sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:18

Cenzura romana Grozdane Olujić

sreda, 19.05.2010. u 22:00
Гроздана Олујић: Миња, јунакиња романа, критички је гледала на „светле хоризонте” Фото Р. Крстинић

Roman Grozdane Olujić „Izlet u nebo”, objavljen prvi put 1957. godine kada je spisateljica imala samo 22 godine, zbog „amoralnosti” je tada cenzurisan. Roman je pobedio na konkursu sarajevske „Narodne prosvjete” među 157 rukopisa. Doživeo je veliki uspeh u svetu, preveden je na sve značajne svetske jezike i štampan u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, Španiji, Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Čehoslovačkoj, SAD, Indiji... Kod nas je, posle kratkog slavljenja i hvaljenja, prema navodima Slavice Garonja Radovanac (autorke knjige „Žene u srpskoj književnosti”) prvo izdanje romana cenzurisano gotovo za trećinu, a knjiga potom žestoko osporavana.

Pozorišna predstava „Čudna devojka”, napravljena po motivima romana, premijerno je izvedena 1959. godine u Beogradskom dramskom pozorištu i ubrzo skinuta s repertoara kao „skandalozna”. Ulogu Minje, glavne junakinje, igrala je Radmila Andrić, Nenada – Voja Mirić, a Peđu – Zoran Radmilović. Reditelj predstave bio je Milenko Maričić. Snimljen je i istoimeni film 1962. godine. Režiser je bio Joca Živanović, a glumačka postava ista, s tim što je Minju igrala Špela Rozin.

Ne računajući džepno izdanje „Narodne knjige” iz 1984. godine, celovito izdanje romana „Izlet u nebo” sada se, u izdanju Srpske književne zadruge, praktično, pojavljuje prvi put. Grozdana Olujić je svetski poznat pisac bajki. U senci tih knjiga ostali su njeni romani: „Glasam za ljubav” (1963), „Ne budi zaspale pse” (1964), „Divlje seme” (1967). Za roman „Glasovi u vetru” koji je, takođe, objavila Srpska književna zadruga, u stotom, jubilarnom „Kolu”, Grozdana Olujić je dobila NIN-ovu nagradu za roman godine.

Knjige, kao i ljudi, ističe Grozdana Olujić, imaju svoju sudbinu. O tome svedoči čitav niz njenih romana koje su savremenici pokušali da potisnu i to ne samo u vremenu u kojem su se pojavili, već i kasnije kada za ideološka procenjivanja nije bilo razloga. Ocene o romanu „Izlet u nebo” menjale su se prema društvenim i ideološkim merilima od polovine šezdesetih godina prošlog veka, pa sve do danas.

Roman, objašnjava Slavica Garonja Radovanac, prikazuje mladu generaciju (studentska populacija) koja u prvim mirnodopskim godinama, u objektivno teškim uslovima, usred još porušene zemlje, pokušava da nađe svoj životni smisao u velikom gradu (Beograd) i ostvari svoj životni san. Glavna junakinja Minja, kao i mnogi predstavnici te posleratne generacije, u život (i u roman) ulazi kao razorena, oštećena ličnost, u najintimnijim, najsuptilnijim delovima bića. Glavna junakinja je samim tim izgrađena kao negativni tip, antijunakinja kamijevskog tipa.

Pitamo spisateljicu da li je Minja bila previše modernih shvatanja za ono vreme?

Minja je, kaže Grozdana Olujić, kritički gledala na „svetle horizonte”, na glad i bedu u zemlji u kojoj „raj nas čeka”. Sebe je videla kao „belu jogurtnu mušicu onesvešćenu od gladi”. Kada su se ove reči čule na sceni, utisak je bio još snažniji. Predstava je pozvana na „Sterijino pozorje”, pa je poziv povučen. Eli Finci je rekao da je roman „Izlet u nebo” počeo život komplimentima koji su pljuštali sa svih strana, ali da je, srećom, „otrežnjenje već počelo”. Bio je to, u stvari, poziv na linč. U roku od samo tri meseca, sve se promenilo. Mihajlo Blečić je u „Književnim novinama” (8. novembra 1958) napisao da je „Izlet u nebo” – „izlet u trajne vrednosti, u njihov mir i zrelost”, a Jovan Maksimović, u „Večernjim novostima” (27. marta 1959) za roman kaže „neuspeli izlet u literaturu”. Događalo se, čak, da u istim listovima, isti kritičari, prvo pišu pozitivnu, pa posle negativnu kritiku. Tako je jedan kritičar prvo napisao da je roman „deo naše mladosti, deo istine o nama”, a posle tri meseca: „Ne, to nismo mi... to nije istina o nama”.

U zemlji su se za Grozdanu Olujić zatvorila mnoga vrata, a iz sveta su stizale samo pohvale. Londonski „Times Litterary Supplement” beleži da je reč o „kratkoj, žestokoj, upečatljivoj knjizi”, u listu „Punch” (London) osvanuo je tekst: „Ova potresna ljubavna priča, napisana u istom duhu kao romani Albera Kamija, autentičan je doprinos savremenoj evropskoj literaturi”. Spisateljica nam pokazuje još neke isečke iz novina: „Zapanjujuće realističan, a ipak poetski roman” („Arbeiderbladet”, Oslo); „Setna i gorka knjiga prustovske atmosfere, „Izlet u nebo” originalna je slika današnje omladine” („Politika”, Kopenhagen). Roman se i danas štampa i proučava u svetu. U Danskoj je objavljen u čuvenoj „Kolekciji XX vek”.

Da li je bilo naših kritičara koji su imali smelosti da pohvale roman?

– Naravno da ih je bilo. Hugo Klajn je napisao sjajan esej u odbranu „Izleta u nebo”. Pohvalno su pisali i Milan Bogdanović, Bora Glišić i još poneko. Ali, sve to više nije važno. Romanom „Glasovi u vetru”, po jednom velikom krugu, vratila sam se onome što me kao pisca najviše interesuje, najviše razlikuje od drugih, uverena da priča i pričanje ne mogu nestati, kao što ne može nestati – ljubav, za koju znaju i beli medvedi i daždevnjaci – naglašava Grozdana Olujić.

Vremenom, led je počeo da se topi. Minja više nije bila „čudna devojka”, već „avangardni iskorak u slobodu”. Aleksandar Jovanović kaže da junaci Grozdane Olujić tragaju za ljubavlju i sopstvenom ličnošću. Ljubav ih vraća njihovoj prirodi, otkrivajući, pri tom, svu njihovu osetljivost i privid ravnodušnosti.

Zoran Radisavljević


Komentari10
2fb19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vasa
Veliko hvala na komentaru G. "Zaratustra", ... ali mozda bi sasvim "filozofski" bilo da, pre nego sto me "priterate uza zid" trazenjem apsurdnog citata iz fantasticnog romana Gdje. Olujic (o cijem delu i ne moram da se izjasnjavam jer je to vec ucinila daleko kompetentnija planetarna knjizevna kritika, a bogami i onovremenski domaci rezimski "kvazi-kriticari/filozofi"),mozda bi ste se vi mogli blagougodno, posvetiti "definisanju" svog sopstvenog, gorepomenutog; "filozofskog lonca", jer ... imam utisak da ne samo sto jedino vi znate sta se u njemu kuva - vec jedino vi to mozete njegovu sadrzinu da svarite. U svakom slucaju, u zdravlje, prijatelju ... i ne dajte da vas smisao i emocije zbune!
Zaratustra
@vasa , 25/05/2010, 00:40 Nemam nista protiv vaseg misljenja.Vi mislite da je to dobar roman,ja tvrdim da nije.Kada budete uspeli da mi javno citirate neku recenicu iz romana koja zasluzuje nase pamcenje,onda cu i promeniti svoje misljenje. Dokle to ne ucinite,"Glasovi u vetru" za mene ce i dalje biti G(l)asovi u (v)etru.... Da nesrecna "Politika" je nekim slucajem otvorenija, prikazom neuspelih ,(kao jalovih i dosadnih), scena iz pomenutog romana,zbog napred brzopletog i izrecenog misljenja,bih vas ucinio (trajnije) smesnim... Ovako,naspram selektovanih komentara od strane moderatora koji su "operisani od knjizevnosti",ispadam samo ja glup a "Politika" smesna .... Medjutim,kod nas,poznatih filosofa i knjizevnika koji se "hranimo zdravom hranom",ovo stivo ne moze ni prici nasem loncu.
vasa
Bravo za Grozdanu! Treba samo videti na koliko se jezika prodaje "Izlet u Nebo" po internet sajtovima, pa shvatiti ko je ona. Sramota za sve nas koji nismo bili svesni kakvog pisca imamo ... stara srpska prica.
Stevo
Da li je bas bilo neophodno da se stotinjak puta navede "na 17. spratu njujorskog hotela", " pisac Karanskog letopisa", "mnogo godina kasnije" u Glasovi u vetru? Zanatski, lose napasina knjiga, tema romana vec sazvakana bezbroj puta, znamo da sistem nije valjao, hvala Bogu evo sad imamo drugi, podsticajan za kreativnost i kretenstvo!
Dzakula
Nemam veliko misljenje za roman "Glasovi u vetru".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja