sreda, 29.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:26

Najtraženiji zanati bez podmlatka

subota, 29.05.2010. u 22:00
Да би се подмладио кадар, грађевинске, техничке и машинске школе требало би да побољшају услове боравка и рада Фото Д. Јевремовић

Da bu­dem te­sar ili zi­dar, ko­ga to još za­ni­ma? Pre ću upi­sa­ti eko­nom­sku ili tu­ri­stič­ku ško­lu, ne­go elek­tro­teh­nič­ku, ma­šin­sku... Ne­ću da bu­dem „stru­jaš”, a tek bra­var – ni­ka­ko. Ako slu­čaj­no upad­nem na ne­ki za­nat, pa ko­ja će me hte­ti? U dru­štvu će mi se pod­sme­va­ti, od­go­va­ra bu­du­ći sred­njo­ško­lac Z. J. upi­tan za­što je iz­ri­či­to pro­tiv upi­sa u tro­go­di­šnju ško­lu.

One da­nas slo­ve za usta­no­ve u ko­ji­ma se đa­ci tak­mi­če ko će ima­ti vi­še ke­če­va i iz­o­sta­na­ka jer, ka­ko tvr­de di­rek­to­ri, u klu­pu uglav­nom ne sed­nu za­to što že­le, ne­go za­to što ni­su ima­li do­volj­no bo­do­va za ne­ki dru­gi smer. U to­ku ško­lo­va­nja ne tru­de se da do­bi­ju do­bre oce­ne, već da osta­nu upam­će­ni kao man­gu­pi ko­ji ne pre­za­ju od pro­fe­so­ra. Oni ko­ji us­pe­ju da se do­mog­nu di­plo­me be­že od stru­ke kao đa­vo od kr­sta, prem­da ih tr­ži­šte ra­da je­dva če­ka. Jer, pre­ma po­da­ci­ma Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje (NSZ), sa­mo u pr­va če­ti­ri me­se­ca ove go­di­ne tra­že­no je 29.500 za­na­tli­ja. „Du­kat ro­ba” za po­slo­dav­ce da­nas su kro­vo­po­kri­va­či, elek­tro­in­sta­la­te­ri, hi­dro­gra­đe­vi­na­ri, sta­klo­re­sci, ka­me­no­re­sci, mo­le­ri, ke­ra­mi­ča­ri, ar­mi­ra­či, zi­da­ri – fa­sa­de­ri, ma­šin­bra­va­ri, auto­me­ha­ni­ča­ri, la­ki­re­ri, auto­li­ma­ri... Njih, me­đu­tim, ne­ma do­volj­no ni za po­tre­be ko­mu­nal­nih fir­mi u jed­noj op­šti­ni, ka­že Mo­mir An­de­si­lić, di­rek­tor Gra­đe­vin­ske ško­le u Be­o­gra­du, je­di­ne ko­ja u Sr­bi­ji obra­zu­je zi­da­re, te­sa­re, ar­mi­ra­če – be­to­nir­ce, sta­klo­re­sce.

– Ne­ka­da smo upi­si­va­li po če­ti­ri-pet ode­lje­nja zi­da­ra. Da­nas u sva tri raz­re­da ima­mo sve­ga 48 uče­ni­ka. Slič­no je i sa te­sa­ri­ma i ar­mi­ra­či­ma, gde se u pret­hod­ne tri go­di­ne upi­sa­lo ukup­no 40, od­no­sno 24 uče­ni­ka.
Ogled­ni obra­zov­ni pro­fil kro­vo­po­kri­vač ni­je do­bio pod­mla­dak u Be­o­gra­du, a na ni­vou Sr­bi­je ne­ma vi­še od 30 uče­ni­ka ovog sme­ra – ob­ja­šnja­va An­de­si­lić.

Be­o­grad je cen­tar gra­đe­vi­nar­stva, a 40 od­sto ka­pa­ci­te­ta Gra­đe­vin­ske ško­le ko­ji već go­di­na­ma osta­je ne­po­pu­njen či­ne de­ca ko­ja su do­šla iz svih kra­je­va ze­mlje.

– Ka­da za­vr­še, đa­ci mal­te­ne ima­ju ser­ti­fi­kat za otva­ra­nje gra­đe­vin­ske fir­me, a da se za­po­sle mo­gu čim ma­tu­ri­ra­ju – po­ru­ču­je di­rek­tor.

U NSZ-u ka­žu da po­ten­ci­jal­na rad­na sna­ga u ovom sek­to­ru od­bi­ja po­sao zbog lo­ših uslo­va ra­da, pla­ta is­pod pro­se­ka i ne­pla­će­nog pre­ko­vre­me­nog ra­da. 

Raz­log ne­skla­da iz­me­đu po­tra­žnje i bro­ja đa­ka je taj što de­ca ne že­le da ra­de, a pro­se­čan srp­ski gra­đe­vi­nac sta­ri­ji je od 50 go­di­na. I to ni­je je­di­na bolj­ka. Na gra­di­li­šti­ma je sve ma­nje ško­lo­va­nih za­na­tli­ja. Obič­no su to pri­u­če­ni maj­sto­ri ko­ji su osta­li bez po­sla za ko­ji su se ško­lo­va­li ili pen­zi­o­ne­ri či­ja pri­ma­nja ni­su do­volj­na da im obez­be­de go­lu eg­zi­sten­ci­ju. Oni naj­če­šće ra­de na cr­no za dnev­ni­cu od 20 evra i ni­su ob­u­če­ni da od­go­vo­re zah­te­vi­ma sa­vre­me­nog gra­đe­vi­nar­stva. A ne ta­ko dav­no za na­še gra­đe­vi­na­re oti­ma­li su se u Li­bi­ji, Ira­ku, Ru­si­ji, Ne­mač­koj... Sr­bi­ja sa­da ima spo­ra­zum o de­ta­šma­nu (po­se­ban vid po­slov­ne sa­rad­nje iz­me­đu pred­u­ze­ća sa te­ri­to­ri­je jed­ne dr­ža­ve ko­je, na osno­vu za­klju­če­nog ugo­vo­ra, sa pred­u­ze­ćem iz dru­ge dr­ža­ve iz­vo­di ra­do­ve u toj dr­ža­vi)sa­mo sa Ne­mač­kom, pod­se­ća Go­ran Ro­dić, se­kre­tar Od­bo­ra za gra­đe­vi­nar­stvo Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.  

– Na osno­vu tog de­ta­šma­na go­di­šnje mo­že­mo da po­ša­lje­mo 2.800 rad­ni­ka. Sat ra­da u Ne­mač­koj dvo­stru­ko je pla­će­ni­ji od na­še dnev­ni­ce, ali mi smo spo­sob­ni da upu­ti­mo ma­lo struč­nih lju­di jer ne­ma­mo do­volj­no ni za sop­stve­ne po­tre­be – is­ti­če Ro­dić.

Osi­pa­nju ka­dra ku­mo­va­li su ras­pad dr­ža­ve, pri­va­ti­za­ci­je u ko­ji­ma su kup­ci uzi­ma­li fa­bri­ke ne da bi na­sta­vi­li sa pro­iz­vod­njom, ne­go da bi se do­če­pa­li atrak­tiv­nog ze­mlji­šta, za­po­sle­ni su ot­pu­šta­ni, a u do­dat­no struč­no obra­zo­va­nje onih ko­ji su osta­li ni­je se ula­ga­lo. Gra­đe­vin­ski gi­gan­ti su pro­pa­li ili su ne­li­kvid­ni, ne pla­ća­ju za­po­sle­ne do­volj­no i na vre­me, ta­ko da su rad­ni­ci na­pu­sti­li ne­ka­da­šnje ve­li­ke ne­i­ma­re i uhle­blje­nje pro­na­šli u dru­gim de­lat­no­sti­ma. Za­to ne ču­di što se sve vi­še gra­đa­na ža­li na kva­li­tet grad­nje, a ni po­slo­dav­ci se ne mo­gu po­hva­li­ti za­vid­nom di­sci­pli­nom na gra­di­li­šti­ma.

– Ma­ši­ne mo­že­mo ku­pi­ti, fa­bri­ke sa­gra­di­ti, ali ako ne­ma­mo naj­ve­će bo­gat­stvo – struč­nja­ke, ne­će­mo da­le­ko do­gu­ra­ti– iz­ri­čit je Ro­dić.

Da je do do­brog rad­ni­ka te­ško do­ći mi­slei pred­stav­ni­ci ve­li­kih gra­đe­vin­skih pred­u­ze­ća.

– Ma­lo je ško­lo­va­nih za­na­tli­ja. Ume­će ra­dom na­do­gra­đu­ju i tek po­sle ne­ko­li­ko go­di­na iz­ra­sta­ju u vr­sne maj­sto­re. Za ta­kve uvek ima po­sla i nov­ca ka­ko kod nas, ta­ko i u ino­stran­stvu. Ali njih ne­ma do­volj­no i na gra­di­li­šti­ma pre­o­vla­đu­ju pri­u­če­ni lju­di – ob­ja­šnja­va Dra­gan Kop­ča­lić, di­rek­tor „Mon­te­re”.

Da bi se po­ja­ča­lo in­te­re­so­va­nje pet­na­e­sto­go­di­šnja­ka i da bi se pod­mla­dio ka­dar ka­ko bi srp­ske za­na­tli­je po­no­vo bi­le na gla­su u ino­stran­stvu, gra­đe­vin­ske, teh­nič­ke i ma­šin­ske ško­le tre­ba­lo bi da po­bolj­ša­ju uslo­ve bo­rav­ka i ra­da. Đa­ci­ma iz unu­tra­šnjo­sti mo­ra­ju da obez­be­de sme­štaj i hra­nu, a svim uče­ni­ci­ma po­nu­de mo­der­na uči­la i sti­pen­di­je, da u na­sta­vi bu­de 50 od­sto prak­se jer će ta­ko po­ve­ća­ti šan­su za br­že za­po­sle­nje.

Mi­le­ni­ja Si­mić-Mi­la­di­no­vić – Da­li­bor­ka Mu­či­ba­bić

----------------------------------------------

Po­sla ima, a rad­ni­ka ne?

Ško­lo­va­nim za­na­tli­ja­ma iz­gle­da da je is­pod ča­sti da se ba­ve po­slom u stru­ci. Po­slo­dav­ci za­po­sle­nje tre­nut­no nu­de za 207 auto­me­ha­ni­ča­ra, 158 bra­va­ra, 56 zi­da­ra – fa­sa­de­ra, 41auto­e­lek­tri­ča­ra, 37 elek­tro­in­sta­la­te­ra, 26 auto­li­ma­ra, 15 ar­mi­ra­ča, 13la­ki­re­ra, de­set mo­le­ra – far­ba­ra, šest ke­ra­mi­ča­ra, po dva ka­me­no­re­sca i be­to­nir­ca, jed­nog sta­klo­re­sca – pre­ma po­da­ci­ma NSZ-a. A isto­vre­me­no na evi­den­ci­ji ove slu­žbe naj­vi­še je ne­za­po­sle­nih auto­me­ha­ni­ča­ra–14.634, za­tim 5.099 me­ha­ni­ča­ra i ma­šin­bra­va­ra, 2.852 auto­li­ma­ra, 1.085 mo­le­ra i far­ba­ra, 976 zi­da­ra – fa­sa­de­ra, 651 la­ki­rer, 63 po­do­po­la­ga­ča i 27 ka­me­no­re­za­ca.

------------------------------------------------

Ge­ne­ra­ci­ja od 15 zi­da­ra

Gra­đe­vin­ska ško­la nu­di 15 tro­go­di­šnjih obra­zov­nih pro­fi­la i mo­že da pri­mi 900 re­dov­nih i 250 van­red­nih uče­ni­ka, a ka­pa­ci­tet se po­pu­ni naj­vi­še 80 od­sto. Ove go­di­ne iz­ne­dri­la je 680 za­na­tli­ja. Od to­ga sa­mo 15 zi­da­ra – fa­sa­de­ra i isto to­li­ko te­sa­ra, 11 sta­klo­re­za­ca i de­vet ar­mi­ra­ča – be­to­ni­ra­ca. Ne­znat­no vi­še di­plo­ma u ge­ne­ra­ci­ji do­bi­će 16 gra­đe­vin­skih la­bo­ra­na­ta, 25 elek­tro­in­sta­la­te­ra i 30 hi­dro­gra­đe­vi­na­ra. Zla­ta vred­nim za­ni­ma­nji­ma pod­u­či­la je 150 ke­ra­mi­ča­ra – te­ra­ce­ra – pe­ća­ra, 173 de­ko­ra­te­ra zid­nih po­vr­ši­na – mo­le­ra, 125 ru­ko­va­la­ca gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom i 112 mon­te­ra su­ve grad­nje. Ne­ma pod­mlat­ka u sme­ro­vi­ma kro­vo­po­kri­vač, po­do­po­la­gač i ka­me­no­re­zac – kle­sar.


Komentari10
bc7f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

З С
Некадашњи занати били су успешни јер програм укључивао редовну и трогодишњу праксу. Тржиште Југославије и несврстаног света гутало је све што је излазило из школа. Данас је луксуз ићи три године у школу за зидара и сличне занате, ако бар 50 посто тог образовања није у грађевинској фирми. Значи, мора се прећи на оно што раде у ефикасним економијама: обука кроз рад. А друштво да почне да учи децу да је рад узоран идеал, а не срамота. То мора бити национални, породични и школски програм. Главни.
Muradin Rebronja, ugostitelj
Istina je da je besmisleno ići tri godine da se nauči nešto što se može naučiti za tri meseca. Pod uslovom da je neko talentovan i da želi da nauči, da počne od ulazne pozicije uz dobrog majstora koji zna i hoće da mu prenese svoje znanje. U profesiji kojom se bavim, iako je tu drugi problem gde se (za kuvare) javlja sedam kandidata na jedno mesto, apsurd je da učenici za konobare idu tri godine da bi naučili tri načina usluživanja (američki, ruski i francuski), koja se koriste u restoranskoj industriji. Te stvari uče budući menadžeri restorana koji onda vrše obuku uslužnog osoblja od konobarskog učenika do šefa reona (u Americi captaina). Zar nebi bilo bolje da to vreme investiraju u učenju i sticanju praktičnog znanja, od pripreme hrane do kuvanja, do serviranja, i da na taj način budu majstori ugostiteljstva koje će svaki poslodavac vrlo rado izabrati, ako ima mogućnost izbora.
Nikola .
"Besmisleno je da neko ide u školu tri godine za stvari koje se mogu naučiti za nekoliko meseci." Koliko je to tako ili ne tu kod vas danas nisam upoznat iz prve ruke koliko me secanje sluzi da se nekada ulagalo daleko vise u vremenu 'bubajuci' sustu teoriju koja ni u ona 'stara-dobra-vremena' nije imala prakticne svrhe, a kamoli danas u jeku tehnoloskih/poslovnih zahteva navedenih struka(?!). Krace vreme skolovanja/obucavanja sa manje teorije i vise prakticne obuke, sa boljim uslovima zaposljavanja i zarade (posebno korektan medjusobni odnos medju svim ucesnicima iz navedenih zanata) su vodeci motivi za vece interesovanje kako medju potencijalnim ucenicima tako i u sirem drustvu (bar je to, vecinom, tako ovde u USA).
vasa
"Шко­ло­ва­ним за­на­тли­ја­ма из­гле­да да је ис­под ча­сти да се ба­ве по­слом у стру­ци." nije ... nije! Probajte da ih platite vise od 300 evra mesecno pa cete da vidite kako ih posao "odjednom" interesuje. A ovakve clanke u kojima komentatori i autori ne mogu da se "nacude" kako to ljudi, eto, nece da rade "mukte" ... ostavite za nekog drugog!
Joe
Pa kad je plata mala, uslovi rada losi, a prekovremini rad cest i neplacen sto bi se bilo ko otimao za takav posao??? Nije problem u nasem coveku sto nece da radi, samo nece da ga kojejkakve gazde tretiraju na tom poslu kao marvu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja