ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Robert Kapa: iz „meksičkog kofera”

petak, 30.07.2010. u 22:00
Герда Таро, Обука републиканки у Шпанском грађанском рату

Specijalno za „Politiku” iz Madrida

Robert Kapa, „mitolog“ ratne fotografije, umetnik koji je ustoličio ratnu reportažu kao umetnost i novinski žanr, predstavljen je ovog meseca na hit izložbi „Ovo je rat! Robert Kapa/ Gerda Taro“, u Kružoku lepih umetnosti u Madridu pod pokroviteljstvom  Međunarodnog centra za fotografiju iz Njujorka i Zadužbine Pablo Iglesijas. 

Osim najpoznatijih Kapinih fotografija, poput čuvene Pali vojnik, izložba rasvetljava manje poznatu tandemsku saradnju sa njegovom saputnicom Gerdom Taro i predočava prvi put javnosti dostupne negative iz čuvenog „meksičkog kofera“.

Dva lica jednog pseudonima

Naime, uoči izbijanja Drugog svetskog rata, mladi mađarski Jevrej Endre Fridman (1913–1954), koji po dolasku u Pariz biva prozvan Andre, upoznaje ženu svog života Gerdu Pohoril (1910–1937), kasnije umetnički nazvanu Gerda Taro, i zajedno, osmišljavaju lik – Roberta Kape, uglednog američkog fotografa, sklonog levičarskim razmišljanjima, nedavno pristiglog u nadolazeći ratni vihor, i koji je svakog trenutka, za potrebe medija i štampe, spreman da se otisne u najudaljenije predele kako bi fotografisao. Na ovaj način, u ekonomski iznurenom i predratnom Parizu, marketinški osmislivši upečatljiv lik, dobijaju i prve narudžbine za posao.

Od tog trenutka Robert Kapa postaje pseudonim pod kojim su potpisivali serije ratnih reportaža. Iako se činilo skoro nemogućim razdvojiti Fridmanovo delo od dela Taroove, danas se zna da je Kapa fotografisao lajkom, dok je Taro koristila rolifleks, a tek 1937. krenula da upotrebljava lajku. Ubrzo je izgubila život upravo u španskim rovovima, te tako postala i prva žena – ratni fotograf nastradala na bojištu.

Postavka je osmišljena u pet celina: Španski građanski rat – Kapa i Taro; Avatari španskih izbeglica oko Barselone; Drugi svetski rat; Kinesko-japanski rat i Meksički kofer.

U delu, posvećenom španskom građanskom ratu zastupljeni su Kapini serijali sa fronta u Aragonu, kolone izbeglica iz Barselone ka francuskoj granici, kao i koncentracioni kampovi ka Francuskoj i Alžiru.  Od 1936. do 1938. objavljivao je ratne fotoreportaže u francuskim listovima Regards, Mač, kao i u američkom Pikčer post – slike bombardovanja, rovova, evakuacije, ranjenih, ali i fotografije vojnika sa cigarom u ruci ili dok čita dnevnu štampu. Za to vreme Taro prikazuje emotivnije reportaže o ratom zahvaćenom Madridu, o deci na ulici koja nose razne uniforme i stoje neprikosnoveno na barikadama, ali i mornare iz Almerije koji sviraju na muzičkim instrumentima, kao i prizore sa Kongresa pisaca za odbranu kulture, gde se u prvom planu vidi Andre Malro. Međutim, u ratnim rovovima kod Brunetea, tenk gađa kola u kojima je Taro, i ona u 27. godini podleže ranama.

Iz Drugog svetskog rata dominiraju Kapine slike oslobađanja Lajpciga, slike američkih vojnika na ulicama nemačkih gradova, ali i onih nastradalih od protivničkih puškomitraljeza, kao i fotografije Dana D, odnosno iskrcavanja saveznika u Normandiju, na plažu Omaha, 6. juna 1944 godine...

Sledeći segment izložbe je obeležen Kapinom radnom propusnicom na kineskom, i pismom američkog časopisa Lajf koji ga šalje kao svog fotoreportera za Indokinu, da pokrije Kinesko-japanski rat. To su poznate slike kineskih dečaka vojnika sa šlemovima koji brane otadžbinu od neprijateljske invazije, kao i prve ratne fotografije u boji koje je Lajf objavio 17. oktobra 1938. godine na naslovnim stranama.

Tajna meksičkog kofera

Fotografsko blago, za koje se među proučavaocima Kapinog dela znalo da postoji, 2007. je otkriveno i vraćeno Kornelu Kapi, Robertovom bratu, osnivaču Centra za proučavanje fotografije u Njujorku. U čuvenom koferu, koji je predat meksičkom generalu Havijeru Agilaru Gonzalesu, u vreme njegove diplomatske službe u Parizu, da ih iznese iz zemlje (u vreme nemačke okupacije, pretpostavlja se da se ne bi otkrio Kapin jevrejski identitet), nalazilo se oko 3.500 negativa, koje su Kapini naslednici, nakon generalove smrti 1995. godine, posle pregovora, konačno dobili 2007. godine.

Prema proučavaocima Kapinog dela, otkriveni negativi, koji većinom pripadaju Kapi, ali i Gerdi Taro i Čimu (Dejvidu Sejmoru, sa kojim je Kapa kasnije osnovao čuvenu agenciju „Magnum“), imaju izuzetnu estetsku ali i dokumentarnu vrednost, a otkrivaju neke od najpotresnijih fotografija, prevashodno Kapine, rađene u koncentracionim logorima na granici sa Francuskom, ali i sa Alžirom. Prizori nasilja nad nedužnim, civilnim stanovništvom, sada se mogu videti u madridskoj postavci. U koferu su otkrivene, takođe, nove i nepoznate javnosti fotografije Čima, koji je napravio portrete Garsije Lorke, Dolores la Pasionarije i Marijana Asanje.

Međutim, najveća potraga za ovim meksičkim blagom imala je za cilj da se pronađu negativi čuvene fotografije Palog vojnika, ne bi li se okončale polemike o ovoj fotografiji, da li ih je napravila Taro ili Kapa (kako i glasi zvanična verzija) i da li je to vojnik koji je pozirao za tu priliku, ili je, sudeći po rafalnim zvucima, prosto njegovo telo krenulo da pada.

Sudeći po komesarki izložbe Kristijen Luben, reč jeste o Kapinoj fotografiji, a pitanje je vremena kada će se otkriti negativ.

Lajtmotiv izložbe su Kapine reči: „Nepotrebno je pribegavati smicalicama da bi fotografisao u Španiji. Ni od koga ne treba da tražiš da ti pozira pred aparatom. Fotografija je tu, samo čeka da škljocneš. Istina je najbolja fotografija, bolja od propagande.“

Jasmina Lazić


Komentari2
a50e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Persa -
Veoma mi je blika fotografija, posebno crno-bela, pa makar i bila ratna. Jer, sve je to život i treba da se sagleda iz svih mogućih uglova. Sam istorijat ovog bračnog para donoi niz podataka i o istorijskim činjenicama i zabludama, što je opet samo život. I volim uvek kada saznam nešto novo...
scordisk scordisk
Ipak, fotografija "palog vojnika" je pozirana. Ne mogu upotrebiti reč "smicalica" iz lajtmotiva izložbe, možda je ona prejaka, ili je takva postala u prevodu, svejedno. Ime vojnika koji je pozirao je znano. Postoji i njegova fotografija u vojničkom stroju, živoga, otprilike na 3-4. fotogramu posle ove pozirane slike. Ujedno su pozirane i slične 1-2 slike. To ništa ne umanjuje njihov značaj, veličinu i poruku! Jer kad se nameštaju fotografije sa istim tim ljudima, u njihovom ambijentu i okolnostima, laži nema. Uzmimo za primer fotografije M.Bourke White-ove snimane u Sovjetskom savezu. Takva poziranja predstavljaju minimalno podešavanje stvarnosti; isti taj vojnik-španski anarhista Federico Borrell García mogao je stvarno poginuti u bilo kom sledećem trenutku! I smicalice nema! Hvala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja