sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 03.05.2010. u 22:00

Josip Broz Tito – trideset godina kasnije

Војислав Павловић и Чедомир Антић (Фото Д. Јевремовић)

Na današnji dan 1980. godine, 4. maja, umro je Josip Broz Tito, od 1974. doživotni predsednik Predsedništva SFR Jugoslavije i Saveza komunista Jugoslavije, vrhovni komandant Oružanih snaga SFRJ.

Njegov život i delo i danas izazivaju kontroverze, a u protekle tri decenije postepeno je oblikovana i naučna istoriografska slika o onom periodu jugoslovenske i srpske istorije u kome je Tito bio neprikosnoveni autoritet.

O njegovoj ličnosti i vlasti, domašajima, neuspesima i nasleđu, o odnosu prema Srbiji i Srbima, razgovaramo s dr Vojislavom Pavlovićem, naučnim saradnikom Balkanološkog instituta SANU, i dr Čedomirom Antićem, istraživačem Balkanološkog instituta SANU.

Politika: Da li je 30 godina dovoljno dug period da bi se kritički rasvetlila uloga Josipa Broza Tita u povesti Jugoslavije, Srbije i srpskog naroda u 20. veku?

Pavlović: Trideset godina je dovoljan period za ocenu Josipa Broza kao istorijske ličnosti, ali i kratak, jer je još uvek prisutno nekritičko tumačenje njegove uloge. Broz se mora sagledati u drugoj perspektivi od one koja je bila zakonomerna u njegovo vreme. Komunizam u Jugoslaviji i u Srbiji nije bio uspostavljen voljom građana kao jedini mogući oblik političkog sistema. Njegova vladavina je srpskoj sredini bila silom nametnuta, a sam Broz je bio komunistički diktator jer nikada nije svoju vlast verifikovao na slobodnim izborima. Nije čak ni pomišljao da to učini. Komunizam nije u tradiciji srpske političke kulture, u kojoj se od Ustava 1888. ustalila parlamentarna demokratija. Ovde je komunizam nametnut spolja 1944-1945. zbog ishoda Drugog svetskog rata...

Politika: Ali, dozvolićete, taj uzrok nije od male važnosti...

Pavlović: Dogovor saveznika da jugoslovenski prostor uključe u sovjetsku interesnu sferu i dolazak Crvene armije, a ne ishod građanskog rata, presudno su doprineli da u Srbiji bude uspostavljen komunistički režim. S druge strane, KPJ je tokom rata znatno ojačala te je uspela da odnese pobedu i u sukobu sa Staljinom 1948. godine. Brozov period u istoriji Jugoslavije je u osnovi bila komunistička diktatura i samo iz te optike možemo da razmišljamo da li je ona, u poređenju s drugima diktaturama toga tipa, bila bolja, gora, lakša za život ili ne.

Antić: Komunistički režim u Jugoslaviji bio je bez sumnje diktatura, nametnuta u građanskom ratu, zahvaljujući ulasku Crvene armije u Srbiju ali i revoluciji izvedenoj od jednog autohtonog pokreta. Ostale istočnoevropske zemlje, s izuzetkom Albanije, nisu imale tako jak komunistički gerilski pokret, kao ni preduslove za uspostavu takvog režima. Brozova diktatura je trajala znatno duže nego vladavina njegovih vršnjaka, a ostavila je nasleđe koje nije onakvo kakvo je on želeo. Nesvrstavanje, samoupravljanje i bratstvo i jedinstvo nestali su već za njegovog života ili neposredno posle njegove smrti. Ta prestarela tiranida donela je nekim jugoslovenskim narodima modernu naciju i državu, srpski narod je u Brozovoj Jugoslaviji izgubio obe ove velike vrednosti. Deo političke i intelektualne elite u Brozovom režimu i danas vidi Periklovo doba, što je veliko opterećenje za demokratiju.

Politika: Da li je to nostalgija ili nešto drugo?

Antić: U bivšoj Istočnoj Nemačkoj, u koju je posle ujedinjenja 1989. uloženo više od bilion evra, čak 70 procenata stanovnika i danas oseća nostalgiju za starim, socijalističkim vremenima. Očigledno je jaka nostalgija prema tom vremenu, iako je zloglasna tajna policija u svojim laboratorijama čuvala po komad odeće čak 60.000 Istočnih Nemaca, kako bi ih graničarski psi lakše pronašli ako pokušaju da pobegnu iz države-zatvora. Možemo samo da zamislimo kakav je tek odnos stanovnika jugoslovenskih zemalja prema SFRJ, jer je ona donela veliki napredak u ličnom standardu, odavala je privid socijalne sreće i mira i bila hladnoratovski raj. U Jugoslaviji je sredinom pedesetih godina jedan klasičan staljinistički režim bio postepeno zamenjen drugačijom, ne tako otvoreno nasilnom autoritarnom vlašću.

Politika: Kako bi se mogao definisati Titov odnos prema Srbiji i Srbima?

Pavlović: Današnja Srbija je dobrim delom oformljena u njegovo vreme. Po dolasku komunista u Srbiju streljani su politički protivnici čije se grobnice tek danas počinju otkrivati. Broz je neprestano vršio negativnu selekciju u komunističkim redovima u Srbiji. U drugim nacionalnim sredinama komunističke strukture su imale kontinuitet. O tome već svedoče imena Bakarića u Hrvatskoj i Kardelja u Sloveniji. U Srbiji kontinuiteta nema, a smenom rukovodećih garnitura se retko dobijalo na kvalitetu. Poslednja garnitura iz osamdesetih godina na čelu sa Slobodanom Miloševićem bila je daleko najmanje sposobna i više nego pogubna za sudbinu Srbije. Brozovi naslednici su nastavili da kreiraju nekritičku sliku o njegovom vremenu.

Politika: Šta vam u njoj posebno smeta?

Pavlović: Predstava koja se javila kao posledica ratova iz devedesetih godina o lepom životu u Brozovo doba. To je neka vrsta političkog eskapizma post festum u kojem se glorifikuje infantilni građanin, bez ikakve odgovornosti u političkom životu, pošto je to bilo zabranjeno, bez ikakve odgovornosti za svoje ekonomski položaj, jer se na njega nije uticalo ekonomskim, nego drugim merilima, pre svega poslušnošću i odanošću režimu, što je sve ostalo kao dramatično nasleđe. Trenutno blagostanje finansirano je stranim novcem, a dugovi su opteretili potonje generacije. Možda je još značajnije što su u tom periodu oformljeni političari koji su vodili nacionalne države tokom devedesetih godina. Oni su, zavisno od nacionalne sredine, njene interese artikulisali bolje ili lošije, ali svakako u kontrapunktu prema Titovoj Jugoslaviji. Tek kada su osnovni nacionalni ciljevi ostvareni počelo je preispitivanje Brozovog nasleđa kako bi se u njemu našlo ono što je iz nacionalne perspektive moglo biti pozitivno za kreiranje nove nacionalne istorije. Sigurno je međutim da ni bratstvo i jedinstvo, ni samoupravljanje ni nesvrstanost nisu tekovine u kojima su se nove nacionalne države prepoznale.

Antić: Nacionalna politika KPJ pred Drugi svetski rat bila je definisana na temeljima politike Kominterne. Stav Četvrtog kongresa KPJ u Drezdenu 1928. bio je vrlo jasan – Jugoslavija je tvorevina velikosrpske hegemonije i srpske buržoazije i treba je ukinuti. Mada je kasnije ova politika napuštena, Đilas u jednom intervjuu devedesetih svedoči da komunističko vođstvo još 1944-1945. nije bilo sigurno da li će obnoviti Jugoslaviju, ili će jugoslovenske zemlje postati deo Sovjetskog Saveza. U takvim uslovima profilisan je odnos snaga, a odnos prema nacionalizmima bio je različit. Neki nacionalizmi su čak i negovani, na primer, makedonski i slovenački, a u izvesnoj meri i bosanskih muslimana.

Politika: Kako gledate na represiju u onom vremenu.

Antić: Represija je postojala tokom čitave Brozove vladavine. Kao neprikosnoven komandant armije, vođa partije i šef države, on je mogao da pravi obrte, kao u vreme IB-a, Rankovića ili maspoka u Hrvatskoj. Kasnije nije postojao takav bespogovorni autoritet pa su političke elite težile povratku u konzervativizam, nacionalizam ili autoritarnost zato da bi ojačale.

Pavlović: Represija je bila inherentna tom sistemu. Ona je 1945. artikulisana kao pokolj ratnih zarobljenika u Kočevskom rogu i u Blajburgu i streljanje političkih protivnika u Beogradu i Srbiji 1944-1945. Kasnije se represija artikuliše na drugačiji, suptilniji način, ali su u tom represivnom sistemu stradali ljudi kao što su filozof Mihailo Đurić i režiser Aleksandar Petrović, da pomenem samo njih. Sve što se desilo osamdesetih bio je pokušaj da se jednom politički i ekonomski neodrživom sistemu produži život. Često se vrše poređenja s Rumunijom ili s Bugarskom, ali zašto ne i s Grčkom i Španijom? Obe te zemlje su izašle sredinom sedamdesetih iz nedemokratskih režima a napredovale su daleko brže nego bilo koji deo Brozove Jugoslavije. U Brozovo vreme nama je govoreno da je od prvorazredne važnosti nesvrstana spoljna politika, inače svakako značajna, ali bilo je i drugih spoljnopolitičkih opcija koje nikad nisu isprobane.

Politika: Zašto?

Pavlović: Zato što je on lično sprečavao otvaranje prema nekomunističkom svetu i demokratizaciju sistema, makar i skromnu, u političkom smislu u Srbiji, ili u nacionalnom smislu u Hrvatskoj. On je to činio promovisanjem samoupravljanja, što su bila Potemkinovo sela, sistem sterilan u ekonomskom, političkom i kulturnom smislu. Imao je za isključivi cilj očuvanje njegove lične vlasti. Skoro pola veka vlasti Broza i njegovih naslednika uslovili su da građani Jugoslavije nemaju ni standard ni političke slobode kakve su u to vreme uživali na primer građani Španije ili Grčke.

Politika: Koliko je obema stranama ondašnjeg bipolarnog sveta odgovarala upravo takva Jugoslavija, takav sistem?

Pavlović: Politika je umetnost mogućeg i sigurno je da je u datoj konstelaciji snaga Broz vrlo uspešno gradio poziciju komunističke Jugoslavije, nezavisne od Rusije, koja je kao takva opstajala zahvaljujući zapadnim zajmovima koji su stizali od kraja četrdesetih. Zemlja nije građena na sopstvenoj, nego na stranoj akumulaciji, kao primer nekog mogućeg, drugog puta u komunizam. Ali, to je onda eksperiment koji nema nikakav drugi cilj i svrhu sem da se dokaže postojanje te alternative sovjetskom tipu komunizma.

Antić: Socijalistička Jugoslavija bila bi nemoguća bez neformalnog sporazuma SAD i SSSR. Ipak, mnoge države su imale korist od Hladnog rata, znatno bolje su ga iskoristile zato što su imale demokratsku vlast i tržišnu privredu. Jugoslavija je tokom tri decenije dobila ogromna sredstva. Nekih 140 milijardi dolara, prema vrednosti ove valute sredinom devedesetih, na različite načine je ušlo u zemlju. Treba podsetiti da je period od pedesetih do sredine sedamdesetih bio doba velikog ekonomskog uspona u Evropi, kakav nije zabeležen skoro četiri stoleća. S obzirom na položaj u kakvom smo bili, taj uspon nismo iskoristili, a profesor je već pomenuo onu strašnu posledicu – građanina koji je živeo s velikim očekivanjima, a danas životari u svetu varljivih uspomena.

Politika: Da li otvaranje danas nepoznate arhivske građe može da donese neka bitno nova saznanja o Josipu Brozu Titu?

Pavlović Sigurno je da mi ne možemo znati šta sve još sadrže arhivi, ali ne mislim da će se spektakularno promeniti slika o Brozu. On je od tridesetih godina zauzimao odlučujući položaj kadrovika te je tokom celog svog života gvozdenom rukom rukovodio KPJ i upravljao sudbinama njenih članova i građana Jugoslavije. Sve odluke jugoslovenske partije morale su imati njegov imprimatur. On je nerazdvojiv od istorije Jugoslavije i sigurno je da u toj istoriji ima mnogo toga pozitivnog. Ali, sve to nije istorijsko delo, jer nestaje kao kula od karata sa njegovom smrću. On je 1945. proklamovao bratstvo i jedinstvo, kojim je navodno rešeno nacionalno pitanje, a pokazalo se da narodi bivše Jugoslavije žele da žive u nacionalnim državama. Tvrdio je da je stvorio najbolji politički sistem koji se urušio čim je bipolarni svet nestao. Proklamovao je i nesvrstanu spoljnu politiku, ali je ona nečujno nestala pred imperativom evropskih integracija. Iza Broza nije ostalo ništa, ne zato što su naslednici njegovo delo uništili nego zato što je ono bilo neodrživo. Odgovornost njegovih naslednika se ogleda u nesposobnosti da odbace jedan neodrživ sistem kao što su to u Poljskoj učinili članovi sindikata „Solidarnost”.

Antić: Kada je reč o arhivima, mislim da naša javnost ne treba da očekuje spektakularna otkrića. Brozov režim je mnogo brinuo o svom imidžu, o čemu govori i anegdota koju je izneo Velimir Ćurguz Kazimir u jednoj svojoj knjizi. U neku knjižaru su ušli pripadnici DB-a, zatvorili radnju i tražili preostale primerke knjige jednog američkog autora. Proverili su da li su to jedini primerci, uzeli ih i otišli. A u toj knjizi, inače iz žanra naučne fantastike, spomenuto je da je predsednik Jugoslavije, Josip Broz – vanzemaljac. Hoću da kažem da se mnogo pazilo na sliku o njemu, čak i kad je reč o banalnoj fikciji. Meni se čini da je upravo zahvaljujući toj pažnji i stvoren privid da je reč o osobi koja je nametnuta, zamenjena ili nešto slično.

Slobodan Kljakić

Komеntari63
b90d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

antal petrec
nadju se dva pametna da mudruju...
cane agic
ima jedna pjesma...koja ide ovako.. Laku noc druze stari,rukavice bjele od casti navuci.. kad pogledas nas male ispd svoda nebeskog bilo je tesko bilo je dobro dobar je i bod.. POgledajte ko sve napada TITA..novinari..koji su se uhljebili..kvazipoliticari..tajkuni..JA JOS NISAM CUO OBICNOG COVJEKA DA JE IJEDNU LOSU RIJEC REKAO O TITU... Koja je fabrika izgradjena poslije Tita..od triglava dod djevdjelije...Koji pasos vrijedi vise od Titovog..od triglava dod djevdjelije..ko se to osjeca sigurnije nego u titovo vrijeme opet od triglava dod djevdjelije..TITO JE TITO...
mmmmks
titove godine u jugoslaviji - najbilje godine mog zivota! misljenja te dvojice navedena u clanku uopste me ne interesuju mada oni imaju pravo da misle sta hoce. zameram politici sto nije intervjuisala i 'drugu stranu' , valjda neko u srbiji ima drugacije misljenje. ovako smo dobili dosadan clanak sa dve intervjuisane osobe koje se u svemu slazu. izvinite, moram da zevam.
S. L.
Jaoj, nemojte, molim vas, vi da nas ucite ko je i sta je bio Josip Broz Tito? Ko ste, bre, vi?
Igor M
"Иза Броза није остало ништа, не зато што су наследници његово дело уништили него зато што је оно било неодрживо." Surovo ali veoma realno gledanje na taj period. Taj utopijski sistem je unaprijed bio osudjen na propast i mozemo samo zahvaliti pametnjakovicima, bez politickog talenta, sto je taj pad bio bas toliko bolan.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja