subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 30.06.2010. u 22:00

Špijunska afera u zao čas

Агент који је узбудио Америку: Ана Чепмен

Na vest o hapšenju deset ruskih agenata u SAD i zadržavanju kurira ruskog SVR-a (Služba vanješnih razvetki – obaveštajna služba za inostranstvo) na Kipru, jedan nemački novinar poslao je, navodno omaškom, izveštaj iz Amerike na dve adrese: jedan redakciji, drugi – petom odeljenju nemačkog BND-a u Berlinu. „Pažnju američke javnosti plene dve, po njihovim parametrima, senzacionalne vesti... Izveštaji o razotkrivanju jedanaest ruskih obaveštajaca primljeni su manje dramatično, dok je najava Larija Kinga, da će se na jesen povući iz aktivnog novinarstva, oduzela dah većini prosečnih Amerikanaca...“

Ironični pristup temi signalisao je „bagatelnu operaciju“ koja nije osmišljena zarad sprečavanja odliva po državu (SAD) važnih informacija. Sudeći prema proceni novinara, ali i po reakcijama u centralama evropskih službi, reč je o pokušaju da se predsednik Barak Obama stavi pred svršen čin, osujeti (buduća) saradnju sa ruskom ’konkurencijom’. Kooperacija dve zemlje na tom nivou predstavljala je jednu od glavnih tema razgovora predsednika SAD i Rusije, Obame i Medvedeva, ističe se u obaveštajnim krugovima: „...U načelu su postigli dogovor, minulog četvrtka, pre nego što su se počastili hamburgerima i bratski podelili pomfrit“, ističe jedan nemački izvor.

O čemu je reč? Pragmatičar Obama nije se zadovoljio smenom, bolje – iznuđenom ostavkom Denisa Blera, donedavno vrhovnog koordinatora obaveštajnih službi SAD. Od naslednika Džejmsa Klapera zahtevao je da naloži povratak „korenima obaveštajnog rada“. Kritikujući praksu oslanjanja na učinak tehnologije, Obama je ukazao da se zapostavlja „ljudski faktor“.

Obamina zamisao razmene iskustava „o radu na ulici“ izazvala je, sama po sebi, protivljenje američkih službi. „Zar da učimo od ’rođaka’?“, navodno je izustio Denis Bler, pre nego što je podneo ostavku.

„Pomoćnu nastavu kod rođaka” (prijateljske službe poput britanske, izraelske, nemačke itd.) Amerikanci smatraju gubljenjem imidža. Šta, tek, misle o učenju od Rusa? Čelnicima obaveštajnih službi SAD, mahom kadrovima koji su „pekli zanat“ u vreme hladnog rata, ideja razmene informacija i praktičnih iskustava sa dojučerašnjim neprijateljem nije prihvatljiva...

Ruskim agentima, uhapšenim minulog utorka, ne preti kazna zbog špijunaže. Kao što je „Politika“ izvestila, terete se da su ilegalno sakupljali informacije i, naravno, da su „prali novac“ (novčana sredstva su iz Rusije pristizala ilegalnim kanalima). To je daleko blaža optužba od one koja sledi iskusnim agentima.

Ko su ti agenti? Pomenuti nemački novinar je u svom izveštaju preporučio Lariju Kingu da, pred odlazak u penziju, emituje „specijal“ o agentskim serklovima. (U svetu špijunaže, podozrenja i tajnovitosti, naime, agenti ove vrste dejstvuju u okviru takozvanih serklova, odnosno kružoka. Njihovi izveštaji doprinose zaokruživanju i aktuelizaciji slike o zemlji u kojoj dejstvuju, o prilikama i raspoloženju u društvu, ali i dopuni saznanja o ličnostima koji utiču na javno mnjenje). Bezmalo da nema države koja ne zapošljava ovakve agente. Brojčano najviše mobilišu SAD. Njihovi agenti iz „serkla“ zvanično su novinari, učitelji engleskog jezika, trgovački putnici... Rusi su tek na četvrtom mestu – iza Velike Britanije i Izraela – a ponajviše njih angažovano je u SAD.

 Šta se,  dakle, postiglo razotkrivanjem i hapšenjem šačice perifernih sakupljača informacija? Uz podsticanje neraspoloženja u američkoj javnosti prema Obaminim planovima, autori ove, izvesno, provokacije, uputili su udarac „baćku“ ruske obaveštajne službe – šefu SVR-a Mihailu Efimoviču Fratkovom. Majstor intrige, čarobnjak iz sveta tajnovitosti, umeo je, kao malo ko u svetu, da baci špijunske mreže i pohvali se dobrim ulovom. Pri tom je stavljao naglasak na metode stare, dobre škole („Ako špijun ne izliže pete svojih cipela na zadatku, trebalo bi ga kazniti!“). Otkrivanjem njegovih agenata u SAD mogao bi da dospe na metu kritike i tako, indirektno, potvrdi ispravnost suprotne, američke orijentacije ka špijunaži uz pomoć visoke tehnologije.

Miloš Kazimirović

------------------------------------------------------

Na pravom mestu, u pogrešno vreme

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 30. juna – Hapšenje 11 osumnjičenih ruskih špijuna u Americi ući će u anale špijunaže zbog toga što ih Ef-Bi-Aj u krivičnoj prijavi – nije optužio za špijunažu.

Iako je očigledno da su za svoje uloge „ilegalaca” (obaveštajaca koji nemaju diplomatsko pokriće) dobro obučeni i opremljeni, iz dokumenta podnetog sudu je sasvim očigledno da su bili beskorisni. Nisu, naime, uhvaćeni ni sa jednim tajnim državnim dokumentom, niti je tokom višegodišnjeg praćenja američka unutrašnja tajna služba konstatovala da su svojoj centrali preneli neku važnu državnu tajnu Amerike.

Kao glavna misterija zato se nameće pitanje – zašto su uopšte poslati? Sudeći po sadržaju dokumenta Ef-Bi-Aja, ono što je od njih tražila moskovska centrala moglo je mnogo detaljnije da se pribavi nešto pažljivijim iščitavanjem američkih izvora na Internetu, gde mnoge važne procene i činjenice revnosno obelodanjuju ovdašnji novinari, pa čak i pojedini pripadnici zavađenih frakcija u vojsci, diplomatiji i administraciji u celini – što se odlično videlo ovih dana na primeru Avganistana.

Tako je, na primer, od bračnog para „Marfijevih” – identitet koji su preuzeli ruski agenti – uoči Obamine prošlogodišnje posete Moskvi traženo da izveste o „najvažnijim Obaminim očekivanjima od samita i kako njegov tim misli da ih ostvari (argumenti, sredstva ubeđivanja da se Rusija „namami” da sarađuje u skladu sa interesima SAD)”. I sve to da urade iz svoje kuće u varoši Montekler, na pola sata vožnje od Njujorka.

„Nastojte da izdvojite sitnice koje nisu u javnom opticaju, ali se mogu privatno čuti od izvora bliskih Stejt departmentu, vladi ili važnijim institutima”, glasila je druga instrukcija, koja bi, s obzirom na stvarni domet špijuna iz ove mreže, mnogo efikasnije bila sprovedena da je zatražena od ambasade u Vašingtonu, ili nekog specijaliste za Ameriku iz nekog od moskovskih instituta.

„Mnogo truda za malo koristi”, ocenio je najnoviju epizodu u „Njujork tajmsu” Ričard Stolc, hladnoratovski veteran „drugog najstarijeg zanata” („podjednako časnog kao i onaj prvi”), koji sigurno zna o čemu govori, jer je, između ostalog, bio šef stanice CIA u Moskvi „u ono vreme”.

Da je ovo vreme drugačije, potvrđuju i američke i ruske izjave i procene da je najnovija epizoda u suštini relikt bivše ere i da neće pokvariti dobre odnose dve zemlje. Vladimir Putin, koji, kako mu to potvrđuje profesionalna biografija, zna kako se ozbiljno praktikuje špijunaža, reagovao je na prvi pogled oštro, ali u suštini pomirljivo. „Ja zaista očekujem da najnoviji događaji neće naškoditi pozitivnim dostignućima u našim međuvladinim odnosima u poslednje vreme”, izjavio je ruski premijer u utorak u Moskvi.

Slično intonirana bila je i izjava Roberta Gibsa, sekretara Bele kuće za štampu. „Ne verujem da će ovo izazvati resetovanje naših odnosa sa Rusijom”, rekao je, uz napomenu da je u prošloj godini sa Moskvom „postignut veliki napredak o pitanjima od zajedničkih interesa”. A na pitanje da li Ameriku pogađa to što je „partner” špijunira, mudro je odgovorio da je slučaj „važan”, ali da je u suštini „stvar primene zakona”.

Reč je dakle o aferi koja je daleko od skandala – i epizodi iz koje će, verovatno, biti izvučen adekvatan nauk. Pogotovo za obaveštajnu centralu u Moskvi, koja se upustila u jedan veliki poduhvat, na pravom mestu – ali u pogrešno vreme.

Milan Mišić

Komеntari0
095e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja