subota, 18.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:08

Ako treba, ja ću otići na Haški tribunal

nedelja, 30.05.2010. u 22:00
Младићева скица захтева које су имале САД у односу на Сарајево

Rat­ko Mla­dić, rat­ni ko­man­dant bo­san­skih Sr­ba, ni­je za­be­le­žio u svom dnev­ni­ku šta je re­kao 28. de­cem­bra 1995. go­di­ne u ka­bi­ne­tu Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća u Be­o­gra­du, na sa­ve­to­va­nju ru­ko­vod­stva Voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske s po­li­tič­kim i voj­nim vr­hom Ju­go­sla­vi­je. Ali to pi­še u ste­no­gra­mu-za­pi­sni­ku ko­ji je bio uz dnev­ni­ke pro­na­đe­ne u nje­go­voj ku­ći 23. fe­bru­a­ra ove go­di­ne. 

Rat­ko Mla­dić: „Ne ve­ru­jem Džo­vla­nu (glav­no­ko­man­du­ju­ći me­đu­na­rod­nih sna­ga u BiH). Ako tre­ba ja ću oti­ći na Ha­ški tri­bu­nal, jer vi to ni­ste obez­be­di­li i ako je to žr­tva srp­skog je­din­stva – u re­du. Že­lim da vam po­mog­nem, ali ne mo­že se VRS op­tu­ži­va­ti... I skrom­no da ka­žem da je VRS iz­ne­la glav­ni te­ret i ne pri­hva­tam la su SAD na­ma ovo obez­be­di­le – mi smo i vi od­bra­ni­li Ba­nja­lu­ku... Vre­me će re­ći i oce­ni­ti, ni­smo se mi po­ko­le­ba­li ni ka­da su nas bom­bar­do­va­li oni ko­ji nam sa­da nu­de mir i po­moć... Ja ne pri­hva­tam da me­ne ni­ko ta­ko na sra­man na­čin uklo­ni, a po­što vi­dim da su se i ovi na Pa­la­ma od­re­kli mo­gu oti­ći jer svu­gde će mi bi­ti lič­no bo­lje jer na ovoj du­žno­sti sam živ pe­čen – ne­do­pe­čen... Dej­ton­ski spo­ra­zum ima ne­sa­gle­di­ve ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce jer oko 150.000 lju­di mo­ra­mo ise­li­ti, ni­smo do­bi­li iz­laz na mo­re što je ša­mar na­ro­du, Her­ce­go­vi­na je od­se­če­na – prak­tič­no je pri­re­pak Cr­ne Go­re, Ig­man, Bje­la­šni­ca, Ja­ho­ri­na su nam uze­ti. Voj­sku Re­pu­bli­ke Srp­ske op­tu­žu­ju i za Kra­ji­nu i za 13 op­šti­na u na­šoj Kra­ji­ni i da vas oba­ve­stim u Sa­ra­je­vu ni­ko ne­će osta­ti... Že­lim da vam ka­žem da će bi­ti te­ško­ća u spro­vo­đe­nju Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma. Skre­ni­te im pa­žnju da mi ni­smo sto­ka i tra­ži­mo sa­rad­nju... jer ka­ko nam da­nas ula­ze u fa­bri­ke, su­tra će u spa­va­će so­be. Ne­ću mo­ći spre­či­ti srp­skog mla­di­ća da ras­pa­li ZO­LjOM po nji­ma ka­da se po­na­ša­ju kao oku­pa­to­ri... Tre­ba tra­ži­ti svu­gde sa­ve­zni­ke i ne ve­ru­jem da će SAD na­ma po­mo­ći, a nji­ma od­mo­ći i mi­slim da smo i u pro­šlom vre­me­nu gi­nu­li za njih i nji­hov cvet na Bal­ka­nu za­li­va­li na­šom kr­vlju. Ne že­lim la bu­dem op­te­re­će­nje srp­skom na­ro­du, ako tre­bam da odem – oti­ći ću, ali od­bi­jam sve na­pa­de na VRS, ta­man da su i od go­spod Bo­ga.

Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić: Ne­ma­mo na­me­ru da iz­ru­ču­je­mo ni­ko­ga, čak ni Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ći, a ka­mo­li te­be, Rat­ko. Ha­ški tri­bu­nal za­bo­ra­vi­te. Nig­de ne­će kro­či­ti no­gom da bi ne­ko­ga hap­si­li. To su po­li­tič­ke igre i ne­ma ve­ze s pra­vo­su­đem. Ja sam u Pa­ri­zu tra­žio da uđe u Spo­ra­zum kla­u­zu­la sle­de­će sa­dr­ži­ne: „Stra­ne sa­ra­đu­ju u pro­go­nu od­go­vor­nih za rat­ne zlo­či­ne”, to je uni­ver­zal­no i ja bez to­ga ni­sam hteo da pot­pi­šem.

Rat­ko Mla­dić: Ni­ko ne mo­že Rat­ka Mla­di­ća ži­vog sa­hra­ni­ti. Oni će nas na­te­ra­ti da me­ne is­po­ru­či­te, a su­đe­nje me­ni je su­đe­nje srp­skom na­ro­du i va­ma i Pe­ri­ši­ću. 

 

Bi­lo je to fi­na­le 1995. go­di­ne či­ja je dru­ga po­lo­vi­na bi­la obe­le­že­na hr­vat­skom „Olu­jom” ko­ja je et­nič­ki oči­sti­la Kra­ji­nu od Sr­ba, Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom i Mla­di­će­vim pre­go­vo­ri­ma s Fran­cu­zi­ma, Ru­si­ma i funk­ci­o­ne­ri­ma Sr­bi­je o sud­bi­ni dvo­ji­ce fran­cu­skih pi­lo­ta.

Rat­ko Mla­dić je ve­ro­vao u sna­gu svo­je voj­ske i svog oruž­ja i on­da ka­da su po­ra­zi i gu­bi­tak te­ri­to­ri­je po­sta­li stvar­nost. I ka­da je pad Ba­nja­lu­ke za­vi­sio od od­lu­ke Hr­va­ta da li će je za­u­ze­ti, a ne od mo­guć­no­sti Sr­ba da je od­bra­ne, ko­man­dant bo­san­skih Sr­ba se čvr­sto dr­žao re­če­ni­ce ko­ju je 14. ju­la 1994. za­pi­sao u svoj dnev­ni­ka ve­li­kim slo­vi­ma „PLAN OD­BI­TI, RAT DO­BI­TI!”.

Ta re­če­ni­ca, ko­ja se od­no­si­la na plan Kon­takt gru­pe, obe­le­ži­će i raz­go­vo­re vo­đe­ne u le­to i je­sen 1995. go­di­ne o Spo­ra­zu­mu u Dej­to­nu.

Na pr­voj stra­ni­ci „ro­kov­ni­ka bra­on bo­je bez nat­pi­sa”, pod da­tu­mom 25. av­gust 1995, sa sa­stan­ka „srp­skog ru­ko­vod­stva u Do­ba­nov­ci­ma”, Mla­dić od­mah na po­čet­ku be­le­ži pi­ta­nje Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća: „Je li s Kra­ji­nom go­to­vo, ima­mo li na­me­ru da je vra­ća­mo”. Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić ni­je gu­bio vre­me­na, ula­zak hr­vat­ske voj­ske u Knin za nje­ga je bio ne­po­vra­tan čin, a ru­ko­vod­stvu bo­san­skih Sr­ba za­to je sa­suo re­če­ni­cu o nji­ho­voj mo­gu­ćoj bu­duć­no­sti: „Br­zim ra­tom bi pre­sta­la ide­ja i te­o­rij­ski o RS”. Iz­gle­da­lo je da Ka­ra­džić u tom mo­men­tu, ka­da je pred oči­ma svi­ma bio eg­zo­dus Sr­ba iz Kra­ji­ne, ne­ma vi­še di­le­me: „Ne­će­mo mi re­ći NE ame­rič­koj va­ri­jan­ti”. Po­ka­za­će se ka­sni­je da to ipak ni­je ni nje­gov, a na­ro­či­to ne stav Rat­ka Mla­di­ća.

„U Dej­to­nu su Sr­bi za­u­ze­li me­sto u sr­ci­ma Ame­ri­ka­na­ca ko­je su do sa­da ima­li Mu­sli­ma­ni”, re­če­ni­ca je s ko­jom Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić do­če­ku­je u Do­ba­nov­ci­ma 27. no­vem­bra 1995. go­di­ne ru­ko­vod­stvo bo­san­skih Sr­ba. Pred­sed­nik Sr­bi­je je tvr­dio: „Mi smo do­bi­li ½ BiH, iz­laz na mo­re, ne­ma ni­jed­nog gra­da na Sa­vi ko­ji ni­je naš, ne­ma ni na Dri­ni (sem Go­ra­žda) ko­ji ni­je naš... Do­bi­je­na je dr­ža­va za­pad­no od Dri­ne gdje ni­ka­da ni­je po­sto­ja­la... Kra­ji­šni­ko­ve ur­li­ke da su nam SAD ne­pri­ja­telj­ska stra­na na­sto­jao sam da sti­šam”.

Ni­je, me­đu­tim, Kra­ji­šnik bio glav­ni pro­blem Mi­lo­še­vi­ća ko­ji je Mla­di­ću i nje­go­vim sta­re­ši­na­ma re­kao: „Za nas je naj­bit­ni­je da voj­ska ima po­zi­ti­van stav pre­ma mi­rov­nom pro­ce­su. Ove ma­pe i gra­ni­ce su fik­sne i ne mo­gu se me­nja­ti lo­kal­nom i glo­bal­nom voj­nom ak­ci­jom i to se ne bi sma­tra­lo ra­tom već či­sto te­ro­ri­stič­kom ak­ci­jom. Ne­ma vi­še kro­je­nja ma­pa ra­to”

Svo­je sa­go­vor­ni­ke Mi­lo­še­vić je sa­ve­to­vao: „Oslo­bo­di­te se Ru­sa, oni ne mo­gu ni se­bi po­mo­ći... Ru­si is­klju­či­vo bri­nu o svom in­te­re­su i nji­ma je bit­no da ima­ju do­bre od­no­se sa SAD i sprem­ni su da nas pro­da­ju”

O Mi­lo­še­vi­će­vim re­či­ma „uži deo Ge­ne­ral­šta­ba Voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske” raz­go­va­rao je 31. 11. 95. na KM (ko­mand­no me­sto), ali u dnev­ni­ku se ne be­le­ži ni­jed­na re­ak­ci­ja, njih za­to ima sa sa­stan­ka vr­hov­ne ko­man­de RS odr­ža­ne 1. de­cem­bra. Mla­dić be­le­ži da se Kra­ji­šnik u iz­la­ga­nju „ni­je do­ta­kao ključ­nih pi­ta­nja”. Sle­de ci­ta­ti Ka­ra­dži­ća i Bu­he.

Pred­sed­nik RS: „U po­sled­njem tre­nut­ku smo se iz­vu­kli, mo­gli smo za­gla­vi­ti u uni­tar­noj Bo­sni”.

Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va RS: „Mo­gli smo da bi­ra­mo iz­me­đu ne­što i ni­šta. Stav voj­ske sa­žet je bio u re­če­ni­ci ge­ne­ra­la To­li­mi­ra: – Ovaj do­ku­ment je to­tal­no ne­pri­hva­tljiv, već je to oku­pa­ci­ja od stra­ne NA­TO... Vr­ši se po­li­tič­ka i voj­na oku­pa­ci­ja Bal­ka­na od stra­ne NA­TO pak­ta.

Po­tom u Be­o­gra­du 28. de­cem­bra sle­di, ka­ko ga Mla­dić u dnev­ni­ku na­slo­vlja­va, „SA­STA­NAK sa Pred­sed­ni­kom Mi­lo­še­vi­ćem”. Me­đu do­ku­men­ti­ma na­đe­nim u Mla­di­će­voj ku­ći 23. fe­bru­a­ra ove go­di­ne na­la­zi se i ste­no­gram s te sed­ni­ce. U od­no­su na Dnev­nik to je „hla­dan” tekst. Sa­mo tekst i ni­šta vi­še, dok Mla­dić be­le­že­ći u Dnev­ni­ku iz­la­ga­nja uče­sni­ka raz­go­vo­ra sta­vlja po ne­ko­li­ko zna­ko­va uz­vi­ka ili pi­ta­nja, pod­vla­či re­či.

Sa­sta­nak je po­čeo Mi­lo­še­vi­će­vim hva­lo­spe­vom: hr­vat­ski na­ci­o­na­li­sta Ve­se­li­ca je re­kao da je srp­ska dr­ža­va za­pad­no od Dri­ne po­raz Hr­vat­ske; spre­čio sam pad Ba­nja­lu­ke uz po­moć Ame­ri­ka­na­ca; od po­čet­nih 30 od­sto te­ri­to­ri­je ko­li­ko su nam nu­di­li do­šli smo do 49 od­sto... „Al­ter­na­ti­va to­me je bi­lo pro­du­že­nje ra­tapro­tiv ce­log sve­ta i gu­bi­tak Re­pu­bli­ke Srp­ske. Za­to u Za­gre­bu ima mno­go de­mon­stra­ci­ja”, re­kao je Mi­lo­še­vić.

(/slika3)

Pred­sed­nik Sr­bi­je se tru­dio da bu­de oštar ska­ču­ći s te­me na te­mu i u da­hu je iz­go­vo­rio: „Na­ci­o­na­li­zam je na­o­pa­ka ide­ja i svest, to je iz­o­pa­če­no i mi smo to re­kli ru­ko­vod­stvu RS predve go­di­ne, a oni su mi­sli­li da uz po­zajm­lje­ne lu­da­ke Še­še­lja i Dra­ško­vi­ća mo­gu ne­što na­pra­vi­ti, a evo ima­mo ogrom­ne gu­bit­ke. NA­TO je bo­lji od UN­PRO­FOR-a jer je do­šao da po­de­li Bo­snu. Da je usvo­jen Kra­ji­šni­kov pred­log sa­ra­jev­skog di­strik­ta to bi bi­la kop­ča za sve osta­lo i mi bi smo na kra­ju iz­gu­bi­li. Ce­nim da će RH (Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska) pri­po­ji­ti svoj deo BiH, a mu­sli­ma­ni ići prena sa­rad­nju sa CPJ, ne­go s RH. Naj­ve­ći strah za Kra­ji­šni­ka i Bu­hu je bio ka­da su me pi­ta­li da li bih pri­mio u SRJ mu­sli­ma­ne? Ja sam re­kao da. Pr­vo: na­ša sa­rad­nja sa IFOR-om je do­bra pri­li­ka i dru­go: u RS je na­pra­vlje­na ta­kva Vla­da la je od­mah tre­ba uhap­si­ti”. 

U ovom de­lu po­sto­je jed­na raz­li­ka u zva­nič­nom ste­no­gra­mu i Mla­di­će­vim be­le­ška­ma. Ge­ne­ral ci­ti­ra Mi­lo­še­vi­ća: „Ne­za­vi­sna RS ne­ma šan­su” i uz tu re­če­ni­cu sta­vlja dva zna­ka uz­vi­ka. 

Sle­di deo Mi­lo­še­vi­će­vog go­vo­ra bi­tan za Mla­di­ća: „Re­kao sam Ame­ri­kan­ci­ma da ne­će­mo da­va­ti na­še gra­đa­ne op­tu­že­ne za rat­ne zlo­či­ne. Ka­ra­džić i Mla­dić su spe­ci­fič­ni, oni su op­tu­že­ni za uzi­ma­nje ta­la­ca, po­go­to­vo onih ko­ji su do­šli na ve­ru. Vi­še njih mi je re­klo: du­žni su da uhap­se Ka­ra­dži­ća i Mla­di­ća ako se sret­nu, ali ne­će to ra­di­ti. Ka­ra­džić je tu pa­met­no re­šio. Vi mo­ra­te od­re­di­ti čo­ve­ka ko­ji će to ura­di­ti, nji­ma ne tre­ba po­štar, već ko­man­dant”. 

U Mla­di­će­vom Dnev­ni­ku ove re­či Mi­lo­še­vi­ća ova­ko su za­be­le­že­ne: „Kon­kret­ne stva­ri (ove dve re­či pod­vu­če­ne): – Pi­ta­nje Ka­ra­dži­ća i Mla­di­ća – Re­kao sam Ame­ri­kan­ci­ma da ni­ko­ga ne­će­mo go­ni­ti (ta reč pre­cr­ta­na dva pu­ta) is­po­ru­či­va­ti. – Uzi­ma­nje ta­la­ca je rat­ni zlo­čin... Za voj­ni aspekt ja­ko je va­žno da vi od­re­di­te ko će da za­stu­pa GŠ nji­ma ne tre­ba po­štar... (uz po­sled­nju re­če­ni­cu sto­je dva zna­ka pi­ta­nja)”. 

Bit­ne su još dve re­če­ni­ce iz Mi­lo­še­vi­će­vog iz­la­ga­nja: „Ka­ra­džić me ma­lo­pre zvao, bio je i Pe­ri­šić i glav­no pi­ta­nje mu je bi­lo daj pen­zi­o­ni­ši mi ove ge­ne­ra­le” i „Rat­ko, mo­lim te da se re­ši pi­ta­nje ko ima ovla­šte­nja is­pred GŠ VRS u ZVK”. Ova dru­ga re­če­ni­ca zna­či­la je da Mla­dić vi­še ne mo­že da se vi­đa s ko­man­dan­ti­ma me­đu­na­rod­nih sna­ga u BiH. Za­pi­su­ju­ći je u Dnev­nik Mla­dić do­da­je i re­če­ni­cu Mi­lo­še­vi­ća ko­je ne­ma u ste­no­gra­mu: „Mi ne­ma­mo ni­ka­kav zah­tev u tom po­gle­du” uz ko­ju sta­vlja tri zna­ka uz­vi­ka i je­dan znak pi­ta­nja. 

Mla­dić je iz­ne­na­đen već pr­vim go­vor­ni­kom iz nje­go­vog ti­ma. Uz re­či ge­ne­ra­la Gve­ra: „Da ni­je bi­lo an­ga­žo­va­nja J (ugo­sla­vi­je) i Vas lič­no mo­žda ne bi ni bi­lo RS” sta­vlja znak pi­ta­nja, a pro­pu­šta da na­ve­de zah­tev Gve­ra da se ne go­vo­ri na isti na­čin o Ka­ra­dži­ću i Mla­di­ću i da rat­ni ko­man­dant bo­san­skih Sr­ba mo­ra da uži­va za­šti­će­ni sta­tus. 

Po­što i dru­gi ge­ne­ra­li bu­du tra­ži­li da se pra­vi raz­li­ka iz­me­đu Ka­ra­dži­ća i Mla­di­ća, u ko­rist ovog dru­gog, Mi­lo­še­vić je re­kao: „Ni­smo ni­ka­da iden­ti­fi­ko­va­li VRS i ru­ko­vod­stvo RS. Po­li­tič­ke gre­ške su bi­le na stra­te­škom ni­vou, a voj­nič­ke na tak­tič­kom. Ra­do­van Ka­ra­džić je ši­rio ilu­zi­je da ima po­se­ban od­nos sa Kar­te­rom, a Hol­bruk mu je re­kao: ’Ko je­be Kar­te­ra’. Va­še po­li­tič­ko ru­ko­vod­stvo je ši­ri­lo i ši­ri ilu­zi­je i la­ži. Bi­li su pri­sut­ni Li­lić, Mi­lu­ti­no­vić i Pe­ri­šić, ka­da je Ka­ra­džić za Dej­ton­ski spo­ra­zum re­kao ’naj­bri­ljant­ni­ja po­be­da srp­skog na­ro­da u 20. ve­ku’, a na Skup­šti­ni ka­že ’da smo mi pre­go­va­ra­li bi­lo bi nam mno­go bo­lje’, a ja sam pr­vi dan Dej­to­na pu­stio Kra­ji­šni­ka da on ra­di i vi­deo da gu­bi­mo sve. Pi­ta­ju me lju­di je li taj čo­vek nor­ma­lan”. 

Po­tom je usle­di­lo fi­na­le, Mla­di­ćev go­vor s po­čet­ka tek­sta, za­be­le­žen u ste­no­gra­mu, ne­za­be­le­žen u Dnev­ni­ku. To ni­je pre­se­dan. Mla­dić je če­sto to či­nio, ni­je be­le­žio šta je on ne­gde i ne­ko­me re­kao.

Eki­pa „Po­li­ti­ke”


Komentari70
20364
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevka
ono sto se desilo bosanskoj krajini 95., da hrvati cisto srpske gradove drvar, petrovac, grahovo itd. okupiraju i ociste je samo sprovodjenje onog plana kontakt grupe koji rs nije htela da prihvati. znaci, da se rs svede na tih 49% kako bi se posle lakse pregovaralo. ti gradovi su poklonjeni. srbi da su hteli mogli su da drze celu bosnu u svojim rukama. ali nisu. setimo se i onog dobrovoljnog povlacenja iz mostara bez ikakve borbe
Stevka
general je veliki covek. to vam mogu reci vojnici koji su ga upoznali jos pre rata a i za vreme rata. a taj covek je i veoma mudar i inteligentan, sto se znalo i ranije, a sto dokazuju i ovi tekstovi. a videlo se to i na ratistu. njega je narod obozavao ali su posle rata poceli da vode kampanju protiv generala. poceli su da izmisljaju price pa je kod jednog dela naroda on od heroja postao zlocinac. ipak, vecina srba ga i dalje obozava. a to sto on nije u hagu mozda i nije njegova krivica. ko zna, mozda bi se on odavno predao. ko zna, mozda to nekom ne odgovara. ja bi licno iz jednog jedinog razloga voleo da ga vidim u hagu. a to samo zato, sto mi smo mogli da cujemo i njegovu verziju svih tih dogadjanja. sto bi smo saznali mnoge detalje sramne politike zapada, muslimana i hrvata pa i nekih nasih vodja
Zeljko Majstorovic
@Zeljko Majstorovic , 31/05/2010, 13:53 Drago mi je sto pokusavate razumeti ono sto sam hteo reci.Malo vise mudrosti da je bilo barem tokom proslog veka, danas nasa nacija, a i svi narodi koji sa nama zive,bili bi i mnogoljudniji i srecniji i u Srbiji i u Republici Srpskoj, pa verovatno i sire gde nam se koreni preplicu sa drugim narodima.Valjda se tu slazemo. Istina je da i danas placamo cenu veliku i nepravednu, ali kada to kazete, vi govorite o posledicama nase nedovoljne mudrosti u ophodjenju sa jacima.Ne govorim o pravdi, nego o prezivljavanju u svetu u kome je jos SILA glavni argument. A svi volimo svoju naciju onoliko koliko poznajemo njene mane. Hvala vam sto mi pomazete u pokusaju da i na drugaciji nacim promisljam o sebi i svom narodu. Pozdravljam vas.
Matija Soskic
@komentator 9:49. Ustav koji su komunisti doneli da bi sacuvali BiH i Hrvatsku od raspada davao je svim narodima pravo na samoopredelenje. S obzirom da ti narodi nisu imali administrativne granice, bilo je nelogicno da se odredbe takvog ustava ostvare bez rata. Zbog toga je Zapad stao u zastitu BiH i Hrvatske. Ajd' zdravo.
Гоца Сликарка
Јоцина биртија. Како ли би се тек обрадовала фабрика Swarovski вама сталним посетиоцима Јоцине биртије, па имали би залиха за следећих пет година.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja