ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 08.08.2010. u 22:00

Potrošački pesimizam traje 20 meseci zaredom

Трка за муштерије: Загребачки шопинг мол „West Gate”

„Agrokor koncern” odnosno njegove članice „Konzum”, „Jamnica” i PIK „Vrbovec” u julu su ostvarili najbolje prodajne rezultate u istoriji kompanije. „Konzum” je povećao prodaju čak devet odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, „Jamnica” je prodala preko 60 miliona litara vode i pića, što je čak 15 odsto više od bilo kojeg meseca u istoriji firme, a PIK „Vrbovec” je prodao preko 4.900 tona mesa i mesnih prerađevina, što iznosi 17 odsto više u poređenju sa istim mesecom prošle godine, kaže se u saopštenju „Agrokora”.

S druge strane, međutim, „Grupa Podravka” u prvom polugodištu ove godine imala je pad od 11 odsto ukupne prodaje na hrvatskom tržištu.

Tako, uglavnom, izgleda tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Hrvatskoj. Ništa bolja nije situacija ni kod trgovaca robe široke potrošnje. Primera radi, najveći šoping mol na Balkanu, zagrebački „West Gate” (austrijskih vlasnika), sniženjima do 70 odsto pokušava da otme kupce „City Centru One” (CCO) koji je u vlasništvu firme „Gradski centar”. Trgovci u šoping centrima sve su glasniji u kuknjavi kako su zbog pada potrošnje prisiljeni da i zatvaraju lokale.

– Iako je promet u dva letnja meseca znatno manji nego u drugom delu godine, smatramo da je maloprodaja u fazi laganog oporavka. Tako su naši partneri u julu ostvarili četiri odsto veći promet nego u istom mesecu lane. Rast prometa ne prati, nažalost, i rast posećenosti što je i dalje pokazatelj da ljudi manje kupuju. Ali, doba je krize i sve veće konkurencije u našem sektoru pa smo zadovoljni postignutim – kaže Vlatka Svedružić, zadužena za marketing u SSO.

A direktor „West Gatea” Stjepan Iveljić smatra da u narednom periodu neće doći do povećanja potrošnje i tvrdi da bi na maloprodajne cene mogao da utiče i rast cena energenata.
Željko Jeger, predsednik Udruženja zakupaca u trgovačkim centrima, kaže da se „West Gate” s velikim sniženjima do 70 odsto pretvara u autlet centar i da zato kupci preskaču SSO.

Državni zavod za statistiku (DZS) tvrdi da je potrošnja u junu opala novih 3,7 procenata i da trend pada potrošnje u Hrvatskoj traje već 20 meseci zaredom a da je to ponajviše posledica visoke nezaposlenosti i pada zarada. Zavod ocenjuje da dok ne dođe do preokreta u tom trendu, teško je očekivati oporavak privrede.

Hrvatski makroekonomisti procenjuje da je u junu, u odnosu na isti lanjski mesec, pad prometa u trgovini na malo iznosio između 1,5 i 4,7 odsto.

„Potrošnja je i dalje pod uticajem pada realnog raspoloživog dohotka, visoke nezaposlenosti, razduživanja stanovništva i potrošačkog pesimizma”, naveo je jedan od makroekonomista u anketi agencije Hina.

Pad realno raspoloživog dohotka posledica je, između ostalog, pada zarada. Prosečna mesečna neto plata bila je u junu nominalno manja 0,9, a realno 1,7 odsto nego u istom lanjskom mesecu. U Hrvatskoj je, inače, najbolje biti zaposlen u državnom preduzeću u Zagrebu. Na takav zaključak upućuju podaci Finansijske agencije koji pokazuju da su u 2009. godini prosečne zarade u državnim firmama bile gotovo 40 odsto veće nego u privatnom sektoru, a jedino je u Zagrebu prosečna plata bila veća od državnog proseka (19,6 odsto).

S druge strane, na potrošnju bi trebalo pozitivno da deluje pad nezaposlenosti u poslednja tri meseca. Ali, radi se uglavnom o sezonskom zapošljavanju, najviše u turističkom sektoru, pa bi uskoro taj trend mogao biti prekinut. Na sezonskim poslovima zaposleno je 6.066 osoba, što čini 36,6 odsto ukupno zaposlenih po ugovoru o radu. Broj sezonskih radnika smanjen je u odnosu na prethodni mesec za 12,9 odsto, ali je povećan u odnosu na juli 2009. za 1.762 ili 40,9 odsto.
Inače, krajem jula u Hrvatskom zavodu za zapošljavanje evidentirano je 282.792 nezaposlenih, što je za 3.048 osoba ili za 1,1 odsto manje nego prethodnog meseca, a za 34.206 osoba ili 13,8 odsto više nego u julu prošle godine.

Za punjenje državnog budžeta i jačanje potrošnje barem u letnjim mesecima u Hrvatskoj se mnogo očekuje od turizma.

„Usporavanje pada potrošnje u junu posledica je i početka turističke sezone koja bi trebalo pozitivno da deluje na trgovinu. No, negativne stope još su posledica nižeg raspoloživog dohotka i visokog nivoa potrošačkog pesimizma”, kaže jedan od makroekonomista.
I kod prvog suseda Srbije visoko su dignuta očekivanja od početka oporavka privrednih aktivnosti. Taj početak najavljuje publikacija „Finansijska stabilnost” Hrvatske narodne banke koja je bavila ispitivanjem otpornosti poslovnih banaka na šokove.

Ocena otpornosti je pozitivna i vrlo slična onoj koju je nešto ranije dala centralna banka za srpske poslovne banke: „Relativno visoka kapitalizovanost banaka, uprkos očekivanom nastavku pritiska na zarade, osiguraće njihovu stabilnost i u sledećem periodu”.

A za porast loših kredita „okrivljeni” su nastavak pogoršavanja privrednih pokazatelja koji je narušio likvidnost korporativnog sektora i smanjio zaposlenost i dohotke stanovništva. Na intenzitet porasta loših kredita donekle su uticali i nalozi hrvatske centralne banke pojedinim bankama da povećaju iznose priznatih loših kredita.

Porast udela loših kredita zabeležen je kod svih sektora, a naročito kod kredita trgovačkim društvima. A kod kredita stanovništvu došlo je do nastavka kvarenja kvalitete svih zajmova, osim kredita za kupovinu automobila.

Kako bi se ispitala otpornost bankarskog sektora i na malo verovatne, ali ipak moguće poremećaje, simulirani su i učinci šok-scenarija u kome se ispituje uticaj znatno nepovoljnijih privrednih kretanja, obeleženih padom aktivnosti od tri odsto ove godini i deprecijacijom kune od 10 odsto. U tom bi šok-scenariju (koji je malo verovatan) udeo loših kredita porastao bi otprilike 80 odsto (odnosno na oko 16 odsto krajem godine).

Uprkos znatnom smanjenju adekvatnosti kapitala pojedinih banaka, celokupan bankarski sektor bi i u slučaju šok-scenarija ostao dobro kapitalizovan, navode u Hrvatskoj narodnoj banci. Ipak, do kraja 2010. godine stopu adekvatnosti kapitala nižu od 12 odsto imalo bi osam banaka, koje raspolažu s 6,5 posto imovine sektora.

Istovremeno bi četiri banke, koje raspolažu s pet odsto imovine banaka, imalo stopu adekvatnosti kapitala nižu od osam odsto, napominje se publikaciji „Finansijska stabilnost”.

M. Brkić

Komentari3
c109d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Glavni Grad Slicno
Vratio sam se iz Ceske pre par dana i samo cu reci da su im plate cetiri puta vece od nasih a cene su skoro iste. Bas me zanima koliko jos bedniji treba da postanemo pa da se narod probudi...
Glavni Grad
Vratio sam se iz Hrvatske pre par dana i samo cu reci da su im plate duplo vece od nasih a cene su skoro iste. Bas me zanima koliko jos bedniji treba da postanemo pa da se narod probudi...
Vukasin .
Mora da za nas nema bitnije ekonomske teme od ove, cim se urednik ekonomske rublike Politike bavi stanjem potrosnje u Hrvatskoj...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja