprotiv. Dobio sam tu dva medveda: Mašu i Mišu.

Šta može da se nauči u Zoološkom vrtu?

Mnogo toga ljudi mogu da nauče od životinja, a ima i sličnosti. Evo, prvi primer je moj kitnjasti i lepi paun Mihajlo, koji se šeta pored kafića s raširenom „lepezom” od repa. On se pola godine udvarao jednoj paunici, a ona nije htela njega. Uzela je nekog metiljavog. I sad mi kažite da su velike razlike između ljudi i životinja u prihvatanju i odbijanju ljubavi. A ima ovde i drugih pouka. Na primer: izbor vođe čopora. Tačno se zna da to mora da bude najpametniji i najspretniji; onaj koji se ničega ne plaši...

A da li se Vi nečega plašite?

Podlosti, kukavičluka, ljubomore, zavisti, zlobe, gluposti, mržnje... Svega onoga što nisam ja i što nikad ne mogu da budem... 


Komentari9
6cf5f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vladimirrr
Vuk ima sedamdeset godina!! SEDAMDESET!!!!!!! Za njega ne vaze zakoni!!! Mladih je puno na birou a on ko BROZ :)) Dok nas smrt ne rastavi:)).Gde je tuzilastvo??Drzava?? Imamo li zakone ili ne??Il je Vuk izuzetak??Sigurno radi dobro, al mnogo je dobrih strucnjaka otislo u penziju:))POZDRAV svima ...
A M
Gospodinu direktoru Vuku Bojoviću, velikom borcu za 'prava životinja' kao i Dr Maigi Hamadahamane upućujem srdačne pozdrav sa željom da i ubuduće unapređuju 'Zoo vrt dobre nade'. 'Gostima na malom Kalemegdanu obezbedio smeštaj i zdravu hranu...' (iz knjige Kengurov skok, A.M.)
Laban Radomir
Iskreno vam se divim , puno srece i zdravlja i sve naj naj. Pozdrav
Лабуд Голубовић
Вуче лаве!
Jovan Ilic
Ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude, po misljenju ljudi, jer zivotinje ne znaju da govore, ali znaju da pokazu ljubav svojim gestovima. Nego Vuce, treba povesti racuna i o ljudima, pogotovo onim malim ljudima koji posecuju Vas ZOO vrt, koji ipak nije vas, nego nas,, I jost nesto, nije lepo sto napadate Radmilu koje je vec zadobula teske rane zbog odlaska sa funkcije na kojoj je izgarala, kao sto i radite u vrtu. To nije svojstveno ni Crnogorcima ni zivotinjama!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja