utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:27

MSP: deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo

četvrtak, 22.07.2010. u 15:35
Министар спољних послова Србије јуче у међународном суду правде

Većinom od 10 prema 4, Međunarodni sud pravde konstatovao je juče da deklaracija kojom su privremene institucije sa Kosova 17. februara 2008. godine proglasile nezavisnost nije protivna međunarodnom pravu.

 Sud je, kako je to saopštio predsedavajući japanski sudija Hisaši Ovada, konstatovao da međunarodne pravne norme nemaju „nikakvu odredbu kojom se ograničavaju deklaracije o nezavisnosti”. Sud je takođe našao da Rezolucija 1244 UN, na koju se Srbija pozivala braneći svoje pravo na Kosovo, ne zabranjuje kosovskim Albancima da proglase nezavisnost. To mišljenje sud je zasnovano na oceni da autori deklaracije nisu bile privremene institucije samouprave na Kosovu već grupa koje je sebe definisala kao „demokratski izabrane lidere naroda Kosova”. Autori deklaracije i sama deklaracija, stoga su, po mišljenju suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244.

Svrha Rezolucije 1244, kako je rekao Ovada, jeste da se uspostavi privremena prelazna uprava, bez namere da se odlučuje o konačnom statusu Kosova. Istovremeno, deklaracija kojom je kosovski parlament proglasio nezavisnost, prema mišljenju Suda pravde, predstavlja pokušaj da se konačno odredi status Kosova.

Na početku saopštavanja savetodavnog mišljenja sudija Ovada naglasio je da se sud bavio „jasnim i konkretnim” pitanjem koje mu je stiglo iz Generalne skupštine UN – da li je proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija u skladu sa međunarodnim pravom, a da njegov posao nije bio da raspravlja o pravu na samoopredeljenje ili „nužnu secesiju” jer to izlazi van okvira pitanja. On je priznao da pitanje koje mu je postavljeno ima kako pravne tako i političke aspekte, ali je i pored protivljenja nekih članova sudskog veća većinom glasova odlučio da je nadležan da se bavi pravnim delom pitanja.

Obrazlažući sudski stav, Ovada je rekao da proglašenje nezavisnosti Kosova mora da se razmatra u okviru činjeničnog stanja koje je vodilo ka usvajanju deklaracije u kosovskom parlamentu. Sud je počeo da razmatra situaciju od marta 1998. godine, rekao je Ovada, i podsetio da je 10. juna 1999. godine Savet bezbednosti doneo Rezoluciju 1244, koja je dozvolila uspostavljanje međunarodnog vojnog prisustva Kfora i administrativne misije. Rezolucija je, kako je rekao, uspostavila pravni okvir, a Savet bezbednosti je dobijao od Unmika periodične izveštaje o situaciji na Kosovu.

U novembru 2005. godine imenovan je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari, koji je sa zainteresovanim stranama na terenu otvorio pregovore o statusu Kosova. Savet bezbednosti je, kako je rekao, odobrio imenovanje Ahtisarija i vođenje pregovora, uz osnovne principe Kontakt grupe po kojima do rešenja treba doći kroz pregovore i uz aktivno učešće Saveta bezbednosti. Ahtisari je, podsetio je Ovada, 26. marta 2007. godine podneo izveštaj Savetu bezbednosti u kojem je naveo da posle godinu dana pregovora i konsultacija „strane nisu sposobne da dođu do sporazuma o statusu Kosova”. U Ahtisarijevom izveštaju stajalo je da je jedino održivo rešenje nezavisnost koju bi međunarodna zajednica nadzirala. Od avgusta do decembra 2007. godine Beograd i Priština pregovarali su pod pokroviteljstvom EU, Rusije i SAD. Nakon što je u decembru 2007. godine ponovo rečeno da strane nisu sposobne da postignu dogovor, naveo je Ovada, 17. februara 2008. godine doneta je deklaracija o nezavisnosti Kosova. Srbija je, kako je naglasio Ovada, reagovala time što je ovu deklaraciju ocenila kao nasilno i jednostrano otcepljenje, koje nema pravne posledice niti u Srbiji, niti na međunarodnoj sceni.

J. Cerovina

----------------------------------------------

Jeremić: MSP izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju

HAG – Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je danas da je Međunarodni sud pravde „izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju” - o tome da li su kosovski Albanci imali pravo na „pokušaj secesije od Srbije”.

Najviši sud UN u svom savetodavnom mišljenju zaključio je da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, rezoluciju 1244 UN, ni ustavni okvir koji je njome u pokrajini ustanovljen.

(/slika2)To mišljenje Sud je zasnovao na zaključku da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, a da autori kosovske deklaracije nisu bile „privremene institucije samouprave”, te da su stoga delovali van okvira rezolucije 1244.

„Međunarodni sud pravde je danas odlučio da se samo u tehničkom smislu izjasni o deklaraciji o nezavisnosti kosovskih Albanaca i time je praktično izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju da li su oni imali pravo na pokušaj secesije od Srbije”, izjavio je Jeremić posle zasedanja suda, ispred haške Palate mira.

On je naznačio da je sledeći korak rasprava o savetodavnom mišljenju Suda pred Generalnom skupštinom UN, koja je mišljenje i zatražila, i koja će u septembru „o ovom problemu dati politički zaključak”

„Ja sam uveren da će pri izjašnjavanju u Generalnoj skupštini UN biti potvrđena ispravnost politike Srbije. Politika Srbije se ne menja i to će ostati miroljubiva politika koja se zasniva na principima međunarodnog prava. Danas u sudnici nismo čuli da li je neko imao pravo na otcepljenje na unilateralan način. Takva debata je politička i moraće da se vodi u Generalnoj skupštini”, podvukao je šef srpske diplomatije.

Jeremić je naglasio da Srbija „nikada neće priznati jednostranu proglašenu nezavisnosti Kosova” i da „mora nastaviti s principijelnom politikom i mirnom diplomatskom i političkom borbom za očuvanja teritorijalnog integriteta države”.

Na pitanje albanskog novinara očekuje li nova priznavanja Kosova kao države među članicama Evropske unije, Jeremić je odgovorio:

„To je suvereno pravo svih zemalja da odluče kako će postupati. Ne očekujem na osnovu ovakve presude promenu stava najvažnijih država na međunarodnoj sceni... Ostaje da se vidi šta će se dogoditi”.

----------------------------------------------

Kako su glasale sudije

Hag – Mišljenje Međunarodnog suda pravde da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije kršenje međunarodnog prava podržalo je deset, od 14 sudija tog suda, među kojima je i predsednik Hisaši Ovada, iz Japana.

Ovakvu odluku su podržali sudija iz Sijera Leonea Abdul Koroma, iz Jordana On Šokat Al Kasone, iz Sjedinjenih Država Tomas Burgental, iz Nemačke Bruno Sima, Francuske Roni Abraham, sa Novog Zelanda Kenet Kit, iz Somalije Abdulkavi Jusuf, iz Velike Britanije Kristofer Grinvud i Meksika Bernardo Sepulve da Amor.

Protiv ovakve odluke suda bili su sudija iz Slovačke Peter Tomka, iz Maroka Muhamed Benjuna, Rusije Leonid Skotnjikov i Brazila Antonio Augusto Kankado Trindade.

Sudija iz Kine Ši Đujong nije glasao.

-----------------------------------------------

Patrijarh Irinej: Jedna od najvećih bitaka u istoriji

Patrijarh srpski Irinej pozvao je juče srpski narod da ostane sabran i jedinstven i da doprinese slogom naporima države u miroljubivoj odbrani Kosmeta.

„Moramo se izboriti da se pregovorima dođe do najcelishodnijeg rešenja za Kosovo i Metohiju, koje će biti prihvatljivo za Srbe i Albance, da bi zajedno živeli u miru i blagostanju i imali bezbednu budućnost. Samo sa ovakvim rešenjem, prognani će moći da se vrate na svoja vekovna ognjišta i obnove spaljene svetinje na Kosovu i Metohiji”, rekao je patrijarh u svojoj poruci upućenoj građanima Srbije.

On je ocenio da je Srbija juče vodila jednu od najvećih bitaka u svojoj istoriji, da sačuva svoju dušu i odbrani „svoju svetu zemlju Kosovo i Metohiju”, kao i da je to bio dan za miroljubivo rešenje gorućeg pitanja i napor „da sačuvamo ono što je vekovima pripadalo srpskom narodu”.

J. Č.

-----------------------------------------------

Vestervele: Beograd i Priština treba da se okrenu EU

BERLIN – Nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele je pozdravio odluku Međunarodnog suda pravde o pravnoj zasnovanosti nezavisnosti Kosova i pozvao vlasti u Beogradu i Prištini da se sada, u interesu svojih zemalja, okrenu zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji (EU).

U Vesterveleovom saopštenju izdatom u Berlinu navodi se da „današnji dan označava kraj pravnog postupka” i da su sada „na redu politika i dijalog”.

„Budućnost Srbije i Kosova je u Evropskoj uniji. Zato apelujem na politički odgovorne u Beogradu i Prištini da sada pogled usmere ka EU i da se u interesu stanovništva svojih zemalja konstruktivno i pragmatično okrenu temama svakodnevnog suživota”, naveo je Vestervele u saopštenju.

Nemački šef diplomatije je istakao i da danas objavljeno mišljenje Suda „u skladu sa nemačkim viđenjem da su nezavisnost Republike Kosovo i njen teritorijalni integritet neopozive činjenice”.

----------------------------------------------

Rasmusen: Odluka Suda ne menja delovanje Kfora na Kosovu

BRISEL – Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen saopštio je da izneseno „savetodavno mišljenje” Međunarodnog suda pravde u Hagu nema nikakvog uticaja na delovanje i mandat Kfora na Kosovu.

Rasmusen je, u kratkom saopštenju, istakao da je „primio na znanje” ocenu Suda u Hagu i podvukao da će „Kfor i dalje sprovoditi svoj mandat očuvanja bezbednosti i zaštite na nepristrasan način širom Kosova”.

Kfor će to činiti, zaključio je generalni sekretar NATO, „na korist svih zajednica, kako većine, tako i manjine” na Kosovu.

----------------------------------------------

Nemački mediji:Odluka Suda važna za separatiste u svetu

BERLIN – Nemački mediji u prvim izveštajima iz Haga ističu da odluka o pravnoj zasnovanosti nezavisnosti Kosova doduše nije obavezujuća, ali da je od velikog političkog značaja kako za budućnost Kosova, tako i za separatističke pokrete širom sveta.

Dnevnik „Velt” navodi da bi odluka mogla da „ima dejstvo na čitav niz separatističkih pokreta u svetu” i podseća na otcepljenju sklone ruske regione Južnu Osetiju i Abhaziju.

„Zidojče cajtung” ističe da mišljenje „nije pravno obavezujuće” i da „poslednju reč ima Generalna skupština UN”, ali da ona „ima veliki politički značaj za budućnost nekadašnje srpske pokrajine”.

Prema navodima ovog dnevnika „separatistički pokreti širom sveta nadali su se odluci kakva je danas i doneta”, iako su „stručnjaci očekivali da će sudije izbeći da donesu odluku koja će podstaći druge manjine da takođe proglase nezavisnost, zbog čega je mišljenje suda iznenađenje”.

----------------------------------------------

SAD pozdravlja odluku Međunarodnog suda pravde o Kosovu

VAŠINGTON – Sjedinjene Države pozdravile su mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP) o Kosovu, prema kojem deklaracija o nezavisnosti Kosova nije narušila međunarodno pravo.

SAD su pozvale evropske zemlje da budu jedinstvene i podrže odluku Suda.

„Međunarodni sud pravde čvrsto ističe da je deklaracija nezavisnosti Kosova legalna, što je presuda koju mi podržavamo”, rekao je portparol Stejt departmenta Filip Krouli za agenciju Frans pres.

„Sada je vreme za Evropu da bude jedinstvena i stane iza zajedničke budućnosti”, rekao je Krouli.

----------------------------------------------

Poljski i češki mediji: Podstrek za nova priznanja

PRAG/VARŠAVA – Češki mediji preneli su kratko stav Međunarodnog suda pravde u Hagu da deklaracija o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo ocenivši da će to pokrenuti novi talas priznavanja Kosova.

„Hag je odlučio - Kosovo ostaje samostalno”, javlja informativni kanal češke javne televizije ČT24.

„Pretpostavlja se da će nakon te presude samostalnost Kosova priznati i druge zemlje koje su do sada oklevale. Zahvaljujući odluci suda približava se tako prijem Kosova u UN a odraziće se i na razgovore o prijemu Srbije u Evropsku uniju”, javila je češka televizija,

Poljski mediji su uz vest iz Haga upozorili da je to podstrek za separatiste u svetu.

Privatni informativni TV kanal TVN24 konstatuje da današnja odluka može da podstakne mnoge zemlje koje to nisu učinile da Kosovo priznaju, ali i da će mnogim separatistima na svetu dati nade za budućnost.

Poljski javni radio takođe naglašava da odluka Međunarodnog suda pravde iako neobavezujuća postaje presedan za separatističke regione u celom svetu.

Upravo zbog straha da će otcepljenje Kosova značiti izuzetno opasan presedan za Gruziju i druge bliske poljske saveznike u bivšem SSSR, pokojni predsednik Poljske Leh Kačinjski i njegovi opozicioni konzervativci iz stranke Pravo i Pravda kritikovali su žestoko vladu premijera Donalda Tuska što je Poljska požurila da među prvima Kosovo prizna.

----------------------------------------------

Hiseni očekuje od Srbije da Kosovo smatra suverenom državom

HAG – Kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni rekao je danas da Priština od Srbije očekuje da se prema njemu odnosi kao prema suverenoj državi, pošto je Međunarodni sud pravde izneo mišljenje da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava.

„Očekujem od Srbije da nam se približi, da sa nama razgovara o pitanjima od zajedničkog interesa, od zajedničke važnosti, ali takvi razgovori mogu biti vođeni samo kao razgovori između suverenih država”, izjavio je kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni posle sednice u MSP.

----------------------------------------------

Predsednik Abhazije: Potvrda prava na nezavisnost Abhazije

MOSKVA – Odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu je još jedna potvrda prava na nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, izjavio je danas predsednik nepriznate separatističke republike Abhazije Sergej Bagapš.

„Odluka Međunarodnog suda je još jednom potvrdila pravo na samoopredeljenje Abhazije i Južne Osetije. A Južna Osetija i Abhazija imaju mnogo više istorijsko-pravnih osnova za nezavisnost nego Kosovo”, izjavio je on.

Po njegovim rečima, ta odluka je pokazala „apsolutnu ispravnost poteza Rusije, koja je prva priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije”.

On je izrazio nadu da će ta odluka dati impuls daljem priznavanju te dve republike, koje su objavile nezavisnost od Gruzije.

----------------------------------------------

Veliko interesovanje

Glavna sudnica Međunarodnog suda pravde bila je ispunjena gotovo do poslednjeg mesta.

Pored srpske delegacije na čelu sa ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem i delegacije iz Prištine, među zainteresovanim slušaocima u „velikom holu” (glavna sudnica) bili su i predstavnici svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, kao i Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Prema rečima sekretara suda Andreja Poskakukhina, ovo je najveće interesovanje koje se pamti u istoriji tog organa Ujedinjenih nacija.

On je dodao da je akreditovano je 96 novinara kamermana i fotografa vodećih svetskih medija, kao i još 60 zainteresovanih predstavnika raznih organizacija.

Proces od sedam meseci

Na odluku se čekalo duže od sedam meseci, od decembra prošle godine, kada je u Međunarodnom sudu pravde održana višednevna rasprava, u kojoj je mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova iznelo 29 delegacija.

Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom iznele su Srbija, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.

Suprotan stav su, uz kosovske predstavnike, imale Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.

Predstavnik Burundija je ocenio da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde.

Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju je od tada priznalo 69 država.

----------------------------------------------

Dve i po godine od jednostranog proglašenja nezavisnosti

U preambuli Ustava Srbije piše da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

„Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav”, piše u najvišem zakonodavnom aktu Srbije.

Do protivustavne secesije Albanaca došlo je osam godina nakon što su NATO snage 1999. godine, bez dozvole SB UN napale SRJ, odnosno Srbiju da bi potom na Kosovo i Metohiju ušle međunarodne snage (Kfor) i bila zavedena privremena Uprava UN nad pokrajinom (UNMIK).

Dolasku međunarodnih snaga prethodilo je potpisivanje vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999 . godine, čime je označen kraj NATO bombardovanja. SB UN je 11. oktobra 2005. doneo odluku o pregovorima vlasti u Beogradu i Prištini na osnovu Rezolucije 1.244 kojom je Kosovu i Metohiji garantovana suštinska autonomija.

Direktni pregovori, uz posredovanje specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, počeli su 20. februara 2006. godine u Beču, a potom je Ahtisari sačinio plan i 7. februara 2007. predao ga predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

Deklaracija kojom su Albanci jednostrano proglasili nezavisnost Kosova usvojena je 17. februara 2008. aklamacijom u privremenoj skupštini kojoj nisu prisustvovali srpski poslanici, niti šef Privremene uprave UN i komandant Kfora.

Dan kasnije, jednostranu odluku privremene skupštine o nezavisnosti Kosova, priznalo je osam zemalja, a prvi je to učinio Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija i Senegal.

Na zahtev vlasti u Beogradu 8. oktobra 2008. Generalna skupština UN je pokrenula raspravu pred MSP o tome da li je jednostrano proklamovana secesija u skladu s međunarodnim pravom.

Skupština Srbije je odmah održala hitnu sednicu na kojoj su poslanici potvrdili raniju odluku Vlade o poništavanju protivustavne secesije, a šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je povukao ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost KiM.


Komentari302
34e39
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Marković
Vlada dole,Jedino je sposobna da uništi i ono što je stvoreno generacijama,i da stvori još više bogatih lopova koji sisaju krv ovom narodu. Što se tiče velikih sila ko god hoda nadmeno podignute glave neminovno će jednog dana upasti u provaliju iskopanu sopstvenim rukama.Ako je neko jako velik i leti visoko,ne znači i da je svemoćan već da će se razbiti o zemlju kada na nju padne!!!...
Мирослав Јовановић
Срби, будите мирни и делајте за будућност. Треба средити и уредити нашу државу и бити стрпљив. Наши преци су чекали 500 година. Опет ће бити наше, кад будемо чисти и снажни сами пред собом. Америка неће дуго издржати.
Teca Peca
Sa tugom i bolom citam sve ove nase zalopojke i ogorcenja i razmisljam sta li nam je raditi.Ako se ovako nastavi bicemo kao nevinost bez zastite ( nas celicni Aleksic).Pasic nam je ostavio u amanet izreku"Propasti necemo, al spasa nam nema!" Cerecice i razapinjace nas natenane, secirati, uzivati.Nista tu ne mozemo.Ali ima jedna stvar koju mozemo, no to uciniti necemo.Mi volimo bracu Ruse, i oni vole nas.Ruskaja zemlja agromnaja.Zasto ne otpocnemo pregovore da nam ustupe deo svoje teritorije, pa da otvorimo jedan koridor i da se coporativno preselimo i odselimo odavde zauvek?Narod bi bio srecniji, prestao bi da pije bensedine, niko nam vise ne bi nista mogao, dosli bi sebi i poceli bismo novi zivot.Uostalom mnogi su bili nedavno u nevolji i tako su ucinili, i sta ima nedostaje?Moji pretci su dosli sa Kosova sa Arsenijem Carnojevvcem jer nisu mogli da podnesu turski zulum.Vratimo se odakle smo dosli i bicemo srecniji.Poslusajte me! Bolje sada nego kasnije!
s -
Smesno, i zalosno, da kod nas jos uvek ima ljudi koje ovakva odluka moze iznenaditi. Amerika i ostali krenu u rat (opet i opet), i nista. Bombarduju Srbiju; tretiraju ih kao heroje. Potkupe se svedoci, a oni donesu odluku kao da je sve kako treba. Ukrade se deo teritorije, i to jos uz krsenje rezolucije koju su sami potpisali (a da ne pominjem medjunarodno pravo)). I sad nesto treba da me iznenadi.
ZMAJ JJ
Bože sveti podrži nam vladu Zdravu, krepku, oholu i slavnu Jer na zemlji nikad nije bilo Niti će joj ikad biti ravne. Radi nje i sva stvorenja žive Radi nje i Sunce greje s neba A taj narod i tu zemlju našu Podrži samo ako vladi treba.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja