četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 18.05.2010. u 22:00

„Seoba” Crnjanskog u Čongradu

У овој кући у Чонграду можда је рођен Црњански Фото: А. Исаков

Čongrad, Mađarska – U predvečernjim časovima na ulicama Čongrada, mađarskog gradića udaljenog oko 100 kilometara od naše granice, gotovo da nema šetača. Nema korzoa, centar grada je raskopan, popločava se ulica ispred gradske skupštine, prazno je i nekoliko bašti kafića. To znači da će teško biti pronaći sagovornika koji bi mogao da pomogne pronalaženju rodne kuće Miloša Crnjanskog.

Veliki srpski pisac rođen je 26. oktobra 1893. godine u ovom gradu, za koji će kasnije reći da je bio „činovnički Sibir” za nepodobne službenike među koje je spadao i njegov otac. Pre dve decenije u Čongradu je obeležena, prikladnom spomen-tablom rodna kuća Miloša Crnjanskog, bar je vladalo takvo uverenje. Onda je pre nekoliko godina stigla vest da je spomen-kuća zatvorena, malobrojni predmeti iz nje negde su sklonjeni, a kuća pretvorena u kafanu. Navodno je, ipak, na njoj ostala spomen-ploča.

Raspitivanje kod malobrojnih prolaznika ostaje bez rezultata, dok na kraju jedan ljubazni Čongradac ne prihvata da bude vodič po „starom gradu”, delu Čongrada koji se nalazio unutar nekadašnjih gradskih bedema. Ovde su kao kulturno dobro sačuvane uske uličice popločane turskom kaldrmom s niskim kućama, od kojih su poneke imaju trščane krovove. U jednoj od njih, tipičnoj panonskoj nabijenici, smešten je mali muzej istorije Čongrada. Ovde negde bi, po svemu sudeći, trebalo da bude i kuća Miloša Crnjanskog.(/slika2)

Međutim, potraga je uzaludna, pa domaćin predlaže da zastanemo kod skromne poslastičarnice na uglu, koju drži Jožef Molnar, bivši gradonačelnik koji je bio prvi čovek Čongrada duže od deceniju. A, onda, sagovornik „Politike” otkriva neobičnu istinu o tome kako je priča o rodnoj kući Miloša Crnjanskog „ulepšana”, tada na zadovoljstvo svih.

– Jeste, ovde u Ulici korenova broj 17 bila je spomen-kuća Miloša Crnjanskog. Otvorili smo je oko 1986. godine, tada sam bio na čelu gradskog veća, priređeno je veliko slavlje. Došli su predstavnici mađarskog i srpskog društva književnika, društva srpsko-mađarskog prijateljstva, a oko svega se mnogo angažovala gimnazijska profesorka Ibolja Senci. Iz Srbije su stigle i slike Miloša Crnjanskog, pa je kuća skromno nameštena. Ali, u stvari, to nikada nije bila rodna kuća Miloša Crnjanskog. On je rođen dalje, u centru, a tamo su privatne kuće, pa smo smatrali da je prikladnije da „premestimo” Crnjanskog da dobije spomen-tablu na opštinskom objektu, u delu grada koji smo hteli da sačuvamo i kao istorijsku i turističku celinu – priča Molnar.

Ipak, pre pet godina nesuđena rodna kuća Miloša Crnjanskog pretvorena je u nacionalni restoran. Ni u toj ulozi nije imala puno sreće, jer se upravo ovih dana traži novi zakupac za objekat.

A spomen-ploča Miloša Crnjanskog vraćena je na mesto gde je nekada zaista i postojala njegova rodna kuća na ulazu u Čongrad. To je sada dvorišni zid jedne privatne kuće. Na spomen-ploči u reljefu je urađen lik velikog srpskog pisca, a ispod je postavljena tabla na kojoj piše da ovaj spomen postavlja čongradska lokalna samouprava i udruženje za mađarsku književnost i istoriju. Ispod spomen-ploče četiri venca sa zastavom Mađarske: počast grada Čongrada, društva mađarskih književnika i mađarskog ministarstva kulture i obrazovanja. Venca iz Srbije nema.

Aleksandra Isakov

Komentari11
abb58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jasna
Evo dokaza kako Srbi brinu o svojima!
Đerđ Juhas
Dragi Mladen Mladenovicu! Razumem Vas.Jam ziveo u Jugoslaviji, zapravo tamo sam rodjen, tek sam se preselio ovde 1993. godine Nije bilo lako! Naprotiv! Sad sam vec u penziji. Ja sam Vam pisao samo ono sto znam. Bio sam iu skoli na Ruzinom trgu u Budimpesti. I nije istina, da samo srpski jezik uce na srpskom jeziku. Svaki predmet se uci na srpskom. Da li jos postoji osnovna skola na madjarskom jeziku a Beogradu? Jer jednom je osnovana. Za ono, da su ovde srbi, po vama nisu izdvojeni po onom sto zasluzuju, i oni sami su i krivi. Ali mali broj srpskih zitelja ne omogucava ono sto bi zasluzili. Zato ponekad i vlast sam proba da pomogne. No, sada se menja sve u Madjarskoj! Madjarski nacionalizam sve vise se jaca, sto nije ni cudo, posle Trianona i posle komunisticke samovlasti. Videcemo sta ce i kako ce biti. Ne zaboravite da mnogi srpski velikani su ucili, radili a Pesti, sto je i dobro. No sada se sve menja. Madjarska ce biti drugacija. Zelim da e i Srbija ojaca u svakom pogled
Mladen Mladenovic
@Derd Juhas: bio bih presrecan da ste u pravu. Ne zato sto gajim "velikosrpske pretenzije" za 2000 Srba vec sto bi to bio lep gest Madjarske. Nazalost, Srbi imaju sva prava ali, negde na papiru. Ziveo sam u Madjarskoj i ne pisem napamet. Mozda to madjarskoj vecini nije vazno ali Srbi su najobespravljeniji narod u Madjarskoj. Izuzetak su pojedinci koji rade u srpskoj saomoupravi i koji su bliski "cupu sa medom".Oni uglavnom brinu o svojim i o interesima Madarske, u tipicnom srpskom janicarskom stilu. Njima je do samouprave i autohtonih prava Srba stalo koliko do lanjskog snega. Tacno je da postoji srpska gimnazija. U njoj se jedino srpski jezik ne predaje na madjarskom a da cinizam bude veci madjarski jezik se uci nacinom da se nikada ne nauci. Valjda da srpski djaci ostanu negde izmedju. Da ne znaju ni srpski a, ni madjarski. Dva tri sela sa cisto srpskim stanovnistvom nemaju cak ni table sa dvojezicnim nazivom. Crkva u Pesti i Sent Andreji ostaju jedine svetle tacke. O asimilaciji..
Đerđ Juhas
Dragi Mladenu Mladenovicu! Nije bas sve tako kako pisete. I u Budimu (Taban) i u Sentandreju a i u drugim mestima gde zive jos srbi, cuvaju se uspomene pa i cirilicno! Crkve se obnavljaju, skola a Pesti vredno radi, i potpuno je obnovljen. Sada ce i srbi imati svoje mesto u parlamentu. U Mađarskoj zivi sada oko 2000 srba.
Mladen Mladenovic
@Dusan Vukovic: Od te madjarske pomoci, od Srba koji su nekada cinili prosperitetni deo madjarske prestonice i okolnih mesta, nije ostalo nista. Madjari to umeju da rade. Potuljeno i podmuklo, u tisini, brisu sve tragove koji podsecaju na Srbe, njihovu kulturu i opstu ulogu u napretku Madjarske. Od proklamovanih prava Srbi nisu uspeli da izbore ni tablu na srpskom jeziku na ulasku u cisto srpska sela. Inace o jeziku, imenima ili bilo cemu drugom iluzorno je govoriti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja