subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:00

Istina spaljena suncem

Autor: Dubravka Lakićsubota, 29.05.2010. u 22:00

–Ovo ni­je pri­ča o ra­tu ko­ji vo­diš na tu­đoj te­ri­to­ri­ji, u Vi­jet­na­mu, Kam­bo­dži... Ovo je pri­ča o dru­goj vr­sti ra­ta, ve­li­kog pa­tri­ot­skog ra­ta, ra­ta za od­bra­nu otadž­bi­ne, a ka­da je to ta­ko on­da se ne bo­re sa­mo lju­di, sve se bo­ri, ze­mlji­šte se bo­ri, pti­ce, kra­ve, pred­me­ti. Ima u to­me i do­sta me­ta­fi­zi­ke – ka­že slav­ni ru­ski re­di­telj Ni­ki­ta Ser­ge­je­vič Mi­hal­kov, pri­ča­ju­ći ne­dav­no u Ka­nu za „Po­li­ti­ku” o svom ep­skom fil­mu „Eg­zo­dus:Var­lji­vo sun­ce 2”, pr­vom na­stav­ku Oska­rom na­gra­đe­nog de­la „Var­lji­vo sun­ce” (dru­gi će bi­ti pri­ka­zan u Ve­ne­ci­ji) u ko­jem ga po­no­vo gle­da­mo u ulo­zi Ko­to­va, Ole­ga Menj­ši­ko­va kao KGB ma­jo­ra Ar­sen­ti­je­va, a Na­de­ždu Na­đu Mi­hal­kov kao Ko­to­vlje­vu ćer­ku...

Je­dan od mo­ti­va za na­sta­nak ovog fil­ma le­ži i u to­me, ka­že Mi­hal­kov, što se vr­lo do­bro se­ća pa­ri­ske pre­mi­je­re sjaj­nog Spil­ber­go­vog fil­ma „Spa­sa­va­nje re­do­va Ra­ja­na”, ka­da je uočio da ve­ći­na mla­dih lju­di mi­sli da je is­kr­ca­va­nje u Nor­man­di­ji je­di­no ono zna­čaj­no što se do­go­di­lo to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta i da ne zna­ju go­to­vo ni­šta o ra­tu na Is­to­ku. Stra­šnom ra­tu, stra­šnim žr­tva­ma...

Ovo je ve­o­ma kom­plek­san film o ve­li­kom otadž­bin­skom ra­tu, sni­ma­nje je du­go tra­ja­lo a to je od Vas kao re­di­te­lja i pro­du­cen­ta, ali i ce­lo­kup­ne eki­pe, si­gur­no zah­te­va­lo ve­o­ma sna­žnu ener­gi­ju?

To je isti­na, ali mo­gu da ka­žem da da­nas imam eki­pu ko­ja mo­že da ura­di bi­lo ko­ji pro­je­kat. To su lju­di ko­ji mo­gu ra­di­ti na du­ge sta­ze, što je ve­o­ma va­žno, jer ov­de go­vo­ri­mo i o po­nov­nom ro­đe­nju film­ske in­du­stri­je u ze­mlji. Ona bi tre­ba­lo da bu­de ve­li­ka i ozbilj­na in­du­stri­ja a ne po­li­gon za pra­vlje­nje vi­deo kli­po­va i re­kla­ma. Do­đeš, od­ra­diš ne­što, uzmeš ne­ki no­vac i odeš ku­ći. Ta­ko ne mo­že da na­sta­ne ozbilj­na film­ska in­du­stri­ja. Lju­di ko­ji su sa mnom ra­di­li ni­su ra­di­li sa­mo za no­vac, već su ra­di­li pre­da­no i is­traj­no za­to što vo­le film.

Mno­gi su ovaj Vaš film već na­zva­li „pro­pu­ti­nov­skim”?

Ka­da ne­ko tra­ži ne­što i gle­da ne­što što sna­žno že­li da vi­di, on će na­ći ono što tra­ži. Ka­da bih že­leo da vi­dim Bre­da Pi­ta na va­šem me­stu, ka­ko da­nas raz­go­va­ra sa mnom, ja ću ga vi­de­ti. Oči­gled­no je, na­rav­no, da vi ni­ste Bred Pit, kao što je oči­gled­no i da moj film ni­je „pro­pu­ti­nov­ski” ma šta to zna­či­lo. Gde je tu Pu­tin? U vo­zu dig­nu­tom u va­zduh, ko­lo­ni iz­be­gli­ca na ko­je pa­da­ju bom­be iz ne­mač­kih „štu­ka”, u Sta­lji­no­voj kan­ce­la­ri­ji, me­đu lju­di­ma spa­lje­nim u se­o­skoj šta­li u znak ne­mač­ke od­ma­zde? Je li on onaj mla­dić ko­ji gi­ne is­pred ne­mač­kog ten­ka na kra­ju fil­ma? Gde je on? Po­ka­ži­te mi ga? Na­rav­no, sva­ko mo­že da go­vo­ri, da na­pi­še i da mi­sli šta ho­će i da tra­ži ono če­ga ne­ma. A šta ka­že­te na to što je u pro­za­pad­nim no­vi­na­ma pi­sa­no da je ovo „pro­sta­lji­nov­ski film”?

Mo­žda za­to što smo od us­po­sta­vlja­nja „uje­di­nje­nog evrop­skog kra­ljev­stva” sve­do­ci stal­nog po­ku­ša­ja re­vi­zi­je isto­ri­je Dru­gog svet­skog ra­ta i uma­nje­nja zna­ča­ja do­pri­no­sa so­vjet­skih tru­pa i so­vjet­skih, ru­skih žr­ta­va?

Zna­te ka­ko, na­iv­no je mi­sli­ti da ka­da pe­de­set sta­rih lju­di sta­vi­te za­jed­no od to­ga mo­že­te do­bi­ti jed­nu no­vu, mla­du oso­bu. To ne mo­že, oni će i da­lje osta­ti sta­ri. Ali, ne­ki lju­di još uvek ve­ru­ju u ilu­zi­ju da je to mo­gu­će. S dru­ge stra­ne, ne raz­u­mem smi­sao to­ga da se u moj film im­pu­ti­ra­ju stva­ri ko­je ta­mo ne po­sto­je.

Ova pri­ča je ba­zi­ra­na na isto­rij­skim fak­ti­ma ili fik­ci­ji?

Sva­ka film­ska pri­ča je na ne­če­mu ba­zi­ra­na. U mom fil­mu ima i fik­ci­je. Re­ci­mo, sce­na ka­da Nem­ci u znak od­ma­zde ka­žnja­va­ju se­lja­ne ta­ko što ih ži­ve spa­lju­ju u šta­li, ni­je se mo­gla do­go­di­ti u pr­voj go­di­ni ra­ta u So­vjet­skom Sa­ve­zu, jer ta­da još ni­su bi­le for­mi­ra­le par­ti­zan­ske je­di­ni­ce. Na­rav­no, va­žno je zna­ti da ka­da upo­tre­blja­vaš ne­što što ni­je fak­to­gra­fi­ja, da to ne či­niš za­to što to ne znaš, već za­to što že­liš i što znaš da to ima umet­nič­kog oprav­da­nja.

Za­ni­mlji­vo je i to što po­kre­će­te pi­ta­nje re­li­gi­je, što vi­di­mo da u ko­mu­ni­stič­kom Sta­lji­no­vom re­ži­mu i Sta­lji­no­voj ar­mi­ji ni­su svi bi­li isti i ni­su svi ima­li isti od­nos pre­ma re­li­gi­ji?

I to je ono što sam hteo da ka­žem. Mla­di Ta­ta­rin, mu­sli­man, mo­li se pred stra­šnu bit­ku, kla­nja, a mla­di ru­ski voj­nik sa­mo po­na­vlja svo­je ime, ime svo­ga gra­da, adre­su na ko­joj sta­nu­je i broj. On ni­je vas­pi­tan da zna šta je to mo­li­tva. To je ve­o­ma va­žna po­ru­ka. Ima mno­go va­žnih po­ru­ka u mom fil­mu, on je slo­je­vit, po­treb­no je is­tra­ži­va­ti te slo­je­ve, a ne sa­mo se­de­ti i je­sti ko­ki­ce.

Za­što ste od­lu­či­li da o sve­mu ovo­me go­vo­ri­te baš sa­da?

Za­to što čo­ve­čan­stvo, a po­seb­no lju­di u Ru­si­ji, gu­be ovu vr­stu imu­ni­te­ta. Za­to što lju­di da­nas fo­ku­si­ra­ju svo­je ži­vo­te na ma­le pro­ble­me ko­ji im se či­ne ogrom­nim. Moj cilj je da po­ka­žem da su po­sto­ja­li i da po­sto­je ogrom­ni, va­žni i su­štin­ski pro­ble­mi, da pod­se­tim da ma­le stva­ri zna­če sre­ću. Da imaš da ku­piš sla­do­led, da se ču­ješ sa ro­di­te­lji­ma, da uhva­tiš auto­bus na vre­me, sve je to sre­ća. Je­di­no ka­da iz­gu­biš te ma­le stva­ri, te ma­le fi­ne mo­guć­no­sti, tek ta­da shva­tiš da su oni zna­či­li sre­ću. U da­na­šnjem sve­tu luk­su­za i gla­mu­ra, mno­gi se ne­će ose­ća­ti pri­jat­no gle­da­ju­ći ovaj moj film, pi­ta­će se za­što to­li­ka ljud­ska tra­ge­di­ja sa­da, ali mi tre­ba da se se­ća­mo i da za­pam­ti­mo ne­ke stva­ri. Va­žne, su­štin­ske stva­ri.

Mi­šlje­nja sam da će Vaš film bi­ti va­žan mla­doj ge­ne­ra­ci­ji.

Spe­ci­jal­no mla­di­ma. Pri­mio sam ogro­man broj pi­sa­ma od stra­ne mla­dih lju­di. Ve­o­ma su du­bo­ka, ra­zlo­žna. Dir­nu­ti su. Ne­ki od njih mi se za­hva­lju­ju za ova­kav film. Me­đu­tim, za­ni­mlji­vo je da ta­kva pi­sma do­bi­jam na lič­nu adre­su. Ret­ko ko­je od njih se po­ja­vi u jav­no­sti. U jav­no­sti se sa­mo po­ja­vlju­ju na­pa­di na me­ne.

Kao što su vas va­še ko­le­ge, film­ski auto­ri iz udru­že­nja či­ji ste pred­sed­nik, na­pa­li da ste ve­li­ki dik­ta­tor? Šta je pra­vi raz­log nji­ho­vom ne­za­do­volj­stvu? No­vac za ko­ji mi­sle da ste uze­li od njih da bi­ste Vi sni­mi­li film, ili ste za­i­sta pred­sed­nik-dik­ta­tor?

Ja dik­ta­tor!? Ka­da vo­li­te ne­što, na­rav­no da ni­je po­treb­no da ob­ja­šnja­va­te za­što, ali ka­da ne­što ne vo­li­te on­da je po­treb­no da ob­ja­sni­te raz­lo­ge da bi ih svi raz­u­me­li. Mo­gu da ka­žem da sam vi­deo ka­ko su oni ju­če si­lo­va­li ko­zu na Kro­a­ze­ti i da to ne­ko pri­hva­ti zdra­vo za go­to­vo. Da­nas mo­že­te, da­kle, da ka­že­te bi­lo šta o bi­lo ko­me, ali neo­p­hod­no je da bu­de­te od­re­đe­ni i ja­sni. Mo­ra­te ja­sno i gla­sno da ka­že­te šta vam sme­ta, da iz­ne­se­te ar­gu­men­te pa da svi o to­me raz­mi­sle. Ka­žu da je sto lju­di na­pu­sti­lo na­šu ki­ne­ma­to­graf­sku Uni­ju, da je to ve­li­ki po­li­tič­ki skan­dal, ali, ako po­gle­da­te bli­že či­ta­vu si­tu­a­ci­ju i ka­da po­gle­da­te či­nje­ni­ce, on­da će vam od­mah bi­ti ja­sno da od tih sto ime­na njih 30 ni­ka­da ni­su bi­li čla­no­vi na­še Uni­je. Dvo­je od njih, uklju­ču­ju­ći i Iose­li­ja­ni­ja, ži­ve mno­go go­di­na u ino­stran­stvu. Ve­li­ki broj njih su bi­li čla­no­vi Ki­ne­ma­to­graf­ske uni­je na­še biv­še dr­ža­ve SSSR, ali ni­su bi­li čla­no­vi Ru­ske uni­je, njih 35 ni­je pla­ća­lo čla­na­ri­nu vi­še od de­set go­di­na. I ko­nač­no, zna­te li ko­li­ko je njih za­i­sta po­sla­lo zva­nič­ni zah­tev za is­klju­če­nje iz Uni­je?

Ko­li­ko?

Njih če­tvo­ri­ca! To­li­ko o to­me i to­li­ko o mo­joj „dik­ta­tu­ri”, i to­li­ko o tom stra­šnom pro­te­stu pro­tiv me­ne o če­mu su svi pi­sa­li, a za­pad­na štam­pa sva­ko slo­vo pre­no­si­la, sta­vlja­ju­ći sve to u kon­tekst mog no­vog fil­ma i una­pred za­da­ju­ći nje­gov ne­ga­tiv­ni pri­jem. A isti­na?

Ka­ko smo mo­gli da pro­či­ta­mo, ovo je i „naj­sku­plji ru­ski film svih vre­me­na”. Bi­lo je te­ško sku­pi­ti no­vac za nje­go­vo sni­ma­nje?

Mi u Ru­si­ji ka­že­mo: „Po­lo­vi­nu ži­vo­ta ra­diš za svo­je ime, a u dru­goj po­lo­vi­ni ži­vo­ta tvo­je ime ra­di za te­be”. Od dr­ža­ve sam do­bio dva mi­li­o­na, je­dan za pr­vi i je­dan za dru­gi film, i to je bio mak­si­mum ko­ji su mi mo­gli da­ti. Osta­tak nov­ca sam sku­pio sam. To je no­vac in­ve­sti­to­ra, spon­zo­ra, ba­na­ka. Ube­đi­va­ti sa­da lju­de da ni­je tač­no da sam uzeo sve pa­re od dr­ža­ve i sve pa­re od ru­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je da bih sni­mio „Var­lji­vo sun­ce 2”, pot­pu­no je be­smi­sle­no, jer to ap­so­lut­no ni­je tač­no. Hva­la bo­gu pa se ta­kve stva­ri la­ko mo­gu is­tra­ži­ti i do­ka­za­ti.


Komentari9
7ffaf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ona
Moram gledati film. Madutim sta je vazno, mora se dosta toga i zanati, znati istirija narida, posebno ruskog, da bi se sto bolje razumeo film , ako hocemo i da ga hvalimo ili kritikujemo. Jedan od komentara me odusevio koji govori o nasim ratovima 1912, 1914, itd, i stvarno slazem se i pitam se kako to da niko do sada nije zabelezio ta stradanja a ginulo se veoma veoma mnogo.
Zeljko Majstorovic
Niko ne moze osporiti velicinu i raskos Mihalkove umetnosti.Bez nje u svetu bi bilo vise zla.Hvala mu! Ali je zgodna prilika da se primeti po ko zna koji put: velicina dela i promocija licnosti autora ne moraju biti na istoj razini. Jasno se moze osetiti sujeta N.Mihalkova,u razgovoru sa D.L. - kao pojedinca koji prolazi kroz obicne dana zivota. Jer covek je samo covek!
Verica
Ovo je sjajno!!!
Boban
U zemljama Zapada, kada su teme I. i II. SR, prikazuju se dokumentacije samo sa zapadnih frontova. Teme igranih filmova ovoga zanra tretiraju samo ratista ovih regiona u Evropi. Amerikanci dodatno obradjuju i teme njihovih ratova sa Japanom, Kotrejom, Vijetnamom, Avganistanom. Narocito kod igranih ratnih filmova na temu Vijetnam, americki vojnik (poglavito "Rambo") sa celokupnom vojnom tehnikom uvek izlazi kao pobednik. Sticem utisak da je za Amerikance Vijetnamski sindrom slican onom nasem "Kosovskom" (mi istina priznajemo poraz koga nije bilo i vecito slavimo oslobodjenje kroz osvetu na Kumanovu). Filmske dokumentacije ratova na Balkanu, poglavito one iz 1912. pa I. SR, koji su bili teski i krvavi, nigde se na Zapadu nisu mogli videti pa se s pravom piostavlja pitanje: da li je tu uopste bilo snimatelja koji su ove sukobe, stradanja, patnje naroda, povlacenje srpske vojske kroz Albaniju i njen boravak na krfu, Solunski front ...? I tu se ginulo opasno, a ne samo na Verdenu.
Русофил©
@Stevo,30/05/2010,08:28- Проблем света управо и јесте у ономе што се дешавало и на шта најчешће остајемо слепи верујући да се неће поновити. А понавља се непрестано. И ту лакомисленост скупо плаћамо. Ваш коментар није коментар филма који верујем нисте ни гледали али зато знате шта Михалков није требало да направи. Управо сам одгледао "Утомленные солнцем 2: Предстояние" ("Умор од сунца 2" или "Замор сунцем 2" а не "Варљиво сунце 2"). То је наставак истоеименог филма који је Михалков снимио 1994. Како најављује следи и трећи наставак Цитадела. За мене (гледајући оба филма) ово јесте у основи политички и антистаљинистички филм. Осликавање једног времена када човечији живот није вредео много. Други део јесте временски везан за Велики отаџбински рат али и у њему се уз све суровости фашиста у напредовању истовремено и даље ништа мање и ништа блаже не осликава бездушност једног система коме је на челу Сунце, бар сам ја тако разумео и филмов и необичан наслов. Топло препоручукем оба филма.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja