nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.08.2010. u 22:00 Miša Đurković

Država koja (od)umire

Srbija je zaista zemlja sa mnogo problema. Svakodnevno nas bombarduju vestima o ekonomskoj krizi, slabo stojimo sa saveznicima, Seka još nije odlučila kad će da se venča, a evo i Zvezda će izgleda opet da ostane bez Lige Evrope.

Šalu na stranu, zaista su retki sektori u kojima društvo i država nečim mogu da se pohvale. Među narodom se širi apatija, a čini se da jaz između njega i političke kaste koja odlučuje o njegovoj sudbini i usmerava tokove i trendove nikada nije bio veći. Usled gomile svakodnevnih briga, informacija i udara koji zahtevaju trenutno reagovanje, postaje teško okrenuti se ka dugoročnim, suštinskim problemima. Najvažniji od njih svakako jeste demografsko propadanje.

Stanovništvo, poznato je, spada u jedan od osnovnih faktora postojanja i definisanja države. Sva ostala pitanja imaju svoj smisao samo ako se odnose na narod koji živi na jednom prostoru. Ako nema ljudi koji će da žive u nekoj zemlji, ona samim tim prestaje da bude država.

Stanovništvo je jednoj državi neophodno za nekoliko osnovnih funkcija: kao radna snaga, dakle oni koji stvaraju, proizvode i obezbeđuju hranu, materijalna i duhovna dobra i time pune budžet; kao reproduktivna snaga, dakle oni koji rađaju decu i tako obezbeđuju budućnost; i konačno kao potencijalni ratnici, oni koji svojom brojnošću i spremnošću odvraćaju potencijalne agresore od ugrožavanja zemlje.

Kod nas su nedavno objavljeni zvanični podaci o demografskim trendovima. Oni su katastrofalni. Godišnje se rađa oko 70.000 dece, a umire oko 105.000 ljudi. Ako se ovoj razlici od 35.000 doda i nepoznat broj ekonomskih imigranata (ne postoje zvanični podaci, ali upućeni kažu da se ovaj trend nije smanjio u protekloj deceniji) dolazimo do podatka da Srbija za deset godina ostaje bez pola miliona stanovnika. Prosečna starost je prešla 40 godina, što će reći da bi u potencijalnoj vojnoj odbrani zemlje dominirali trećepozivci.

Posledice ovakvih trendova ugrožavaju bezbednost zemlje i time što se južni i istočni krajevi nemilice prazne. Posebno su na udaru sela koja bukvalno izumiru. Značajna je i činjenica da većinsko stanovništvo učestvuje u broju rođenih sa svega 50 odsto, što vodi rapidnoj izmeni demografske strukture. Po pravilu, to uvek izaziva i političku nestabilnost. U tom pravcu će voditi i činjenica da će Srbija vrlo skoro morati da počne da uvozi radnu snagu (već sada za sezonske poslove nedostaje oko 25.000 ljudi). Dakle, ovu zemlju domicilno stanovništvo uskoro neće moći ni da ekonomski održava, ni da demografski obnavlja, niti da je brani u eventualnim sukobima.

Još veći problem od samih činjenica predstavlja, čini se, način na koji vladajuća elita definiše uzroke i vidi rešenja za ovaj problem. Suština njihovog objašnjenja svodi se na činjenicu da smo siromašna zemlja, da nedostaje novca, i da moramo više da ulažemo u preventivu zdravlja, veštačku oplodnju, izgradnju dečjih igrališta, parkova itd. Sve ovo potpuno promašuje problem. Suština problema je samoubilački, dekadentni i degenerativni sistem vrednosti koji je ovde zacario u poslednjih trideset–četrdeset godina.

Popis iz 1971. poslednji je na kome je zabeležen demografski rast. Već 1981. je donela stagnaciju i opadanje. Dakle „vesele sedamdesete“ sa ogromnim porastom životnog standarda, širenjem zapadne hedonističke popularne kulture, promocijom neproduktivne, devijantne seksualnosti svih oblika, i liberalizacijom politike abortusa, kao i sa daljom stimulacijom preseljavanja stanovništva iz sela u grad, predstavljaju početak demografskog pada u ovoj zemlji. Sve ostalo je samo ubrzavanje tada započetih trendova, a suština je potpuno izmenjena percepcija mladog čoveka o tome šta je smisao života i kojim ciljevima teži. Njegov sistem vrednosti danas određuju televizijske serije i revijalna štampa, odnosno posvećenost karijeri i zaradi po svaku cenu. Stoga ne iznenađuje što je u anketi rađenoj pre nekoliko godina čak četvrtina studentkinja novosadskog univerziteta izjavila da sebe uopšte ne vidi kao majku.

Detaljan pregled svetskih trendova u ovoj oblasti neumoljivo pokazuje da je ključna determinanta demografskih kretanja prisustvo ili odsustvo tradicionalne religije u javnom životu. Tamo gde ona definiše moral, sistem vrednosti i poželjne ciljeve, postoji rast – u Iranu se za poslednjih trideset godina stanovništvo dupliralo uprkos ratu. Tamo gde je religija decenijama istiskivana, zacario je dekadentni hedonizam i tu je poput zapadne Evrope očigledan demografski sunovrat.

S obzirom na to da elita kod nas nastavlja da promoviše hedonistički i materijalistički sistem vrednosti, da donosi zakonodavstvo koje podriva tradicionalnu porodicu, da promoviše gej parade i slično, neumitno je da će se trendovi demografskog pada nastaviti. Od komunističke ideje o državi koja odumire, stigli smo do zemlje koja bukvalno umire.

viši naučni saradnik Instituta za evropske studije

Komеntari67
c2e93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ratko mladic
Miso samo da znas posljednje rijeci Milana Babica bile su Srpski narode moj prenesi cijelu Hrvatsku na onu stranu vode na teske i svete puteve postenja i slobode
Душан М.
Ово што пише Покондирена тиква за девојке и странце у Србији је жива истина; довољно је само изаћи ноћу у град и видети то, свуда и стално, наравно тамо где има странаца. Код девојака у Србији је минус ако си Србин ( осим оних са великим парама), и, звучи парадоксално, али оне су највише антисрпски настројене. Како и зашто је то тако, мислим да је то дуга прича.-)
zivojin antic
Ovakve tenndencije sa drasticnim smanjenjem nataliteta i depopulacijom prisutne su uglavnom u svim razvijenim zemljama uprkos preduzetim merama pronatalitetne politike . Ali kad smo kod nataliteta nuzno mi se namece pitanje-koliko dece Vi imate gospodine Djurkovicu?
Покондирена тиква
Како су се на наш народ одразили катастрофални губици из 1. св. рата, па из 2., а затим корените промене које је са собом донео комунизам. Да ли је током свих тих ратова и негативне комунистичке селекције дошло до квалитативне промене на горе у мушкој популацији? Тих година, на селу су сељанке одгајале своје кћери тако да што пре са села оду у градове. Данас имамо армију неожењених 40, 50-годишњих сељака. Те исте које су тада одлазиле у градове данас одгајају своје кћери тако да што пре из Србије оду ван. За 20-так година ћемо имати армију неожењених у градовима (јер села неће бити). Зашто су наше девојке популарне код странаца који долазе? Посебно су лепше од осталих? Не посебно. Наше су "лакше", али само кад је реч о странцима (као маме некада са градским момцима). У основи ововременог српског односа према себи и другима је несигурност. Несигурност у себе и своје квалитете, како појединачно тако и народа у целини. Ратови су нас упропастили, а комунизам докусурио.
Едмунд Берк
@Миле Ћурчић Стварнон не знам шта вам није јасно, никакви парови нису изабрани "у прекршт", нисам рекао да религиозност иде заједно са равноправношћу, него просто да су то две различите и често неповезане ствари, а да је за оно о чему говори Ђурковић пресудна неравноправност, односно потлаченост жена, а не ралигиозност. Жао ми је што ћу да вас разочарам, али и ваша бака јесте била машина за рађање а имала је пуно деце зато што а) није постојала ефикасна контрацепција, б) су деца била јефтина и неопходна радна снага и в) је смртност деце била висока и није се знало колико ће деце уопште да преживи. Ваша мајка свакако јесте била еманципованија од ваше бабе. О комунизму се може рећи много тога лошег, али неравнопраност жена није једна од тих ствари. Жене су у Србији по први пут добиле право гласа тек у комунизму. @Maja Велики број абортуса у Србији и Русији нема везе са православљем, него са недостатком пристојног сексуалног образовања у школама.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja