subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28

Beznadežna taksi regulacija

Autor: Pavle Mihajlovićutorak, 22.06.2010. u 22:00

Stigla je vest iz Direkcije za javni prevoz da je odobren zahtev taksista o povećanjucenataksi usluga za 12 odsto. Cene taksi usluga i broj taksi udruženja u Beogradu sustrogo kontrolisani.Ipak, to nije sprečilo enormni rastcena. Računajući i najnovije poskupljenje, od juna 2003. godine do danas, cenetaksi usluga su povećane za 130 odsto.

Podaci dovoljno govore da grad nije bio uspešan u obuzdavanju cena taksi usluga.Grad ovu granu prevozareguliše preko Direkcije za javni prevoz a to je potpuno besmisleno. Niti je prevoz taksijem javniniti ga treba na taj način regulisati.

Taksi prevoz nije javnijer ga obavljaju privatna lica, koja sama finansiraju troškove pružanja uslugai primaju prihode od vožnje. S druge strane, ljudi koji se voze taksijem to rade za svoj račun i iz svojihpotreba. Tu se teško vidi ikakav javni interes. Teško je naći argumente zašto bi uopšte iko pokušavao da kontroliše cene i učini taksi prevoz dostupnijim. Vožnja taksijem nije neophodna za egzistenciju a u našim uslovima to jei luksuz. Pritom je regulacija cenataj luksuz učinila još skupljim.

Prvo što treba uraditi jesteukinuti regulaciju cene taksi usluga. U tom slučaju pojedina taksi udruženja biverovatno podiglacene svojih usluga,ali bi ih ostala udruženja koja to ne učine naterala da se vrate na prethodni nivo. Udruženja je već dosta i teško bi uspešno, kartelski, dogovaralakontrolu cena. Tada bi trebalo doneti novu odluku:ukinuti ograničenje broja taksi udruženja i dozvoliti da se taksi udruženje formira isto kao bilo koja druga firma. Takođe, moraju se pod hitno uvesti fiskalne kase. I dozvoliti rad „nezavisnih taksista” – koji ne bipripadalinijednom taksi udruženju.Fiskalne kase i ostala već uobičajena regulativa učinile bi njihov rad potpuno legalnim.

Rezultati bi bili sledeći. U početku bi u biznis ušli mnogi novi taksisti, privučeni mogućimprihodima, no kasnije bi konkurencija počistila viškove.Mnogo važnijeod ukupnog pada cena jeste to što bidošlo do razlike u nivouusluga. Cena za vožnju najskupljim „audijem” nebi bila ista kao vožnja „stojadinom” kome ne mogu ni prozori da se otvore. Tako bi se stvorili usloviza različite tipove potrošača. Jer dokle god postoji tražnja za specifičnom taksi uslugom postoji i prostor da neki novi, mali preduzetnik uleti i popuni tržišnu nišu. Svi potrošači bi bili na dobitku.

Sada je, međutim, potpuno jasnokome je u interesu da grad reguliše taksi usluge – taksistima i taksi udruženjima. Kad već nisu sposobni sami sebe da kontrolišu u držanju visokih cena, ograničavanju ulaska novih udruženja i kontroli „divljih taksista”, lepo je imati „tatu” koji o tome brine i sve drži u redu. Tako ćemo svi mi i dalje plaćati skupe i loše taksi usluge.

student ekonomije


Komentari11
85e52
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Harberger
Dobar tekst. Asimetrija informacija u pogledu cene se moze resiti jednostavnom regulacijom da tarifa bude vidno istaknuta na taksi vozilu. Beograd bi sigurno dobio i jeftiniji i kvalitetniji taksi prevoz, sto je, valjda, i cilj. U slucaju market failure-a, drzavna intervencija je opravdana samo kada smo sigurni da vlada nece napraviti jos vecu gresku. Intervencija u gradu Beogradu je dovela do najvisih cena i relativno losijeg kvaliteta taksi usluga u regionu.
Ksenija Jirsa
Da zaključim, već je usvojena i zvanično prihvaćena Studije o auto-taksi prevozu u Beogradu. Orginalni autorski pristup izložen kroz BETAMOD (beogradski taksi model), koji ima tačku oslonca i u Zapadnoevropskim pristupima i istraživanjima, a koji se pokazao da je univerzalnog naučnog karaktera, ponudio je rešenje u optimizaciji broja taksi vozila usaglašenoj sa realnom cenom taksi usluge, koja treba da omogući punu reproduktivnu sposobnost taksi servisa. Ne postoji niti jedan razlog zbog koga bi trebalo težiti jeftinom taksi prevozu, naprotiv, treba težiti optimiziranju cena taksi usluge u datim okolnostima, na način koji će građanima omogućiti da dobiju uslugu pre svega po poznatoj ceni, u svako doba dana i noći. Takva cena treba da garantuje zainteresovanost taksi vozača da zahtevima putnika odgovore ne samo u vremenu i prostoru, nego i da svojim ponašanjem doprinesu da usluga bude pružena na maksimalno mogućem nivou u datim okolnostima.
Dragan Todorović (35), ginekolog
Poštovani g. student, očigledno da ste upoznati sa principima tržišne ekonomije, eto prilike da napravite diplomski rad. Meni je, kao stalnom korisniku, potrebno da se taksijem vozim po poznatoj ceni, a ne da mi se svaka vožnja pretvori u avanturu sa digitronom oko vrata. Ne mislite valjda da će neko, kome je potreban taksi, da izađe na ulicu i čeka da mu naiđe neki Audi. Naravno da ne, zaustaviće prvo slobodno vozilo zato što ima potrebu da se preveze što pre, osim ako nije turista pa ima vremena da bira. Želim Vam puno sreće u daljem školovanju. PS Mogli ste umesto one engleske fraze da napišete "nesavršenost tršišnih principa" da bi svi razumeli o čemu se radi...
pavle mihajlović
Sve je to u redu, samo i dalje razmišljate u okvirima zadate paradigme. Licence, računanje optimalne regulacije, kontrola cena, taksi udruženja i sve što bi date studije podrazumevale... narušavaju ekonomsku računicu jer prosto nameću više troškove i ograničavaju ponudu. Meni nije cilj da pomognem taksistima niti da pomognem ljudima da jeftinije plaćaju taski. Moj cilj je da ga plaćaju baš onoliko koliko treba, koliko govori ekonomska računica. Još bitnije od toga je da se tržište diversifikuje u ponudi, a to je moguće samo kroz liberalizaciju. Ne vidim zašto model privatnog preduzetništva ne bi mogao da funkcioniše u taski uslugama. Svi problemi sa asimetričnim informacijama i transakcionim troškovima su tehničke prirode i rešivi su. Ali tehnokratsko štelovanje ekonomske računice, iz kancelarije direkcije, prosto se krši sa ekonomskim principima. Ono što uobičajno zovemo "market failure" zbog čega se uvodi ekonomska regulacija na tržištu taksi usluga prosto ne postoji.
Ksenija Jirsa
Poštovani Pavle, centralno pitanje za uredjenje ove grane i jeste ekonomska računica, i to je pitanje najniže ekonomske cene po kojoj taksi preduzetnici mogu da naplaćuju svoje usluge, a zatim da budu povoljni za korisnike(ovde nema subvencija kao kod GSPa).Jer taksi se i u svetu tretira kao luksuzni vid prevoza. Upravo iz razloga razumevanja ekonomskih principa koji uslovljavaju za Vas "tehnokratski pristup" u ekonomskoj regulaciji, predložila sam za mišljenje Prof. dr Milomira Veselinovića kao autora Studije o auto-taksi prevozu u Bgdu.Upravo značaj regulacije ponude na taksi tržištu je osnov doktorske disertacije Dr Benedikt Koehler-a, urađenoj u Londonu sa nazivom "Regulating Supply in Taxi Markets", u septembru 2004.U okviru ovog rada definisan je INDEKS POTENCIJALNE TRAŽNJE, i dat jednostavni matematički model sa kojim se dovode u vezu ukupan broj putovanja taksijem, cena taksi usluge, prihod ostvaren u taksi servisu, potreban broj taksi vozila i prosečna vrednost licence.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja