ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:13

Avantura ličke babe

Autor: Dubravka Lakićutorak, 20.07.2010. u 22:00
Овације у пулској Арени за Миру Бањац и Небојшу Глоговца

Pula – Nisu doduše Topalovići, već Paripovići – zadrti Srbi iz morbidnog ličkog krša, ali u svakom slučaju po mnogo čemu su slični legendarnim junacima Šijanovih „Maratonaca”, toj čudesnoj muškoj bratiji okovanoj u patrijarhat i neumoljivi porodično-hijerarhijski niz.

Ti „otkačeni” Paripovići, dva brata – Mane (Rade Šerbedžija) i Joja (Bogdan Diklić), i njihovi sinovi Todor (Živko Anočić) i Branko (Krešimir Mikić) i baba (Mira Banjac u dvostrukoj ulozi) oko koje svi skaču jer joj svakog meseca stiže američka penzija, glavni su likovi u debitantskom filmu, ruralnoj crnoj komediji „Sedamdeset i dva dana” Danila Šerbedžije, projekta koji je nastao iz zajedničkih producentskih napora Hrvatske i Srbije (beogradska kuća „Vans”). Sudeći po reakcijama prepunog gledališta u pulskoj Areni – na veliko obostrano zadovoljstvo, jer Danilov film ima i sve potencijale zabavnog bioskopskog hita u kojem se može uživati i u Srbiji i u Hrvatskoj.

Šerbedžija inteligentno i duhovito plete priču oko četvorice muškaraca koji ne radeći ama baš ništa, životare od babine penzije, sve do trenutka dok baba ne umre. Ali i tada će vođa porodičnog klana, tvrdoglavi, samoljubivi i gramzivi Mane, pronaći rešenje – iz obližnjeg doma za starce, oteće babu likom, ali ne i temperamentom, sličnu pokojnici i dolari će i dalje stizati u kuću... U čitav ovaj lički galimatijas upleteni su i komšija Mile, zadrti Hrvat, što je Paripoviće spasio u ratu i koji niti može s Manetom niti može bez njega i svakodnevnih zađevica (i glumački i fizički stameni Dejan Aćimović), lokalni policajac, pravi glupan koji je umislio da je detektiv (opet bravura Nebojše Glogovca), Brankova devojka Liča (Lucija Šerbedžija) i uvek pijani seoski poštar Luka (Predrag Vušović)... (/slika2)

„Sedamdeset i dva dana” nije i politički film. U njemu su tema rata i nacionalnih odnosa dotaknute u funkciji određivanja ko kome pripada, šta ko kome pamti ili eventualno priča iza leđa. Ovo je i glumački veoma snažan film, ne zna se ko je od koga bolji. Ako me pamćenje nije izdalo, ovo je i prvi posleratni hrvatski film u kojem su glavni junaci hrvatski Srbi. Iza njega čvrsto stoje članovi snažne i brojne umetničke porodice Radeta Šerbedžije. Da su voljeni i poštovani, pokazali su svojim burnim aplauzom i gledaoci u pulskoj Areni, u kojoj su ovacije bile ipak namenjene Miri Banjac i Nebojši Glogovcu...

Na veoma dobar prijem kod publike (o čemu svedoče i rezultati anketa u festivalskom biltenu), naišao je i petodelni omnibus film „Neke druge priče”Ivone Juke, Ane Marije Rosi, Ines Tanović, Marije Džidževe i Hane Slak, nastao na inicijativu, prema ideji i konceptu beogradskog kritičara i producenta Nenada Dukića, koji je ovaj zahtevan projekat vodio i kao izvršni producent.

Kao celina, „Neke druge priče” ostavljaju jak utisak ozbiljno promišljenog autorskog filma, sa jasnim a višestrukim vezivnim tkivom između pet, idejno i estetski, različitih filmova. Pet rediteljki iz bivših jugoslovenskih republika, uspešno su odgovorile na zadati, a objedinjujući motiv filma – majčinstvo i trudnoća. On je kod svake od njih izazvao različite asocijacije i proizveo različite teme, ali je suštinsko to da je svakoj od njih pošlo za rukom da stvori i prilično jasnu sliku trenutnog stanja društava iz kojih potiču i u kojima bivstvuju.

Pojedinačno, o svakoj priči se može duže i detaljnije diskutovati (što će se na stranicama „Politike” i dogoditi kada film uđe u redovnu distribuciju), ali se prvi utisci mogu svesti i na sledeće: Hrvatska, ujedno i uvodna priča, previše je direktna, nimalo suzdržana u izrazu i načinu vođenja. Srpska priča je dramaturški dobro vođena, ima iskristalisani motiv osvete i odlično je odglumljena (izvrsni Nataša Ninković i Sergej Trifunović). Bosanska priča hvata na emociju, ali onu koja se rađa u drugom planu, tamo gde su roditelji glavnog junaka (Emir Hadžihafisbegović i Jasna Ornela Beri). Makedonska priča je najjednostavnija, sva na prvu loptu, ali je autorki pošlo za rukom da vrlo otvoreno i direktno govori o problemima života u rodnoj zemlji. Slovenačka je najsinematičnija u izrazu, više simbolička nego narativna, ironična i duhovita, sa otvorenim pitanjem mesta i statusa zemalja bivše Jugoslavije u EU. Kao takva, logički se nametnula i kao izvrstan zaključak teme otvorene u filmu „Neke druge priče”.


Komentari3
b017d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zbunjen ili zabunjen
Je'l to Nebojsa Glogovac na slici? ( pored Mire Banjac)
Dobrila Puljanka
Sve čestitke legendarnoj Miri Banjac! Ocijena publike za Danilov film je do sada najveća. Čak 4,59! Sasvim moguće, bit će to pobjednik pulske publike!
vasa ........................
" ... морбидног личког крша ....", Malo nesretan izbor reci?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja