nedelja, 09.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 07.05.2010. u 22:00 Nebojša Katić

Vrabac u ruci i golub na grani

Srbija je na pragu nove poreske reforme. Iako članovi vlade reformu najavljuju po već ustaljenom metodu „ko u klin, ko u ploču”, njene konture se ipak naziru

Reformom se planira smanjenje poreza i doprinosa na lična primanja građana čime bi se radna snaga učinila jeftinijom. Ove mere bi trebalo da stimulišu zapošljavanje, da povećaju konkurentnost privrede i da tako podstaknu nove investicije. Uz to, smanjio bi se i broj radnika na crno, pa i endemska gadljivost prema plaćanju poreza.

Gubitak dela budžetskih prihoda bi se nadoknadio povećavanjem stope poreza na dodatu vrednost (PDV). Ova mera bi trebalo da doprinese i smanjivanju platnobilansnog deficita. Povećanje PDV-a destimulisaće uvoz na koji se ovaj porez plaća, a stimulisaće izvoz na koji se PDV ne plaća. Sa malo mašte i nešto ironije, možda bi se moglo dokazati da će poreska reforma smanjiti i broj maloletničkih trudnoća, saobraćajnih nesreća, ili da će povećati pismenost stanovništva.

Bilo bi dobro da se u ovom zanosu ne zaboravi da je primarni cilj poreske politike da popuni budžet, da nesnošljivi budžetski dug ne prenosi na budućnost i da u konačnom ishodu izbegne bankrot države. Rizično je kada se poreske vlasti odriču vrapca u ruci u korist goluba na grani. Poreski golub retko kada zaista i sleti.

Srbija ima bogato iskustvo sa nategnutim teorijskim konstrukcijama i izneverenim reformskim očekivanjima. Tako su, na primer, drastično smanjene carine kako bi se podstakla konkurencija u privredi i omogućio industrijski procvat. Umesto uvele industrije procvetao je uvoz, a država nije napunila budžet već džepove uvoznika i inostranih proizvođača.

Po sličnoj logici radikalno je smanjena stopa poreza na dobit koja je sada najniža u Evropi. Očekivala se navala investitora, povećanje zaposlenosti i porast svih vrsta poreskih prihoda. Do navale nije došlo, zaposlenost je u višegodišnjem padu, a prihodi budžeta po osnovu poreza na dobit su ubedljivo najmanji u Evropi.

Ako se najavljena reforma realizuje, od nje će najviše profitirati vlasnici prezaduženih preduzeća. Novac proistekao iz ušteda na porezu biće upotrebljen za razduživanje a ne za nove investicije i zapošljavanje. Kao i sve antirecesione mere, i poreska reforma kao da ide ka tome da se na račun budžeta i budućnosti, a o trošku poreskih obveznika, saniraju prezadužena preduzeća.

Mimo popularnih predrasuda, srpska privreda je u poreskom smislu jedna od manje opterećenih u Evropi. Uz to, i stopa PDV-a je na samom evropskom dnu. Srbija nije privlačno odredište za investitore, ali razlozi za to nisu u poreskoj sferi i poreska reforma neće bitno popraviti poziciju Srbije. Konkurentnost se može popraviti samo jačanjem pravnog sistema i ulaganjem u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo. Kada je o poreskom sistemu reč, za investitore su najvažniji njegova stabilnost i jednostavnost.

Uslova za smanjivanje poreza i doprinosa objektivno nema, ali je korekcija poreskog sistema na različitim segmentima potrebna. PDV bi se morao povećati – bolje danas nego sutra. Progresivna poreska skala se mora uvesti, ako ne fiskalnog prihoda radi, ono socijalne pristojnosti radi. Skandalozno poresko favorizovanje stranaca koji rade u Srbiji na račun domaćih građana mora prestati, ponovo, bar pristojnosti radi. Besmisleno niska stopa poreza na dobit se mora povećati, a još besmisleniji sistem dodatnih poreskih oslobađanja se mora ukinuti.

Poreska disciplina se mora pojačati i budžetsko trošenje se mora racionalizovati, ali je zbirne budžetske rashode teško snižavati. Treba se zapitati iz kojih će sredstava Srbija pokrivati najavljene investicije u infrastrukturu, kako će otplaćivati kredite koje danas besomučno uzima, iz kojih sredstava će reformisati penzioni sistem ili finansirati restituciju.

Nema te poreske politike koja može poništiti negativne efekte ogromnih kamatnih stopa koje godinama uništavaju privredu, destimulišu investicije i zapošljavanje. Nema te stope PDV-a koja može popraviti platni bilans kada su carine niske, a kurs dinara precenjen. Reforme se ne mogu sprovoditi na parče, od danas do sledećih izbora, ili pod uticajem ekonomskih centara moći, domaćih ili inostranih, svejedno.

Poreska reforma koja ne uvažava domaće ekonomske realnosti napraviće dodatnu budžetsku rupu, a da nijedan od najavljenih ciljeva neće biti ostvaren. Potrebna je radikalna, sveobuhvatna i koordinirana reforma – i monetarne i razvojne i fiskalne politike. Sve drugo je samo pogubno gubljenje vremena, a Srbija ga nema.

*Finansijski konsultant

www.nkatic.wordpress.com

Komentari32
4b30f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

gigi moravi
Potpuno se slazem sa predlozenim merama g. Katica. Pitanje: da li bi jedna od mera takodje moglo biti i stimulisanje potrosnje u oblasti usluga, ali i nekih domacih proizvoda npr. ukoliko mi je racun za mobilni telefon recimo preko 100.000 din da imam neke specijane poreske olaksice sto bi kompletan racun umanjilo a meni dalo mogucnost da dodatno telefoniram za istu kolicinu novca. Ovo bi se primenjivalo posebno na usluge (jer su usluge domaci proizvod uglavnom), ali ne samo na usluge vec i na neke specificne proizvode poput elektricne energije, pa i goriva, gasa i slicno. Mislim da bi se na taj nacin stimulisala potrosnja a novac zadrzao u okviru drzave, pri tome bi doslo i do blagog povecanja broja zaposlenih. Takodje msatram da bi bilo veoma vazno da se omoguci raspolaganje sredstvima koja se izvajaju za PIO i zdravstvene doprinose, kako bi se sprecila korupcija tamo i omogucilo racinalno koriscenje resursa.
Небојша Катић
За реалисту - Наравно, приход од издавања станова се мора опорезовати, и колико знам, тај приход подлеже опорезивању. Проблем је примена, а то је ствар пореске дисциплине, не концепта. Хвала на коментару.
Realista
За Господина Катића. Шта мислите о увођењу пореза на издавање станова? У принципу тај порез и сада постоји али нико нема тачну евиденцију станова који служе за издавање а приход од закупа пријављују само они који издају станове странцима или фирмама – дакле они који морају. Колико знам на Западу се издавање станова третира као привредна делатност –пружање услуге становања што подразумева мешање државе у однос закуподавца и закупца као што је то случај код свих услуга – лекарских, фризерских, адвокатских, такси превоза.... У свим тим случајевима постоје тарифе, услови за обављање делатности, обавеза плаћања пореза. Дакле, нигде то није препуштено „тржишним законитостима“.
Tromb .
Sve je to jasno i poznato normalnom i patriotski nastrojenom coveku. A sad i da se pocne sa svom tom reformom, koju uzgred budi receno tesko da ko ima da pravilno i temejno sprovede, prekasno je, previse kasno, jer je preveika rupa u koju je zemlja upala, a da bi se iz krize izaslo tako jeftino. Mislim da ce kriza kod nas potrajati, i biti znatno dramaticnija, jer posledice decenijskog nedomacinskog poslovanja, izolacije, dobrim delom nestrucnosti, samounistavanja svoje privrede, nerada po sistemu idemo u EU oni ce nam davati pare, tek ce se osetiti.
Г. Катићу и Г. Цеди Брадицу од Чедомира
Ја ценим Г. Катића, и коментаре Г. Цеде Брадица. Не разумем се толико у све те стручне изразе, али читам и учим. Што се тиче наших "реформатора", ја знам да нас мажу и још никада до сада нисам погрешио. Али, нешто где сам ја "стручњак", јер сам доста ходао с праћкама кад сам био мали, с поштовањем према поменутим личностима, и њихове практичне грешке. А то је "Голуб на грани". Е, па извините. Да ли сте ви икад видели голуба који је стајао на грани? Нисте, јер нисте ни могли. Голубови, они на које се и односи ова комично промашена, а ипак омиљена пословица, се не служе гранама нити икаквим дрвећем. Стење да, куће да,планински засеци да, али гране не. Крије ли се нека тајна порука наших стараца у овој пословици?Нису голубови кумрије. Не знају голубови за реформе нашег вођства, а у тим реформама,слажем се, и нису дохватљиви. Чак и Г. Алтипалмаркову је то промакло. А ко зна, можда наши реформатори имају неког голуба у голубарнику? Сад вас имам.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja