utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:33

Ruski turbo-realizam – od ikone do rijaliti šou programa

Autor: Vesna Perićpetak, 23.04.2010. u 22:00
"Школа за сопнзоруше" потресан документ насиља над женом

U posebnoj programskoj celini Fokus Rusija ovogodišnji Međunarodni festival dokumentarnog filma, BELDOCS, kao ozbiljna konkurencija martovskom Kratkom metru, omogućio nam je da Rusiju posmatramo iz donjeg ili gornjeg rakursa, dijahronijski ili sinhronijski, satirično, komično, ili pak tragično u kontekstu koji je posledica carske, potom sovjetske i, konačno, Rusije na pragu liberalnog kapitalizma. Osvrt savremene ruske umetnosti na period devedesetih, doba perestrojke i raspada Sovjetskog Saveza, cvetanja kriminala i socijalne bede, umnogome se sociološki i ideološki podudara sa našim, srpskim i jugoslovenskim dramatičnim iskustvom.

Iako neki od filmova predstavljaju istoriografsku vrednost kao univerzalni dokumenti – dokumentarac „Blokada“autora Sergeja Loznice, audio i video montažna etida sačinjena od odlomaka arhivskih snimaka devetstotina dana duge opsade Lenjingrada u doba Drugog svetskog rata, ili pak „Staljin je mislio na tebe“ Kevina Meknira, ispovest čuvenog ilustratora i političkog karikaturiste Borisa Jeftimova, zvezde u doba Staljinove strahovlade – većina dokumentaraca ovog programa (bilo ruskih bilo stranih reditelja) fokusirani su na sada i ovde. Možda je najbolja odrednica ovog tematskog sklopa ona koja se odnosi na poetiku nekolicine savremenih ruskih književnika, među kojima dominira Viktor Peljevin, a to je turbo-realizam, nastao kao začudna postmoderna antiutopijska reakcija na socrealizam.

Pet minuta slave

Holandska autorka Aljona van der Horst u biografskom dokumentarcu „Boris Riži“putem ispovednih reminiscencija sestre, majke, supruge, prijatelja i sina, donosi portret mladog pesnika iz grada Sverdlovska (danas Jekaterinburga) čiji je život okončan samoubistvom. Rekonstrukcija života i poetike Borisa Rižija neminovno otkriva neuralgični kontekst devedesetih, život u jednoj vrsti geta, na socijalnoj margini, i kontakt sa sitnim kriminalcima. Sav taj svet, svu tu urušenu mladost, poeta je kodirao stihovima – njegova poezija je brutalno iskrena, njegovo osećanje sveta naslanja se na romantičarski Weltschmertz uronjen u naturalističke odrednice groba, smrti, krvi i destrukcije, uz lirske melanholične pasaže i kontemplacije o trajanju, propadljivosti, večnosti, kosmičkoj i univerzalnoj perspektivi. U njegovom svetonazoru očituju se i ideje socijalne pravde i lament nad opštim suicidnim i iracionalnim usudom ruskog naciona. Sa druge strane, posttranziciona Rusija okovana je i komunalnim kvartirama, velikim zajedničkim stanovima u kojima u svakoj sobi stanuje po jedna porodica koja deli kupatilo i kuhinju. U jednom takvom stanu u Petrogradu odigrava se i drama usaglašavanja interesa u daljem lancu kupoprodaje na tržištu nekretnina – u filmu „Perestrojka – rekonstrukcija stana“ Kristijane Bihner naratori i vodiči su dve agentkinje za prodaju stanova, savremene šamanke koje ritualima prelaska prevode stanare iz jednog životnog statusa u drugi, pri čemu i sam petosobni stan, perestrojen u moderan ofis, dobija novu sakralnu vrednost uokvirenu ruskim snom: jedan čovek – jedan stan. No, nekadašnje flagrantno kršenje slobode i privatnosti samo se bešavno nastavlja kroz podmuklu eksploataciju prava individue na osamu. Jedan sistem gulaga zamenjen je drugim – Staljinovi kažnjenički logori simbolički su ustupili mesto barakama u kojima se snimaju „rijaliti šou“ programi. U njima dobrovoljci žude za svojih pet minuta slave, makar i po cenu gubljenja nevinosti, jedinog opipljivog kapitala mladih žena iz nižih socijalnih slojeva.

Žene kojih nema

Dva ostvarenja sa ovogodišnjeg festivala BELDOCS na poseban način mapiraju upotrebu ženskog tela i konstruisanja (ženskog) roda. Sa jedne strane, u filmu „Nevinost“ autora Vitalija Manskog, kroz turobnu parafrazu U Moskvu, u Moskvu!!! iz Čehovljevog komada Tri sestre, tri protagonistkinje traumatično unovčavaju svoju nevinost – jednoj to umalo polazi za rukom pred televizijskim kamerama rijaliti programa, zarad slave; druga, inkarnacija Barbike, postaje plesačica u noćnom klubu, zarad novca i skupih automobila; treća (čija je priča najintrigantnija) tu transakciju čini javivši se na onlajn oglas, da bi sebi obezbedila školovanje. Ovaj triptih predstavlja savremenu tragediju, a uz hip hop numeru Dobro došli u grad obmane (Dobro požalovatь v Gorod Obmana), Moskva je oslikana kao savremena Sodoma i Gomora.

Sa druge strane, „Škola za sponzoruše“ Aline Rudnickaje eksplicitno tematizuje pojam američke feminističke teoretičarke Džudit Batler, izvođenje roda, roda kao oznake onoga što subjekt čini a ne onoga što taj subjekt jeste. Rod je čin koji se odigrava, izvodi, to je zapravo niz činova koji se obnavljaju, i ponavljaju tokom vremena. Polaznice ove škole za sponzoruše odigravaju upravo one rodne uloge koje im nameće falokratično i maskulino društvo – instruktor (jedini muškarac) podučava ih kako da budu mazne, seksualno provokativne, i submisivne i dominantne, zavodljive, manipulativne sve do ostvarenja cilja koji im se predstavlja kao njihov i autentičan. Žena je u tom sistemu očekivanja rođena da bude zavodnica i jedino na taj način može postići napredovanje na društvenoj lestvici i finansijsku dobit koju joj omogućava muškarac. I upravo takvu kritičku poziciju u svojoj teorijskoj platformi o ženskom telu kao robi, odnosno onom njegovom delu kojeg vrednuje društvo, donosi i Lis Irigaraj, belgijska teoretičarka i feministkinja, označavajući ga kao „mimetičku ekspresiju maskulinih vrednosti”. Iako prividno rađen u komičnom ključu, dokumentarac „Škola za sponzoruše“ je potresan dokument o skrivenim mehanizmima nasilja nad ženom koje je doneo novi sistem ustoličivši tajkune i kriminalce kao superheroje, a sponzoruše kao model identifikacije.

Od religioznih prizora pravoslavnih ikona (kao u filmskom žitiju srednjovekovnog ikonopisca,„Dionisiju“ Dmitrija Černecova), preko ikoničke upotrebe likova Lenjina i Staljina kao mitema boljševičke mitologije, pa sve do sadašnjice u kojoj masovni mediji i emisije kao što je „rijaliti šou“ kreiraju nove potrošne mitove, ruski bogotražitelji zalazili su i zalaziće u ćorsokake – traženje ipak opstaje, a naći će svoj puni smisao tek kada Istina bude zamenila (ideju) Boga. Dokumentarni film ispostavlja tu istinu bez oreola i bez televizijske šminke.


Komentari0
0de06
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja