nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:04
POD LUPOM: DA LI JE POLITIČARIMA POTREBAN BONTON

Birači (ne)vole psovače

Kada sam jednog kolegu, koji je napravio sasvim mali ispad, pitao zašto to radi, pokazao mi je mobilni. U roku od dva sata dobio je sto poruka. Sto ljudi ga je podržalo i reklo: „Bravo, svaka čast”, otkriva Žarko Korać, psiholog i poslanik
Autor: Dana Stankovićsubota, 08.05.2010. u 22:00

Može li se poslanici uskupštini reći da je „džukela”, „pas” ili bilo koja druga manje opasna životinja, makar u prolazu, jer je govorila nešto što ministarsko uvo nije želelo da čuje ? Opsovati masno pred milionima gledalaca, „nahraniti” onim što se ne jede „onu tamo budalu”? Omalovažiti nekoga ko misli drugačije, „lažova” osumnjičiti da je pijan ili drogiran, pominjati nečiju familiju kada je to potpuno neobjašnjivo?

Da, sve je to moguće i isprobano kod nas u televizijskim prenosima, emisijama, javnim sučeljavanjima? Mada…

– Mali broj političara zaista jesu prostaci i agresivni ljudi, a neki, na moje iznenađenje, više poziraju da bi sebe prikazali silnim i da bi pokazali da se ne boje ničega jer znaju da to njihovi birači vole. Kada sam jednog kolegu, koji je napravio sasvim mali ispad, pitao zašto to radi, pokazao mi je mobilni. U roku od dva sata dobio je sto Es-Em-Esova. Sto ljudi ga je podržalo i reklo: „Bravo, svaka čast”, otkriva Žarko Korać, psiholog, profesor na Filozofskom fakultetu i poslanik u Skupštini Srbije. 

Predstavljaju svoje birače

– Društvo bi trebalo da počiva na nečemu što je engleski filozof Džon Mil Stjuart nazvao „društveni ugovor”. Znači, u svakom društvu ljudi moraju da se dogovore koja će se pravila poštovati. Problem je kada na javnoj sceni, a posebno u skupštini, postanu učestali nasilje i prostakluci najgore vrste. To šalje poruku da je takvo ponašanje dopušteno, nezavisno od toga što to rade samo pojedinci. Od dvesta pedeset, njih je možda desetak koji se na takav način konzistentno ponašaju, ali se zbog njih stvara loš opšti utisak – upozorava Korać.

– Najvećim delom političari reprezentuju svoje birače i logično je da među njima postoji velika razlika – podseća naš sagovornik, inače čovek s dosta ministarskog i poslaničkog staža. – Ne može se reći da se Boris Tadić ponaša isto kao Velja Ilić, ili Velja Ilić isto kao Vojislav Koštunica, a Vojislav Koštunica kao, na primer, Mlađan Dinkić. Pitanje je, samo, koja vrsta ljudi koga podržava i za koga glasa.

Korać ističe da bi političari trebalo da budu svesni da će na nekim narednim izborima njihovo nedolično ponašanje glasači sankcionisati, s obzirom na to da u svojim nastupima ti političari ne izražavaju isključivo političke stavove, nego često otkrivaju i način mišljenja, način ponašanja, način reagovanja.

– Ako nastavljaju po starom, a racionalni su, to znači da procenjuju da postoje birači kojima to ne smeta ili, naprotiv, moram da kažem nešto što će vas možda zapanjiti – ti birači, naravno i oni su manjina, podržavaju grube postupke, psovke i nasilje, jer su i sami takvi – smatra naš sagovornik. 

– Kao psiholog, tvrdim da su deci i omladini atraktivniji i simpatičniji pristojni, nego nasilni ljudi. Uspeh Borisa Tadića, koji ima tu civilizovanost u ponašanju, pokazao je da većina ljudi u ovoj zemlji više ne želi nasilje. Rekao bih da su ovi, što nam remete život, kao dinosaurusi. Jesu manjina, ali, na žalost, neće otići. Međutim, to je Srbija. Vidite koliko ima nasilja u porodici, u školi, mobinga na radnom mestu, tuče, ucena... Društvo mora da se menja, ne samo političari – smatra Žarko Korać, podsećajući na još jedan problem.

– Skupština je laka meta za medije. Dobro je da mediji kontrolišu njen rad, konačno, ona je najjavnija institucija, ali se s druge strane na taj način neprekidno narušava njen ugled. Neki srpski mediji žive od napada na skupštinu. Naše društvo je ogrezlo u licemerju. U skupštinu može da uđe apsolutno svaki građanin Srbije, pa i lopovi, i prostitutke, recimo. Pitanje je zašto ko ide i šta tamo traži. Kakvu odgovornost mogu da imaju poslanici što je neka poremećena žena krenula na glavna vrata – uzvraća svojim pitanjem na naša mnoga pitanja na kraju i Korać.

Narušavaju rejting, ali i profesiju

Svetlana Logar, iz Agencije za istraživanje javnog mnjenja „Stratedžik marketing”, potvrđuje rezultatima istraživanja da se običnom svetu ne sviđa javno bombardovanje pogrdnim imenima, psovkama, klevetama i pretnjama, spremnost „nosilaca javnih funkcija” da se čak i fizički obračunaju 

– Poverenje građana u političare dosta dugo je veoma nisko, posebno kad je reč o ponašanju u skupštini. Mada neka ponašanja, nekih političara, mnogo doprinose tom utisku, Skupština je u celini veoma loše ocenjena. Oni ne samo da narušavaju sopstveni rejting, nego i profesije – političar. Ne bih rekla da je taj primitivizam nešto novo. To se redovno dešava na našoj političkoj sceni. Iako je skupština važno telo u vlasti i trebalo bi da zastupa interese građana, stvara se upečatljiv utisak da oni niti zastupaju interese građana, niti imaju poštovanja prema tom telu, već se, u suštini, jedino bore za sopstvenu moć – smatra Logarova.

Ovaj poznavalac pravila javnog mnjenja dodaje da je prirodno da mnogi političari u svetu, pa verovatno i kod nas, imaju savetnike koji unutar timova brinu kako bi trebalo formulisati neka važna saopštenja ili kako bi na primer političar trebalo da izgleda kada izađe u javnost.

– Ali, ako sami nemaju osećaj za taj minimum pristojnog ponašanja i obraćanja kolegama, građanima, novinarima, ako njima treba savetnik koji će im reći nemojte cipelama gađati po skupštini, nemojte psovati, onda treba postaviti pitanje da li uopšte zaslužuje da se nalazi na tako odgovornom mestu, na kojem je u prilici da kroji sudbinu miliona građana. Očigledno je da je to ovde još na nekom primitivnom nivou – ističe Svetlana Logar.

– Ima političara koji su u dubokom uverenju da upravo oni znaju šta treba da rade. Pretpostavljam da bi mnogima građani preporučili da, ipak, angažuju savetnike. Na svu sreću, naši ljudi umeju da prave razliku. Ima političara koje su dosta dobro ocenili – zaključuje naša sagovornica

Lekarsko uverenje, što da ne

Kao lekar, predlagao sam tadašnjem premijeru Zoranu Đinđiću, na čijoj sam listi za savezne poslanike bio 2000. godine (uslov je bio da ne budem ni na kakvoj funkciji), da niko ne može da bude poslanik, ministar, predsednik opštine ili neki drugi predstavnik vlasti ako ne donese lekarsko uverenje da je fizički i mentalno zdrav. Mi smo kroz istoriju imali vladare koji su imali hereditarne, urođene sklonosti ka nekoj bolesti ili slabosti (piću, krađi, zločinu) – upozorava prim. Dr Aca Tasković, psihijatar. – Ako je takav dokument neophodan za polaganje vozačkog ispita, da bi čovek upravljao nekim motornim vozilom, zašto ne bi bio potreban i za političare koji upravljaju državom i odgovaraju za sudbine hiljade ljudi? Onda je nekoliko poslanika zaista i otišlo na VMA, dobilo izveštaj i dostavilo ga, ali većina nije htela to da uradi.

Po Taskovićevom mišljenju, u srpskom parlamentu su se izgubili svi kriterijumi samoprocene, a sve je počelo onih nesrećnih, devedesetih godina prošlog veka. Egoizma, narcisoidnosti i neodgovornosti tvrdi, u političkom i etičkom smislu, u poslaničkim klupama ima napretek.

– Ranije poslanici nisu bili plaćeni. Od dvesta četrdeset, nas dvesta je imalo svoje stalno radno mesto u nekom preduzeću ili ustanovi. Ja sam, recimo, bio poslanik u dva mandata, od 1990. do 1994. godine, ali sve vreme sam radio kao lekar i za to primao lični dohodak. Danas svi poslanici primaju ogromne plate, veće od akademika, inženjera, profesora fakulteta, a da pri tom najčešće ne dolaze na sednice ili, ako su tu, dok se jedni isti prepucavaju između sebe, ostali uglavnom dremaju, čitaju novine ili razgovaraju mobilnim telefonom. Takvo ponašanje dovoljno govori o kojem profilu ličnosti je reč. Sve je to, takođe, nedostatak odgovornosti – opisuje psihijatar.

Ali, zato svi oni pred sobom imaju lični interes da ostanu u pet, šest mandata, i po mogućstvu dočekaju penziju kao poslanici, dodaje Tasković. Da bi to postigli moraju da brane interese stranke ili svog lidera. To što nemaju svoje „ja”, nimalo im ne smeta. Važno je da što više „pljuju” po skupštini i tako stiču poene da budu ponovo izabrani.

Malo je onih za koje bi doktor Tasković mogao da kaže da su „okej”. Ali, ima ih. Po njegovoj proceni odmeren čovek je profesor Slobodan Samardžić, zatim Jorgovanka Tabaković, a izuzetno ceni i Borisa Tadića, mada smatra da je za njega bolje da bude profesor na fakultetu i da predaje psihologiju.

– On je bio lepo vaspitano dete, iz fine porodice. Prefinjen je, elokventan. Mogao bih ga uporediti s Vladetom Jerotićem. Osim toga, lepo izgleda i ima fine manire. Ali, za političara koji mora da bude prefarban svim bojama – nije! U šali sam govorio da bi bilo dobro kada bi od četvorice mogla da se sastavi jedna osoba da vlada Srbijom. A, to bi bili: Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunovića i Nebojša Čovića. Oni se toliko razlikuju, a kao jedno telo funkcionisali bi odlično. Evo zašto: Đinđić je brzomisleći, od jutra do večeri hoće sve da reši. Koštinuca koji je promišljeniji, kaže – jutro je pametnije od večeri. Mićunović je „stari lisac”, ima bogato iskustvo i mogao bi da talasa. Čović bi na međunarodnom planu tvrdio čas „jesam rekao”, čas „nisam rekao”, i uvek bi bio ubedljiv. Ne bi mogli da izađu na kraj sa njim. Ta četvorka je za mene kao jedan idealan. Ali, takav ne postoji – zaključuje sa žaljenjem dr Aca Tasković.

Oni koji jesu na sceni i pred narodom skreću pažnju na sebe kako znaju i umeju: psujući, pametujući, govoreći šta zaista misle. Pa kako se kome svidi, mada čini se da se većini rečnik u kome postoje „džukele”, „lažovi”, „pijandure” i „drogirani” ne dopada nimalo.

------------------------------------------------------------------- 

Džukela i bitanga – nekada zabranjene reči

Žarko Korać smatra da u demokratiji nije lako odrediti granice između lepog i nepristojnog ponašanja i izreći pravu meru sankcionisanja ako se ta crta prekorači. Čini se da tu manjinu ne dotiče mnogo ako ih neki mediji bojkotuju ili ih osude drugi političari, jer to uvek mogu da tumače kao politički obračun. Čak se stiče utisak da se neki od njih trude da što više „obogate” svoj vokabular. 

Između dva rata u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, postojao je spisak zabranjenih reči. Recimo džukelo, lopovu, bitango... Ako bi neku od tih reči izgovorili, bili su kažnjeni – podseća psiholog. Inako nemam primedbu na način kako gospođa Slavica Đukić-Dejanović u formalnom smislu vodi Skupštinu, mislim da je previše demokratična. U takvim slučajevima morala bi da izrekne opomenu. Ne priliči, recimo, jednom ministru da koristi bilo koju od tih reči. To je nepopularno.

Ono malo finog sveta što je ostalo u ovoj zemlji, kojima smeta takav način izražavanja i ponašanja, po njegovom ubeđenju, ipak ne treba da se preda. 

---------------------------------------

Okruglo, pa na ćoše

– Psovke su krajnji primitivizam. Čovek se služio psovkama uvek kada nije imao adekvatnu reč da završi misao. Na taj način kompenzuje svoj intelektualni nedostatak. Ima, međutim, i onih koji nikad ne psuju, fini su i uglađeni, a opet nikad ništa ne kažu. Kod njih je sve okruglo, pa na ćoše. To je druga krajnost – podseća dr Tasković.


Komentari2
cf751
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

моје мишљење
НИмало не поштујем примитивце политичаре, али ни демагоге типа проф. Кораћа.
Jovan Ilic
Nasa Skupstina nije vlast nego je samo ornament vlasti. To je najveci problem, ali i kao takva trebalo bi da bude znatno vise pristojnija!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja