utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 31.07.2006. u 17:34 B. Lomović

Kavkaske jele i tetrebi ruževci

Голија богата и шумом и водом: језеро Тичар Фото Б. Ломовић

GOLIJA – Niko o Goliji ne zna toliko koliko to zna Mihailo Strugarević. Tu je, kao šumarski tehničar, imao prvi radni dan, u golijskom selu Vionica je "stao na ludi kamen", odatle je otišao u penziju. Golija je nešto drugo, drukčija od ostalih naših planina po mnogo čemu i ponajmanje poznata, osim ako niste imali priliku da listate Mihailove zapise koji će, on se nada, jednom biti knjiga.

– Golija je prebogata vodom, a zanimljivo je da se to bogatstvo povećava sa rastom nadmorske visine: između 1.400 i 1.800 metara izvori i potoci su na svakom koraku. Šumovitost je važna odlika ove planine. Katastarska snimanja ivanjičke opštine (gro pripada Goliji) od pre 75 godina pokazuju da je polovina bila pod šumom. Danas je to i više, jer je nekadašnje pašnjake, njive i livade odavno osvojila šuma – predstavlja nam Mihailo planinu sa kojom je, kaže, srastao.

U Mihailovim spisima, gusto kucanih pisaćom mašinom, je 961 naziv rodova, vrsta i pojedinačnih pripadnika flore, svaki i sa latinskim imenom. Tu je 117 algi, 75 gljiva, 40 mahovina, sedam lišaja, 22 paprati, pet golosemenica i, čak, 697 skrivenosemenica. Prof. dr Milovan Gajić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu ističe da Golija poseduje "jednu od najkompletnijih flora koje su izučene u našoj literaturi". Mihailo tvrdi, pak, da je izučen samo ivanjički deo planine, i to državni, a gde je još prostor koji prelazi u atare opština Novi Pazar, Kraljevo, Sjenica i Raška. Našlo bi se bar 1.200 vrsta.

– Postoji još čistih i ukrštenih sorata biljaka koje čekaju reč nauke. U rodu bukve to su istočna (ima je u Bugarskoj) i krimska bukva. Među javorovima su nauci nepoznati "križanci" između planinskog javora i maklena (ima ga na primorju i Hercegovini), a naišao sam na hibride nastale ukrštanjem obične i mečije leske. Na Goliji možete naći više od 40 vrsta smrča, poznatih širom Evrope, ali i varijante nepoznate nauci. Sve se međusobno razlikuju korom, iglicama, bojom. Ima i jela koje sliče kavkaskoj ili severnoameričkoj, udaljenima na hiljade kilometara. Ili, literatura kaže da u Evropi postoji samo jedna vrsta božikovine (zelenike) i ona je žbun. Na Goliji sam otkrio božikovinu sa drugačijim karakteristikama i stablom višim od deset metara. Neizučen je i bor nastao ukrštanjem belog i crnog bora. Zanimljivo je da su njegove iglice na južnoj strani kao kod belog, a na severnoj kao kod crnog bora.

Još manje je izučen životinjski svet. Jedan stručnjak za "leteće stanovnike planete" ističe da na Goliji, na visini iznad 1.400 metara, ima 80 vrsta ptica, a na nižim predelima u svih pet opština i više od 150 vrsta, po čemu bi ova planina bila pticama najbogatija. Mihailo je lično video velikog tetreba i tetreba ruževca, u nas posve retke ptice.

– "Politika" je, 23. marta 2003, objavila tekst pod naslovom "Ostao je samo mit", koji nas obaveštava da su u Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari uništena dva poslednja legla orlova krstaša. Evo prilike da obradujem ljubitelje ptica i ekologe. Iznad Duge Poljane, kod Karađorđevih šančeva, naišao sam na čitavo jato krstaša. Sakupili su se na lešinu crklog konja. Lovac Mladen Petković iz sela Brusnik mi je ispričao kako je ustrelio jednog orla, teškog 12 kilograma i raspona krila 2,7 metara – priča nam šumar Mihailo.

Da je prostora i vremena, mogao bi Mihailo da obelodani i svoja istraživanja temelja starih tvrđava i crkava, zapisa i toponima sa "simptomatičnim" nazivima, sve kombinovano sa legendama. Ipak, beležimo jednu neobičnost. Po kamenim krstovima dvometrašima koji su, davno, bili u ovom kraju (još poneki odoleva), ostali su nazivi toponima. Mihailo je, na topografskoj karti, ustanovio da se mesta tih krstova: Petrovo polje kod Novog Pazara, Krstovo brdo kod Sjenice, Grački krst i Krstovnica kod Ivanjice nalaze na istoj liniji severoistok-jugozapad i da su im međusobna odstojanja gotovo u potpunosti podjednaka.

– Nije li Golija ta "krstasta planina" koju Tarabići spominju u svojim proročanstvima – pita se Mihailo Strugarević.
Komentari0
1a3dc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja