nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 20.04.2010. u 22:00 Nebojša Katić

ONO ŠTO I VRAPCI ZNAJU

Sudeći po izjavama srpskih zvaničnika, prazna budžetska kasa koja se nekako mora popuniti nije razlog zbog koga se Telekom prodaje. Država svoju monopolsku kompaniju prodaje zbog toga što je privatna svojina efikasnija od državne. To je aksiom koji i vrapci znaju, pa nema razloga da u svetlu privatizacionu budućnost ne pođe i EPS, kao i sve drugo što je preostalo.

Ovakva objašnjenja moraju obradovati građane jer privatizacija, taj čarobni lek za sve probleme, sve dublje prožima Srbiju. Istina, mnogi građani su bez posla, ili imaju posao ali ne primaju plate, ili primaju plate, ali za njih niko ne uplaćuje poreze i doprinose. Sve te muke postaju nevažne pred činjenicom da se danas živi u sistemu koji je, kao što to i vrapci znaju, daleko bolji i efikasniji od onog prethodnog.

Privatizacija je udahnula novi život i revitalizovala domaću industriju – mašinsku, hemijsku, elektro i koju sve ne. Od izvozne moći srpske privatizovane industrije konkurenciju podilazi jeza. Južno i istočno od Beograda sve puca od života i privredne aktivnosti, a srpska emigracija hrli nazad u Srbiju. Privatizovani mediji pokazuju kako se uspešno stiže do najviših standarda i objektivnosti u izveštavanju. Čini se da i nivo opšte kulture nikada nije bio viši nego u vreme ovog privatizacionog procvata. Tema je ipak preozbiljna, pa je bolje ostaviti ironiju po strani.

Mnogo opasnije od prodaje Telekoma jeste prihvatanje olake argumentacije koja tu prodaju prati, pristajanje i navikavanje na fraze i koještarije koje ponižavaju inteligenciju građana i rugaju se činjenicama i iskustvu. Upravo je ovakav kvazidebatni ambijent jedan od važnijih razloga propadanja domaćeg privrednog sistema i opasnog širenja defetizma i beznađa.

Oblast telekomunikacija dobro ilustruje svu ispraznost aktuelne argumentacije. Srbija je prvo prodala Mobtel norveškom Telenoru i tu prodaju je nazvala privatizacijom. Telenor je, međutim, u većinskom vlasništvu norveške države. Srpski vrapci, možda zbog daljine, još nisu stigli do Norveške.

Ako sutra Dojče telekom postane vlasnik domaćeg Telekoma, nije loše znati da je (kombinovano) državno učešće Nemačke u Dojče telekomu oko 32 odsto. Na ovaj način, nemačka država je najveći pojedinačni akcionar i može kontrolisati sve što se u toj kompaniji događa.

Ista je situacija i sa Frans telekomom, drugom kompanijom koja je, kako se čuje, zainteresovana za srpski Telekom. Ovde je francuska država (sa oko 27 odsto učešća) daleko najveći akcionar kompanije, budući da niko drugi ne prelazi ni pet odsto akcionarskog vlasništva.

U strukturi rasutog vlasništva, država ne mora imati apsolutni većinski paket kako bi kontrolisala kompaniju. Iako su gotovo sve telekomunikacione kompanije ušle u proces privatizacije, mudrije države razumeju njihov strateški značaj, ne odriču ih se, i nastavljaju da nadziru njihovo poslovanje i utiču na stratešku orijentaciju. Podjednako važno, u procesu privatizacije te (mudrije) države su i svojim građanima omogućile da kupe akcije ovih državnih monopola.

U srpskoj javnosti se vešto, dugo i uporno stavlja znak jednakosti između državnog vlasništva i državnog upravljanja kompanijom. Upravljanje je uvek posao profesionalnih menadžera, ali državno vlasništvo obezbeđuje stratešku kontrolu nad onim kompanijama čija važnost prevazilazi puki komercijalni interes. Telekomunikacije, energetika ili vodosnabdevanje, na primer, upravo su takve delatnosti.

U srpskom modelu državna imovina prelazi u partijsku i predaje se na upravljanje partijskim kadrovima, koji su najčešće bez profesionalnog kredibiliteta ili upravljačkog iskustva. Ovo nije fenomen koji proističe iz državne svojine po sebi, već je reč o zloupotrebi političkog položaja i monopola vlasti. Po sličnoj logici, kritike na račun domaćih privatnih preduzeća bilo bi ispravnije usmeriti ka neukosti, primitivizmu, ili beskrupuloznosti njihovih vlasnika, a pogotovo ka ambijentu u kome se mnogo više postiže bliskošću sa vlastima nego profesionalnim znanjem.

I kada sve bude privatizovala i prodala strancima, Srbija će biti u isto tako teškom položaju u kakvom se već godinama nalazi i veliki deo istočne Evrope. Novac od prodaje Telekoma je kap u moru finansijskih potreba Srbije. Samo bi profesionalizacija, a ne privatizacija državnih monopola mogla otvoriti perspektivu Srbiji. Prodaja Telekoma je dobra prilika da se o tome konačno progovori i da se raščisti sa „opšte poznatim istinama“ koje su uništile domaću ekonomiju.

www.nkatic.wordpress.com

 finansijski konsultant

Komentari84
d115c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

james bond
Adam Smith je piso ljudima cije je znanje matematke bilo ispod nivoa prosjecnog danasnjeg srednjoskolca a temeljan pojam ponude i traznje koji se koristi u nivoima od makro do mikro ekonomije svaki ima svoja ogranicenja.Najvazniji elemenat ekonomije radnja snaga nikad nije izucavana u smislu troskova u duzem vremenskom periodu na pr kolki su to troskovi od rodjenja pa preko skolovanja do konacnog stupanja na trziste radne snage cak ni indirektno.Kad se to ukljuci kapital potreban za ekonomski razvoj je tako strahovita masa da se dize kosa na glavi a Srbiju jos uvijek terorisu nepismena klapa tajkuna uz pomoc inostranih i domacih das tako strucno izrazim izdajnika blesana sjecikesa i olosa zadnje vrste...
Goran S. Jovanović
Za Nebojšu Katića, 23/04/2010, 18:12 – Zahvaljujem se na odgovoru! Naravno, postoje specifični menadžerski i programerski problemi, a ko je objektivno (naj)bolji izvršilac odgovarajućeg posla može se videti samo ukoliko je dato radno mesto izloženo konkurentskom prilazu. Tema unapređivanja društvene materijalne raspodele i raspodele poslova jeste kompleksna ali, mislim, da se možemo složiti da princip pozitivne konkurentnosti (usmerenost na poboljšavanje statusa i pojedinca i društva u celini) vodi kristalizaciji (naj)boljih rešenja različitih problema u odnosu na druge moguće prilaze. Za izražavanje stava TAČNO, NETAČNO, itd. uz naznaku bar nekih argumenata, dovoljne su i kolumne. Slažem se da bi naznačenu temu, zbog njene izuzetne važnosti, bilo bolje obrađivati kroz odgovarajuće članke. Vaš odgovor se može tumačiti i kao poziv u tom smislu. Bilo bi dobro ako bi i redakcija POLITIKE zauzela stav kojim bi ukazala da li je spremna toj temi da posveti odgovarajući prostor.
james bond
Olti druga neravnoteza na pr od 1995 je budjet nekako u plusu al je defecit ogroman zbog domacih investicija koje su gradjene na bazi stranih ulaganja a domaca stednja nikakva daklem dotcom euforja financirata iz inostranstva itd.Uopste kad se sve sabere u makroekonomji postoje dvije tehorje Aggregate Supply i Aggregate Demand.Supply tehorja pocinje od Jean-Baptiste Say francuza iz 19 vijeka koji veli;Ponuda kreira svoju sopstvenu traznju olti svaka ponuda ce nac svoju traznju i ova tehorja je ogranizcena potencijalnim rastom GDP-a al joj je glavni izazov pojava hiperproduktivnih kriza djej trziste zatrpano ponudom a brez dovoljne traznje i ne pomaze kresanje poreza i smanjenje kamatne stope dab stimulisalo traznju.Sa Adamom Smitom iostalim iz 19 vijeka se smatraju classical economists a u 20 vijeku se javli neoclassical skola sa Hayakom.Druga skola Traznje pocinje sa Kejnsom i veli;Traznja kreira ponudu al joj je glavno ogranicenje kako to da potraznja drzave ne pravi neogranicen rast
james bond
I taklem zasto neogranicen rast drzavne traznje ne moz da neograniceno povuce GDP i odgovor je ogranicen kapacitet investiranja drzave na pr od 1995-2000 investicje su porasle od 18% od GDP na 21% dab se u 2002 vratle na 18% od GDP...odje lijepo vrijeme sunce sija ko tepsija cak s u baje izasle das osuncaju odok i ja malo protrcat...
СиМ
Ceda Bradic, 22/04/2010, 16:27. Направићу изузетак од става да дискусије само одмажу, јер ми се чини да имате добре намере (као и многи други). Што год је текст јачи, јаснији и ефективнији, то пре завршава у кошу - ваљда да не поремети јавни ред и мир у срушеној кући. Ево данас, психијатри нам кажу да треба градити, а не критиковати. Очекујем наставак истог аутора у смислу "рушили смо да би градили" или "ко год није са нама, он је против нас". Само код нас. Поздрав.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja