ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:55

Oronuli svedok stvaranja i stradanja

Autor: Daliborka Mučibabićnedelja, 13.06.2010. u 22:00
Остаци павиљона зарасли у коров: данашњи изглед

Embrion Novog Beograda, Staro sajmište, zaboravljen je. To je beogradska sramota pored koje svakog dana prođu desetine hiljada ljudi, a da nisu svesni arhitektonsko-urbanističkog, memorijalnog i kulturnog značaja kompleksa na levoj obali Save – ovim rečima Miladin Lukić, arhitekta iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, opisuje vredan lokalitet na samo deset minuta od najužeg centra prestonice.

O obnovi ovog prostora govori se decenijama, ali se ništa ne preduzima da se od zuba vremena, korova i nelegalno izgrađenih objekata spase ono što je ostalo od nekadašnjeg simbola preduzetništva, u čijim halama su održavani sajmovi, a koje su početkom Drugog svetskog rata pretvorene u koncentracioni logor smrti.

Poslednjim pokušajem da se skrene pažnja javnosti, manifestacijom „Dani Starog sajmišta” 2006. godine, kada su organizovane brojne izložbe i tribine, poslata je jasna poruka – da mu se vrati prvobitni izgled, da postane muzejska četvrt i novi kulturni centar. Pokrenuta je inicijativa i da se proglasi kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, ali ni to nije urodilo plodom.

– Sve nadležne instance vlasti, kao i zavodi za zaštitu spomenika kulture, deklarativno podržavaju uređivanje Starog sajmišta, ali se sve završava na tapšanju po ramenu. Presudni korak bio bi da projekat uđe u program finansiranja grada i republike. Arhitekti smatraju da treba da bude kulturno dobro od izuzetnog značaja i da o njemu vode računa i grad i republika – objašnjava Lukić.

Prvi koraci ka tom cilju jesu rešavanje imovinskih problema, raseljavanje porodica koje još žive u trošnim objektima Sajmišta, rušenje svih divljih građevina koje su u međuvremenu nikle kao i revitalizacija paviljona oštećenih u savezničkom bombardovanju 1944. godine.

Darko Tatić, članUpravnog odbora „Naše Srbije”, udruženja za zaštitu graditeljske i prirodne baštine, godinama se bori da problem Starog sajmišta počne da se rešava ali, kako kaže, vlasti su neme.

– Na tom prostoru nesmetano niču noćni klubovi, kafane, stovarišta, divlja naselja... uprkos činjenici da nas to znamenito mesto obavezuje da ga uvrstimo u najviši rang kulturnog nasleđa Srbije i Beograda. Staro sajmište je duže od šest decenija nerešen ali ne i nerešiv urbanistički problem – objašnjava Tatić.

O arhitektonsko-urbanističkoj vrednosti kompleksa govori podatak da je njegovom izgradnjom 1937-1938. godine započeta urbanizacija leve obale Save. Graditelji, opštinske arhitekte Milivoje Tričković, Rajko Tatić i Đorđe Lukić, osmislili su ga kao monumentalnu i modernu celinu sa središnjim paviljonom-kulom kao dominantnim motivom. Do održavanja prvog beogradskog sajma 1937. izgrađeno je pet velikih jugoslovenskih paviljona, paviljon zadužbine Nikole Spasića, i nacionalni paviljoni Italije, Čehoslovačke, Rumunije, Mađarske i holandske firme „Filips”, u kome je 1938. godine prvi put u Srbiji demonstrirano „čudo televizije”.

Osim sajmova, organizovane su i izložbe automobila, knjiga, telekomunikacija, koncerti, kongresi i sportske aktivnosti. Neposredno posle okupacije, pretvoreno je u koncentracioni logor u kome je do 1944. godine stradalo na hiljade Srba, Jevreja i Roma. U savezničkom bombardovanju 1944. svi objekti, osim centralne kule i Spasićevog paviljona, porušeni su. Tek pedesetih godina prošlog veka ovaj prostor ponovo oživljava kada su ga naselili slikari, nazvavši Staro sajmište srpskim Monmartrom, poput dela Pariza poznatog po likovnim ateljeima. Za kulturno dobro proglašeno je 1987. godine, a plan detaljne regulacije usvojen je 1992. Njime je obuhvaćeno 20,5 hektara kompleksa Sajma i 1,4 hektara vodene površine uz obalu. Najmarkantniji prostor u priobalju od 5,5 hektara namenjen je memorijalnom sadržaju koji čine Savski trg, voda i spomenik žrtvama genocida nad Jevrejima. Planom je predviđeno vraćanje urbanističke matrice kompleksu, obnova preostalih i izgradnja novih paviljona na mestu srušenih. Kompleks bi trebalo da zadrži i proširi kulturne i umetničke sadržaje.

– Staro sajmište jedan je od malobrojnih urbanističkih projekata koji su realizovani gotovo do kraja. Imamo podatke na osnovu kojih može da se obnovi. Paviljoni mogu da dobiju drugačiju namenu, jer je njihova unutrašnjost izuzetno pogodna za muzeje ili galerije. Trebalo bi osmisliti i deo posvećen sećanju na žrtve nacističkog logora. Za to bi najpogodnija bila centralna kula – poručuje Lukić.


Komentari4
7aa33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

радић м
Неоспорно је да централну кулу треба претоврити у спомен-објекат. Никакве везе то нема са етничким лобијима - ту су страдале све етничке групе, и већина се људи није вратила. Зна се ко је логор водио, а ко га је пунио. Треба све рећи јасно и гласно. Да се не понови. Ако тако буде, онда нека никне у околини све оно што је Београђанима потребно. Бунити се неће нико.
Ljuba
vasa. I "Nebojsa kula" je bio zatvor u kome su Srbi bili od Turaka muceni i kasapljeni, pa ce tu da se otvore restorani i prostori kulturne pozadine. I u Djusinohj ulici jer bila OZNA i tu prebijala i ubijala one koji joj nisu bili po ukusu, pa zgrada zbog toga nije srusena vec se i danas koristi. Isto i zgrada na Kosancicevom vencu - bivsa OZNA i posle UDBA. Ispod krova su tu bile celije za zatvorenike, a posle poastale prostorije za umetnike. Jauci se iz zidova vise nisu culi. Koristiti prostorije za barove, i "Vesele zene Vindzorske", a koje su izgradjene za koncentracioni logor, nije isto sto i poslovno korescenje objekata izgradjenih za sajamske potrebe, a koje je neprijatelj iskoristio za smestaj i ubijanje nevinih ljudi. Ne razlikujes izgleda babe od zabe.
vasa
Sve te price o urbanizmu i arhitekturi su u redu ali postoji jedan problem. Staro Sajmiste je za Jevreje bio jedan "mini-Ausvic" kroz koji su prosli svi beogradski i ogromna vecina srpskih Jevreja. A znamo kako se oni (i njihovi lobisti) odnose prema ovakvim objektima iz njihove istorije. Nikome od Ausvica nije palo na pamet da pravi sportski centar, iz istog razloga se to nece desiti ni sa Starim Sajmistem. Postoje vrlo mocni igraci u ovoj prici, koji jednostavno ne zele da se Sajmiste dira. Ali o tome u Politici nekom drugom prilikom ... kada se pozabavimo pravom pricom oko Starog Sajmista.
Nebojsa Sikimic
Postovana redakcijo Politike Cestitam autoru teksta "Oronuli svedok stvaranja i stradanja" na vrlo dobrom tekstu i cinjenicama ukazanoj potrebi za ocuvanje i revitalizaciju Starog sajmista kao vrlo znacajne nase kulturne bastine, a posebno kao jednog od najvecih stratista i nedela okupatora u drugom svetskom ratu.O arhitektonskoj vrednosti su dovoljno rekle arhitekte i ostali strucnjaci Zavoda za ocuvanje spomenika kulture kako grada tako i Srbije. Iako je vise puta pokusavano da se nesto preduzme u vezi obnove paviljona i samog Sajmista(izlozba u Narodnom muzeju 2006g.) i po neki tekst u novinama tu i tamo, uvek je sve ostajalo kako stoji i dan danas posle vise od 60god.Kao zitelj Novog Beograda, rodjen na Starom sajmistu I935g., gde zivim i danas, roditelji su me pred rat I940g. vodili na Sajam, koji je na mene ostavio tako jak utisak da se i danas posle sedameset godina secam skoro svih slika, kako paviljona, tako i lepo uredjenih zelenih povrsina, za razliku od izgleda danas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja