subota, 28.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48

U Mešinom pozorištu i tišine govore

Autor: Nebojša Bradićpetak, 30.04.2010. u 22:00
Из представе "Тврђава"Крушевачког народног позоришта у режији Н. Брадића , 2008.

Ovo sam u popriličnoj meri znao kada sam se odlučio za prve korake adaptacije proze Meše Selimovića, sada već davne 1988.godine:

Većina adaptacija, iako sa dobrim namerama, suštinski biva pogrešno vođena.

Kada jednom započnete intervenciju na izvornom tekstu, svejedno da li ga prevodite ili adaptirate, vi sami stvarate „kreativni slivnik”. Onda, kada to već učinite, veoma je lako da umislite da imate pravo da „poboljšavate” Šekspira, reorkestrirate Mocarta ili „skraćujete” Vagnera.

Svet mevlevijskog reda

A na to nemate pravo!

Skraćivanje, uređivanje ili ponovno pisanje klasike ne uspeva onda kada mi ne razumemo o čemu je suštinski reč u originalnom tekstu ili, još verovatnije, kada nismo u mogućnosti da to dosegnemo.Na početku karijere, kao i većina mladih reditelja, nisam znao da je bolje da malo napornije i malo duže radim na izvornom tekstu. Umesto toga, suviše brzo i suviše lako donosio sam odluku da ga skraćujem.

Autor od reditelja najčešće ne traži tu vrstu pomoći.

I,naravno, svejedno kako interveniše na remek-delu, isto to delo, svog adaptatora ume da pokaže u pomalo glupavom svetlu. Original Mona Lize je još uvek u Luvru, i ruga se našoj nemoći da ga shvatimo upravo onakvim kakav jeste.

Bio je lep letnji dan 1988, i ja sam strastveno čitao knjigu Jana Kota „Šekspir, naš savremenik”. Njegova teza je jednostavna: Šekspir je ogledalo našeg vremena, kao što je bio ogledalo svakog drugog vremena. I još: mi moramo biti svesni opasnosti novih ideja koje bi da ga interpretiraju. Kot je, između ostalog, pisao i o snazi politike u Šekspirovim istorijskim dramama, kao i o načinu na koji one osvetljavaju svet iza gvozdene zavese i totalitarizam komunizma.

Bio sam fasciniran i uplašen u isto vreme. U Tuzli, rodnom mestu Meše Selimovića, pripremao sam predstavu „Derviš i smrt”. Ljudi tamo napamet znaju rečenice tog romana. To je kao kad u Stratfordu režirate Šekspira. Cela stvar ima nešto od „svetog” posla. U pozorištu sam već bio uradio nekoliko „velikih” produkcija, ali je „taj Derviš” bio nešto posebno. S jedne strane, svet islama, mevlevijskog reda i rituala, a sa druge – partizanska problematika; ispovedna tema kostimirana u priču o vlasti, dogmi i potrebi da se čovek ostvari.

Pitao sam se kako to može da se izrazi savremenoj publici? Da li sam ja spreman da se suočim sa najvećim izazovom u svom profesionalnom životu? I upravo ta sumnja i duboka zapitanost hrabrile su me da mislim pozitivno. Tri moja pozorišna prijatelja iz Tuzle: Vlado Kerošević, Nesim Tahirović i Zoran Obrenović, podsticali su me da započnem rad na predstavi. Dva meseca proba svakim su danom sve više učvršćivala idejuikreativno posvećenje. Rad u pozorištu ima tu moć.

Osnovno je bilo ispričati priču. To je i suštinski problem režije. Svejedno da li moderne teorije drame negiraju značaj fabule, pa i likova, jedna od glavnih poenti režiranja – upravo je pričanje priče. Vi možete da postavite savršenu predstavu, ali ukoliko nema narativnog značenja –može biti potpuno besmislena. Zato reditelj ima svoju „nevidljivu kameru”, koja se pokreće usmeravajući pažnju na tekst, glumca, kostim, dizajn scene... Njegov je posao da „informiše” gledaoca o tome koji je preovlađujući aspekt radnje, gde treba da gleda, šta da čuje, kada da premesti svoju pažnju... jer – prava predstava se odigrava u svesti gledalaca.

Bajka kao surova stvarnost

U inscenaciji „Derviša i smrti”želeli smo da dobijemo predstavu koja ima jedinstveni zamah radnje. Kao reditelj, uspeo sam da primenim neke od svojih postavki: montažu kao mogućnost poigravanja rasutim fragmentima, istovremeno komponovanje scenskih slika kroz mizanscen i – skrupuloznost poštovanja literature.

„Oblikom sam kap, sadržinom more”– piše u jednoj suri Kurana. Fragment celine može pokrenuti vijuge i ubrzati damare, kao što kamen bačen u vodu pravi koncentrične krugove... jedan, drugi, treći, beskrajni. Tako je nastajala i naša pozorišna bajka „Derviš i smrt”, pomalo nalik na teatar Dalekog istoka. Verovao sam da, tek kao bajka, ova Mešinapriča može da deluje kao surova stvarnost. Angelina Atlagić uradila je upravo takav kostim. Predstavu je publika odlično primila, u Tuzli i na gostovanjima.Ipak, bilo je tada, u „tom Dervišu”, i nekih scenskih „pomagala” koja mi se danas čine viškom; elementi rituala bliski folkloru, kružni ples „sema”... „Da, poreklo pozorišta leži u ritualu, ali pozorište počinje u onoj tački kada ritual prestaje.” (Breht)

Zbog toga sam se ponovo vraćao Meši u pozorištu. Radio sam „Derviša” i „Tvrđavu” 1995, 2003, 2008. Sve ove predstave se razlikuju, ali svima je zajednička redukcija scenskog izraza, svođenje pozorišnih sredstava.

Jer, u pozorištu Meše Selimovića mnogo toga na sceni treba prećutati. U njemu nije jedino visočanstvo reč. Tu i tišine govore. Njegovo pozorište je pozorište otvoreno za mišljenje„iznutra”. Za dijalog – sa drugima kroz sebe, sa sobom kroz druge.


Komentari1
276de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dervis
I kod Cehova tisine govore ali ne na isti nacin kao kod Selimovica

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja