sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Ko su ziloti, pravoslavni fundamentalisti

Autor: Jelena Beokovićpetak, 30.04.2010. u 22:00
Новостјеничко сестринство са оцем Акакијем (Фото блог СИПЦ)

„Kakvi su to ’istiniti hrišćani’ u Esfigmenu, može svako od poklonika Svete gore i sv. Hilandara da vidi kad naiđe pokraj Esfigmena i kaže tim ’zilotima’ jedno ljudsko: Kali mera! – a oni vas pogledaju ’kao krme sekiru’”, piše u svojoj knjizi o zilotima u Srbiji umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački Atanasije. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi zilote nazivaju raskolnicima, jereticima, ratobornim i isključivim. Ziloti, što na grčkom znači „revnitelji“, gotovo istim rečima opisuju SPC koju nazivaju „državna crkva“. Sveštenik Stefan Nikolić objašnjava da monaštvo i vernici „revnitelji“ u Srbiji ne priznaju SPC.

– S njima smo prekinuli svako crkveno opštenje, ali to nikako ne znači da smo s njima prekinuli ljudske ili čak prijateljske odnose. U liku današnje zvanične ekumenističke SPC ne prepoznajemo onu predratnu srpsku crkvu kojom su načalstvovali poslednji srpski kanonski patrijarsi: Dimitrije, Varnava i Gavrilo – kaže otac Stefan.

Ziloti se, kako naglašavaju, bore za čistotu pravoslavne vere. Sve pravoslavne pomesne crkve, osim njihovih koje nazivaju „istinskim pravoslavnim crkvama“, po njihovom mišljenju su početkom 20. veka poklekle pred iskušenjima: napadima komunističkih vlasti, promenom crkvenog kalendara, ekumenizmom i „crkvenim modernizmom“.

Za sagovornika „Politike” iz Srpske pravoslavne crkve, koji nije želeo da bude imenovan, zilotizam i „istinsko pravoslavlje“ je više društveni fenomen, pre borba protiv savremenog sveta, modernizma i globalizma i strah od njihovog uticaja, nego pitanje religije i njene odbrane.

– Razlika u učenju između SPC i njih gotovo da i nema. Oni, na primer, pogrešno tumače da je ispravno samo krštenje pogružavanjem, potapanjem krštavanoga u vodu, a ne priznaju krštenje oblivanjem, koje se češće primenjuje u SPC, ali koje je isto tako kanonsko i drevno, kao i krštenje potapanjem u vodu. Za SPC, kao i za druge pravoslavne crkve, oni su raskolnici i mi s njima nemamo nikakvih kontakata, ali ne zbog nas, nego zbog njih, jer oni odbijaju da se vrate u okrilje Crkve. Svako ko ne prihvata ustrojstvo crkve je u raskolu, pa tako i oni. U narodu imaju mali uticaj – navodi naš sagovornik.

Seme zilotskog pokreta u Srbiji posejano je iz svetogorskog manastira Esfigmena, koji se, inače, nalazi u susedstvu Hilandara. Esfigmenski monasi odvojili su se od Vaseljenske patrijaršije sedamdesetih godina prošlog veka, kada je nekoliko pravoslavnih pomesnih crkava prešlo na gregorijanski kalendar. „Revniteljima“ su se pridružila trojica srpskih monaha 1995. godine, u vreme kada su svetogorski ziloti protestovali zbog odlaska vaseljenskog patrijarha Vartolomeja u Rim, u posetu papi. Jedan od ove trojice srpskih monaha, otac Akakije, 1996. godine vratio se u Srbiju i na Fruškoj gori, u blizini manastira Nova Ravanica, osnovao prvu monašku porodicu. Danas postoji i ženski manastir, na Kučajskim planinama, nekoliko parohija s paraklisima i nekoliko stotina vernika. Svoju crkvu nazivaju Srpska istinski pravoslavna crkva (SIPC) i ona je, kako objašnjava otac Stefan, pod privremenim okriljem Grčke istinski pravoslavne crkve.

Na ulazu u gotovo sve zilotske manastire istaknuta je crna zastava s krstom i natpisom „Pravoslavlje ili smrt“. Otac Stefan kaže da su takvu zastavu koristili pravoslavni ustanici u vreme turske vladavine i da je ona simbolizovala spremnost ustanika da za slobodu daju život. Slično značenje ima i zastava koja se vijori u zilotskim manastirima, a prvi su je istakli esfigmenski monasi sedamdesetih godina prošlog veka, kada su se odvojili od Vaseljenske patrijaršije, zbog čega su se našli pod policijskom opsadom. Uz takvu parolu i odbijanje bilo kakvih kontakata s drugim crkvama i verskim zajednicama ne čudi što mnogi zilote nazivaju fundamentalističkim i ratobornim strujama u pravoslavlju.

– Takav naziv je neosnovan jer nema nijednog slučaja gde su istinski pravoslavni hrišćani u svojoj borbi za pravoslavnu veru upotrebili silu. Takođe, naš građanski, svetovni ili ljudski odnos prema čoveku bilo koje vere je tolerantan i prijateljski ali kao što to nalaže naša pravoslavna vera i sveti kanoni pravoslavne crkve mi ne možemo da imamo bilo kakvo crkveno – molitveno opštenje sa onima koji su nepravoslavni – tvrdi otac Stefan.

----------------------------------------------

Kako se sestrinstvo manastira Stjenik odvojilo od SPC

Jedini ženski zilotski manastir, Novi Stjenik, nalazi se nedaleko od Bora, u Kučajskim planinama, na lokaciji Mikoljski kamen, a osnovalo ga je sestrinstvo manastira Stjenik iz Žičke eparhije. U oktobru 2003. godine igumanija manastira, Efrosinija, sestrinstvo i iskušenice poslale su pismo nadležnom arhijereju, vladici Hrizostomu, ali i svim drugim eparhijama SPC. „Obaveštavamo episkopat, sveštenstvo i monaštvo u jurisdikciji Srpske pravoslavne crkve da naš manastir Stjenik (celokupno sestrinstvo) prekida svako molitveno opštenje s vama“, napisale su monahinje. Ubrzo su, uz pomoć policije, izbačene iz manastira, neko vreme provode na planini Jelici i u privatnim kućama, dok na nepristupačnom terenu Kučajskih planina nije podignut njihov manastir.


Komentari125
4d1d8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир
Живописна импресија умировљеног Владике нема везе са истином. Велико братство Есфигмена, можда највеће на Светој Гори, је константно под притисцима. Упркос томе они су веома гостољубиви и отворени. Наравно, да на било какве провокације неће да одговарају усхићено. А "калимера" би као провокацију могао да схвати било који атонски монах. Зна се добро како се у том свету обраћа и саобраћа. А што се тиче поменутог умировљеног Владике, општепозната је његова ексцентричност и склоност ка саблажњавању других. Према томе нема пуно права да упире прстом у друге. Жалосно је што у Цркви долази до оваквих подела, али шта је ту је. Или живиш као православан или не живиш као православан, или си вино или си вода. Православље или смрт. Нема између.
milojko milic
gospodo novinari okanite se srpskih pravoslavnih dusa koje gledaju na opstanak jednog naroda i ocuvanju onog sto je ostalo,vec se pozabavite pravim zilotima koji rade na tudjim unistenjima.Nedirajte Srpstvo jer je na granici propasti i to su jedini pravoslavni odrzavaoci svog nasledja i nemojte ih svrstavati u nekakve zilote i findamentaliste jer to nisu i nikom ne prkose vec pokusavaju da odrze svoje.
Мајка Русија
Није случајно. "Отац" Стефан би требао да зна о чему се ради и на шта сам мислио. Рибари нису у расколу.
Филип
Вјеро наша, вјеро стара, вјеро наших свјатих цара, вјеро пречистаја, славнаја, одеждо свјетлаја, православнаја. Шта је грешни човјек без узвишеног циља битисања? Шта је планина без горе, сиње море без воде, Србин без слободе? Таман да изустим:"Никада те нећемо оставити возљубљњено Православље, вјеро Отаца наших..." кад се сјетим Св. Петра, пијеваца и суза. Наш је замах нејак, помози Боже свима, па и нама, Твојим многострадалним Србљима. Све што изустимо јесте истина или лаж. Међуистина не постоји, само понор између "да" и "не". Нема моста нити ћуприје на коме се грле свјетлост и тама. Бјеше ријека, остаде поточић, све извире, тече и увире у свој последњи дан.
inside info
1.антисектолошко питање: Како је „црква“ основана?1969.РПЦЗ ретроградно признаје акакијанске епископе рукоположене разбојничким хиротонијама 1960-1963.од два непослушна епископа РПЦЗ.Пар година пре Сабор РПЦЗ са Св.Јованом Шангајским одбија хиротоније које су акакијанци тражили,а затим и одбацује могућност накнадног признавања након што су тајно учињене.Акакијанци се позивају на прејемство од РПЦЗ,кријући факт да их је та Црква само 10 година касније-1979. извргла из општења,екскомуницирала. 2.антисектолошко питање: Шта „црква“ практикује?Акакијанци позивају Србе да одступе из СПЦ због општења са неправославнима.Њихови епископи чине управо оно за шта акакијанци оптужују СПЦ и одвајају се од ње–моле се и присуствују службама заједно са "јеретицима"(РПЦЗ),и причешћују "јеретике"(новокалендарце).Истовремено РПЦЗ саслужује са Константинопољском Патријаршијом и са СПЦ.И тако Срби који су се одвојили од СПЦ и „спасли“ прилазећи њиховој „цркви“,поново завршавају на литургији Васељенске цркве.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja