Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 3. jula – Da se nadležni organi u Bosni i Hercegovini nisu oglušili o upozorenje profesora sarajevskog Fakulteta islamskih nauka dr Rešida Hafizovića – da su vehabije „falange ljudi željnih plena, krvi i ubijanja“ i da je širenje vehabizma trebalo rešiti i „preduprediti da Bosnom ne poteku nove reke krvi“ – napad terorista na Policijsku stanicu u Bugojnu ne bi se, verovatno, ni dogodio.

Da su reči profesora Hafizovića shvaćene ozbiljno, vehabizam i terorizam ne bi pustili korene u BiH, niti bi udaru na Policijsku stanicu u Bugojnu, izveden 28. juna, prethodio niz napada islamističkih terorista, uglavnom izvedenih u srednjoj Bosni. Hafizović je u knjizi „Muslimani u dijalogu sa drugima i sa sobom“ ocenio da Saudijska Arabija – u kojoj je vehabizam državna religija – „živi političko vreme sa prelomnice sedamnaestog i osamnaestog stoleća“.

Nadležni, očigledno, nisu ozbiljno shvatili ni letak koji je u novembru 1999. godine rasturala „Islamska teroristička organizacija: Sarajevo – Hamas – Turbe“. U njemu je pisalo da će njeni pripadnici „početi sa rušenjem Federacije BiH i napadom na policiju i na one otpadnike islama koji nam se suprotstave“. Da je bilo obrnuto, federalni ministar unutrašnjih poslova Mehmed Žilić ne bi 25. juna 1999. godine sarajevskom „Oslobođenju“ rekao da su u Federaciji BiH od 1. januara 1996. do 24. juna 1999. godine registrovana 203 slučaja terorizma.

Prvi ozbiljniji teroristički napad zabeležen je u hrvatskom delu Mostara, u noći između 17. i 18. novembra 1997. godine. Tada su četvorica mudžahedina u blizini Policijske stanice aktivirali 150 kilograma protivtenkovskih i protivpešadijskih mina, smeštenih u „golfu“. U ovom napadu teže su povređene tri, a lakše četrdesetak osoba. Teroristi su uhapšeni a na suđenju su izjavili da im je cilj bio da „prodube jaz između dva naroda – Hrvata i Bošnjaka“, odnosno „rušenje Federacije BiH“.

(/slika2)Posle toga usledilo je nekoliko napada na Hrvate u kojima je od podmetnute eksplozivne naprave 31. jula 1998. godine u Travniku poginuo policajac Anto Valjan, a 9. februara 1999. godine, takođe u Travniku, u eksploziji mine podmetnute pod njegov automobil povređen je policajac Vlado Stojak. U Sarajevu, 16. marta 1999. godine, aktiviran je eksploziv u službenom „golfu“ tadašnjeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Federacije BiH Joze Leutara, koji nije preživeo napad. Počinioci ovog nedela do danas nisu pronađeni.

Da je virus terorizma ozbiljno zahvatio potvrđuje i nekoliko drugih događaja, a jedan od njih se dogodio u oktobru 2008. u Vitezu, kada je Suvad Điđić u hipermarket FIS postavio eksplozivnu napravu koja je usmrtila radnika obezbeđenja Zvonka Barbića, a šest lica povredila.

Policija je, ipak, u nekoliko slučajeva bila brža od terorista. U novembru 2005. godine uhapsila je grupu Mirsada Bektaševića, poznatijeg kao Maksimus, koja je pripremala samoubilački napad na američku ambasadu u Sarajevu. Slobode je lišena i grupa Rijada Rustempašića, kojoj se sudi za pripremanje terorističkih napada na objekte Vlade Republike Srpske, katoličke crkve, jedinice Eufora i vojnike oružanih snaga BiH koji su upućeni u Irak.

Ipak, svi ovi drugi događaji, dok se nije dogodio napad u Bugojnu, nisu bili dovoljni da ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetović ozbiljno shvati opasnost od terorizma u BiH. Da jeste, on ne bi u januru ove godine sarajevskom „Dnevnom avazu“ rekao da su tvrdnje o egzistiranju terorističnih organizacija u BiH neutemeljene i da im je „cilj urušavanje međunarodnog ugleda BiH“.

Boro Marić

-----------------------------------------------------------

Napad u Rijeci

Prvi samoubilački teroristički napad u bivšoj Jugoslaviji zabeležen je 20. oktobra 1995. godine u Rijeci, u Hrvatskoj. Na meti vozača „fijata regate“, čije su isprave glasile na Kuvajćanina Džona Favza, bila je zgrada Policijske uprave. U ovom napadu pet osoba je teže a 21 lakše povređena. Hrvatske bezbednosne službe su procenile da je ovaj napad bio osveta hrvatskoj policiji zbog hapšenja i predaje Americi Fuada Kasima abu Tala’ata, jednog od vođa terorističke organizacije Al Gama al Islamija.