subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 10.04.2010. u 22:00

Vladičanski dvorovi kao dedinjske vile

Razna preduzeća i lokalna samouprava neretko pomažu gradnju vladičanskih dvorova, koji, opet neretko, izgledaju vrlo raskošno
Владичански двор Епархије шумадијске у Крагујевцу Фото Милош Игњатовић

Vredne umetničke kolekcije, đakuzi, mini teretane, skupoceni nameštaj, unikatni mebl, pod od skupog mermera, uređenje enterijera na koje je utrošeno stotine hiljada evra… Nisu u pitanju dedinjske vile, već vladičanski dvorovi i njihov opis u medijima, ali i izjave onih koji su bili u prilici da ih posete.

Nezvanično, ovih dana svoju episkopsku rezidenciju uređuje vladika žički Hrizostom, a, prema nekim govorkanjima, ona će biti opremljena đakuzijem, pozlaćenim nameštajem, na ukupno 1.400 metara kvadratnih biće smešteni kapela Četrdeset mučenika sevastijskih, salon, stambeni deo i garaža.

Nezvanične priče o velikoj raskoši u kojoj navodno žive srpski episkopi svakako se ne vezuju samo za ovog vladiku. Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije je sam svoje eparhijsko sedište u Bijeljini nazvao „parčem neba na Zemlji”, a gotovo svi njegovi posetioci uverili su se u to. Jedan magazin objavio je svojevremeno fotoreportažu iz pomenutog eparhijskog sedišta nazvanog „srpski Versaj”. Opisivan je pozlaćeni nameštaj presvučen unikatnim meblom, a, kako se nezvanično govorilo, vladičanski dvor ukrašen je vrednim umetničkim slikama i raznim unikatnim predmetima čija je vrednost više desetina hiljada evra.

Skupo opremljene sobe osvanule su i na Fejsbuku. Gotovo 30 slika iz „srpskog Versaja” postavio je na ovu društvenu mrežu striper i multimedijalni umetnik iz Novog Sada Dejan Nestorović, rođak vladike Vasilija, posle posete episkopskom sedištu sredinom januara ove godine.

Razna preduzeća i lokalna samouprava neretko pomažu gradnju vladičanskih dvorova, koji, opet neretko, izgledaju vrlo raskošno. U izjavi za „Politiku” februara 2008. godine, sekretar Eparhije šumadijske objasnio je da je najveći deo priloga za izgradnju novog vladičanskog dvora prikupljen zahvaljujući prilozima preduzeća, ustanova, građana, ali i lokalne samouprave. Međutim, to nije bilo dovoljno, pa su deo sredstava za novo sedište eparhije morali da izdvoje i sveštenici.

Vladika mileševski Filaret nije krio da je izgradnju njegovog vladičanskog dvora pomogao Slobodan Milošević, na čemu mu je on javno zahvalio, obrazlažući da će uvek zahvaliti svakome ko pomogne da zaštiti svetinje od propadanja. Eparhijsko sedište Mileševske eparhije nalazi se u staroj zgradi policije, koje su tadašnje vlasti ustupile episkopu mileševskom. Nekoliko dana, ovaj vladičanski dvor, za koji se takođe govorkalo da ima đakuzi, kao i da su u njegovoj gradnji trošeni skupi materijali, čak je i pretresan od policije, posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.  

Pojedinim kanonima skrenuta je pažnja na to da episkop ne bi trebalo da gradi vladičanski dvor radi sopstvenog udobnog življenja, već radi duhovnog podvižništva: izričito je zabranjeno episkopima, na primer, da grade vladičanske dvorove na uštrb ekonomije eparhije. Međutim, određena reprezentativnost je, takođe, neophodna, budući da u sedištu eparhije vladika dočekuje visoke zvanice, delegacije pomesnih crkava ili državne zvaničnike. Zakon o crkvama i verskim zajednicama definiše da crkve i verske zajednice samostalno upravljaju svojom imovinom i novčanim sredstvima – završne račune o tome koliko su novca utrošili u opremanje svojih prostorija, ali i za sve druge potrebe, eparhije moraju da predaju Patrijaršijskom upravnom odboru na odobrenje.

Međutim, kako je u februaru medijima izjavio vladika zahumsko-hercegovački Grigorije taj sistem bio je narušen zbog ratnih dešavanja i trebalo bi ponovo da se uspostavi. Vladika Grigorije je istakao i da u prethodnom periodu nije bilo stroge kontrole eparhija, zbog čega sada postoji potreba da sve budu kontrolisane.

(/slika2)Živica Tucić, verski analitičar, kaže da veliki i raskošni dvorovi ne treba da čude – i u vreme Austro-Ugarske su građeni velelepni dvorovi: u Novom Sadu, Vršcu, Sremskim Karlovcima.

– Tadašnjim episkopima se uzima u zasluge što su ih sagradili. Ako se u Kraljevu gradi dvor od 1.400 kvadratnih metara, to sigurno nije ogromna palata, već, verovatno po proceni, potreban prostor za eparhiju koja je veoma velika i razne njene službe, kao i kancelarije za episkopa. Po meni je neumesno gledati kakvo ko ima kupatilo i pojedine sobe – kaže Tucić.

On naglašava da je episkop Hrizostom svima poznat kao skroman arhijerej, kao i da bi se diskusija o gradnji dvora u Kraljevu mogla staviti i u kontekst „priprema“ za predstojeći Sveti arhijerejski sabor.

– Mislim da to potiče iz nekih delova Crkve koji ne uzimaju u obzir da Crkva ne može da stoji u mestu ili nazaduje, već mora da shvata, kao vanvremena, svako vreme – ističe Tucić.

S druge strane, crkveni analitičar Mirko Đorđević smatra da je nekadašnja gradnja reprezentativnih vladičanskih dvorova koji su danas spomenici kulture, u vreme kada su eparhijska sedišta građena, imala smisla, ali da je on danas izgubljen preterivanjima u raskoši.

– Zbog osionosti vladika, vladičanski dvorovi odavno su izgubili privlačnost spomenika kulture. To bogatstvo, bleštavi sjaj, pa i neukus, danas je izraz forsirane klerikalizacije. Vladičanski dvorovi moraju biti maksimalno skromni, ovaj monumentalizam ne odgovara duhu pravoslavlja, ali to je danas simbol moći i kao što se vidi, strukture moći su u sprezi i u episkopatu i u društvu – smatra Đorđević.

Jelena Beoković

-------------------------------------------------

Karlov ugao

. Sudeći po nekim popovima, Jovan je Isusa krstio u đakuziju.

. Siromašni će u carstvo nebesko. Tamo sigurno neće sresti neke svoje vladike.

. Svi se sećamo skromnosti pokojnog patrijarha. Nekim duhovnicima je to noćna mora.

. Carstvo nebesko ili zemaljsko? Audi ili džip? . Kuca vam sudnji sat. Roleks.

Dragutin Minić

Komentari89
67c79
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vernik Samoživi
Zanimljivo je da se ne pominju svi crkeveni velikodostojnici , već samo oni koje u maju treba zameninti novim, mlađim. Ovo što se nalazi u okviru crkve je manje opasno od raskoši u kojim uživaju njihove porodice širom ovog napaćenog naroda. Ništa nemaju za siromašne, samo je potrebo njima i njihovim porodicama. Ja sam i dalje vernik, ali zbog svega ovoga manje posećujem pravoslavne objekte.
Gerald Burton
Dokaz više da i crkvu nije zaobišla VERA u novac.
rudo
Baš hrišćanski, skromno. A odakle im sve to?
Luka
Kako treba da ih grade? Kao neku supu? Kako su gradjeni ostali crkveni objekti u svijetu? Constantinople, Rim ili neznam sta? Jos jedan nevjerovatan clanak. Ima ih puno da bi bili slucajnost.
ko pita ne skita
@pitanja vernicima: "Ima li zivota , za siromasne, PRE SMRTI ...???"- pitate na krivom mjestu i krive ljude. Vjernici se povremeno pitaju potpuno isto jer su i oni samo građani svoje zemlje. Nisu oni na vlasti pa da moraju poručivati bilo šta bilo kome. Ako već procjenjujete da vjernici vjeruju u besmislice (za razliku od vas koji vjerovatno vjerujete u one "druge", koji bi vam upravo morali odgovoriti na ta vaša pitanja), nema potrebe da sa svojih visina procjenjujete "vrednosti" koje oni podržavaju. Zapravo, činjenica je da su oni na bogatstvo, sticanje i zgrtanje malo više imuni, pa ih otprilike jednako dira ovo u Crkvi, kao i ono u svjetovnom životu. Običan vjernik daje malo, onoliko koliko može, a pretpostavljam da daju mnogo oni kojima je savjest "pomalo" nemirna. Kad se Crkva nakon godina neimaštine malo "izživi", vjerovatno će novac početi usmjeravati i u korisnije svrhe, a kad do toga dođe, oslobodit će se onih koji su u njoj zbog koristoljublja, a ne po vokaciji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja