petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.08.2006. u 16:21 Božidar Dikić

Brljin je postao Berlin

Јуриј Брезан (снимак из 1978)

Bizmark, Hitler a docnije ni Ulbriht nikada nisu oprostili što su starosedeoci Lužički Srbi nemačkoj prestonici prvi dali ime – Barljin, Brljin, po tamošnjim baruštinama i krovinjarama oblepljenim blatom – što su pruski vladari mnogo docnije preinačili u Berlin.

"Dovoljno je ako Nemci naše postojanje smatraju potpuno, svakodnevno normalnim i svoju decu u tom smislu odgajaju" – poručio je 2001. godine Jurij Brezan, najznačajniji pisac Lužičkih Srba prošlog veka, pri kraju svoje duge kulturne i društvene delatnosti.

Susreta je bilo više puta, počev od gradilišta omladinske pruge Šamac – Sarajevo 1947. godine. Pridružio se, iako već 31-godišnjak, omladinskoj grupi Lužičkih Srba, koji su prvi slobodni izlazak u svet doživeli na jugoslovenskom tlu, među vršnjacima koji govore slično – srpski. Brezana je tada privukla još i Breza. Svratio je u rudarsko naselje istog naziva kao njegovo prezime. Uzbudio se: "Kao da sam se ovde drugi put rodio, moje ime kao da potiče iz Breze". Reč "breza" postoji u većini slovenskih jezika, ali "serbski" jezik u Lužici i jezik u Srbiji istog su korena.

Pisao je sedam decenija, preko 50 knjiga, romana, pripovedaka, drama, na jeziku lužičkih Srba, što je prevođeno na 25 stranih jezika. Uz to i mnoge eseje, predavanja, govore – sve u ime lužičkih Srba.

Branilac ljudskih prava

Lužički Srbi dva milenijuma traže i stvaraju domovinu, pod tim shvataju slobodu. Pradomovinu su ostavili iza Azovskog i Kaspijskog mora, a već vekovima je traže na obalama Lužice i Labe, sa središtem u Budišinu – usred germanskog "mora".

Prvi put je 632. godine ime Lužičkih, polapskih Srba pomenuto u Fredegerovoj hronici. Od 912. godine izloženi su najezdama najpre saksonskog kneza Hajnriha I. Od 1261. godine nemački kneževi zabranjuju serbski jezik, zatim slede zabrane 1327, 1427, 1523, 1667, 1717, 1914, 1933, 1937, 1940. godine.

Iseljavali su lužičke učitelje čak u Elzas kako bi deca ostala bez nastave na maternjem jeziku. Zabrane nisu ućutkale jezik, nisu ugušile svest i volju za opstanak Lužičkih Srba. Pre naseljavanja Nemaca, Lužički Srbi su ispisali istoriju, dali su prva imena, pored Berlina i drugim tamošnjim gradovima.

Drježdzan – tako su po močvarama nazvali grad koji su Nemci docnije preinačili u Dresden, Budišin je ponemčen u Bautzen, Lipsko – u Leipzig, Kamenc – u Chemnitz, reku Špeja – u Spree, područje Lužica – u Lausitz.

U nacističkom Trećem rajhu mladi Jurij Brezan nije mogao da dovrši gimnaziju, emigrirao je preko Praga u Poljsku i u Torunju maturirao 1938. Čim se kao aktivist Lužičke grupe otpora vratio u Nemačku uhapšen je i do kraja 1939. zatočen u zatvoru u Drezdenu. Prinudno mobilisan u Vermaht poslat je 1942. na Istočni front, gde je dospeo u sovjetsko zarobljeništvo sve do 1946. godine. Po povratku u zavičaj radio je u kulturnom sektoru ureda za obrazovanje i medije pokrajine Saksonija, zatim od 1949. se potpuno posvetio pisanju knjiga na jeziku Lužičkih Srba.

Ali u nastavku staljinističkog talasa u NDR, Brezanov roman "52 nedelje su jedna godina", prvi roman Lužičkih Srba nije smeo da se objavi 1954. godine. Zatim je opet pritiskom dogmatske vrhuške isključen 1957. iz uprave kulturnog društva "Domovina" u zavičajnom Budišinu koje objedinjuje sva kulturna i prosvetna udruženja i grupe Lužičkih Srba. Nije ga to omelo da dalje literarnim stvaralaštvom održava i potkrepljuje svest Lužičkih Srba i uliva snagu da se održe i opstanu. Docnije, 1963. dobio je nagradu od sindikata, a 1964. nacionalnu nagradu, pa 1965. primljen za člana Akademije umetnosti u NDR.

Atrakcija za turiste

U međuvremenu usledili su susreti u Istočnom Berlinu, u Lajpcigu, uvek je ponavljao koliko mnogo drži do prijateljstva i kontakta sa Srbima. "Lužički Srbi, narod vekovima lišavan ljudskih prava, nalazio je snagu, ohrabrenje u literaturi, romanima, pripovetkama u pesmama na sopstvenom jeziku" – pisao je.

Jurij Brezan je 1965. došao u Beograd, učestvovao na Kongresu jugoslovenskih književnika. Posle kongresa posetio je gradić na železničkoj pruzi u čijoj gradnji je učestvovao 18 godina ranije sa omladincima iz mnogih zemalja. Razgovarao je sa učenicima tamošnje škole, koji su Serbina iz Lužice dočekali aplauzom i pitali da li i kako nemačka država štiti ljudska prava Lužičkih Srba. Zahvalio im je na interesovanju.

U istočnonemačkoj državi NDR – od koje su 1945. očekivali da najzad dobiju ljudska prava i slobodu, Lužički Srbi su uglavnom služili kao folklorna vitrina, atrakcija za turiste, u šarenim narodnim nošnjama, sa seoskim popevkama – bili su malena etnička grupa drugog reda. Posle ujedinjenja Nemačke položaj Lužičkih Srba se nije promenio, naprotiv – iseljavaju se njihova sela radi bržeg vađenja lignita i širenja kombinata "Švarce pumpe".

U Vajmarskoj Republici (pre osam decenija) živelo je 250.000 Lužičkih, polapskih Srba, sada u ujedinjenoj Nemačkoj ih ima tek 60.000 i primećuju se sve manje.

Glas Jurija Brezana, kao i 20 drugih vrlo angažovanih lužičkih književnika nije nailazio na odjek. Evro-parole o ljudskim pravima zaobilaze Lužičke Srbe – i to u srcu Evrope.

Poslednju knjigu, "Nevesta nije htela u krevet" aktuelizovanu narodnu bajku o vekovnoj germanizaciji Lužičkih Srba cenjeni 90-godišnji pisac nije stigao da prikaže proletos na Lajpciškom sajmu knjiga. Sahranjen je 17. marta u Chróscicy, koja je ponemčena u Crostwitz.
Komentari1
7e6ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milutin Milivojevic
Ovaj istoriski deo koji datira od pre vremena Nemanjica,a on ide unazad cak dvadeset osam kolena naslednika loze koja je cisto srbskog porekla. Ovaj dokument se nalazi u Maloj gostoprimnici manastira Studenica koga su srbski istrazivaci pronasli depoima SDA-a i doneli na uvid narodu nasemu koji pohodi manastir. O tome se vrlo malo zna,a i ovaj tekst o Luzickim Srbima je vrlo skroman doprinos tome da se time pocne neko baviti malo ozbiljnije.Od Kosovske bitke pa na ovamo kroza sve vekove pa sve do dana danasnjega, evidentno je da su Srbi kao narod mnogo i premnogo stradali. Iz svega prilozenog sto znamo, prosto se namece jedno pravo pitanje;ZASTO SRBI TOLIKO STRADAJU I ZASTO SE STALNO TA ISTINA ZATRPAVA POD ZEMLJU? Prosto o tome bi trebalo kazati svet koji to zna, a cuti zasto se tako radi sa jednim malim narodom koji krtoz istoriju nista lose nije ucinio drugima, cak stavise iz naroda Srbskoga su najelitniji naucnici o kojima ovaj svet jos nije dao konacno misljenje. ZASTO?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja