subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 14.08.2010. u 22:00

U politici nema slučajnosti

Нацрт масонског храма архитекте Николаја Краснова

„U politici se ništa ne događa slučajno. Šta god da se desi, možete se kladiti da je tako planirano.”

I sam povezan s tajnim društvima, inače mason, navedene reči izgovorio je Frenklin D. Ruzvelt, znameniti predsednik SAD u tri mandata (od velike ekonomske krize 1933. do pred sam kraj Drugog svetskog rata). Navedena tvrdnja svakako se nije omakla jednom od slavne „velike trojice”, jer je Ruzvelt, zajedno sa Staljinom i Čerčilom, tajno kreirao arhitektoniku poratnog svetskog poretka, na sastancima u Teheranu 1943. i na Jalti 1944. godine. Kao što je poznato, taj poredak je otišao u istoriju s padom Berlinskog zida 1989. godine.

Taj kolosalni događaj, u još postojećoj SFR Jugoslaviji, pratile su poslednje pripreme za obnavljanje Velike lože „Jugoslavija”, osnovane u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1919, koja se „samouspavala” 1940. jer je rat već kucao i na naša vrata.

Obnavljanje rada Velike lože „Jugoslavija” u junu 1990. izazvalo je izuzetnu pažnju javnosti, medija i istraživača. Ova pažnja bila je usmerena ne samo na bratstvo slobodnih zidara, već i na druge organizacije diskretnog i tajnog karaktera, za koje su počele da kruže vesti kako se osnivaju i u Srbiji.

Uprkos iskustvima iz proteklih dvadeset godina, ova pažnja nije jenjala, šta više, ona je rasla, jer su u međuvremenu u javnost iznete mnoge činjenice i saznanja o ovim organizacijama, ponajpre o masoneriji i njenom radu u Jugoslaviji i Srbiji.

Poklopilo se to s bolnim iskustvom unutrašnjih ratova i tranzicije na lokalanom planu, na šta je uticala transformacija globalnog poretka u kome je uspostavljena dominacija jedne supersile (SAD).

Pokazalo se da su ti procesi više nego plodno tlo za oživljavanje starih i proizvodnju novih uverenja, ali i predrasuda, o svakojakim silama i skrivenoj moći koje nam kroje kapu i preko naših leđa ostvaruju sopstvene strateške i kratkoročne interese, koristeći se u tim rabotama i uticajem pripadnika ovdašnjih (polu)tajnih organizacija.

(/slika2)Na drugom polu javne scene, istovremeno je diskreditovan svaki pokušaj da se ovdašnji ratovi, mrvljenje državne teritorije i suvereniteta, racionalno dovedu u uzročnoposledičnu vezu s globalnim zbivanjima. Pogotovo sa onim igračima na svetskoj i evropskoj sceni koji svoje interese brane na različitim tačkama planete, bez obzira na cenu koju drugi plaćaju zbog oružanih, ekonomskih i finansijskih ratova, zbog proizvodnje beskrupuloznih laži i manipulacije dovedene do gotovo nepojmljivih razmera.

Nastojanja da se prodre u dubinu i kapilarnu strukturu tih procesa i njihovih posledica i u Srbiji, u pomenutom krugu mišljenja diskredituje se kao priklonjenost „teoriji zavere”, čijoj kritici je, na primer, posvećena knjiga Jovana Bajforda „Teorija zavere, Srbija protiv ’novog svetskog poretka’”. Ova knjiga je nastala na osnovu Bajfordovih doktorskih studija na Univerzitetu u Lafborou u Velikoj Britaniji.

Otprilike u isto vreme kada se knjiga Jovana Bajforda pojavila u prevodu na srpski jezik (2006), objavljena je još jedna knjiga iz ovog tematskog kruga, takođe nastala na osnovu odbranjene doktorske disertacije, ali u ovom slučaju na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu.

Miloš Janković, autor knjige, na listu tajnih društava koja danas deluju u Srbiji stavio je masone, templarske vitezove (Red vitezova Hrama jerusalimskog) i rotarijance, pri čemu je ta društva doveo u vezu s tajnim političkim društvima na širem planu, naime u istorijskom pogledu s karbonarima, a u aktuelnom smislu sa Institutom za međunarodne odnose, Bilderberg grupom, Trilateralnom komisijom i organizacijom „Lobanja i kosti”.

Kao osobit fenomen, ,,teoriju zavere” je podvrgao kritici pre pola veka Karl Poper, poričući uticaj na istorijske tokove onih koji „zaverenički snuju da svoju misao sprovedu u delo”, odnosno da svoj skriveni interes ostvare, a onda da ga brane i u polju javnosti.

Otprilike u isto vreme kada je Poper digao svoj glas protiv „teorije zavere”, početkom 1960-ih, dvojica autora, Dejvid Vajz i Tomas B. Ros, objavili su knjigu pod naslovom „Nevidljiva vlada”, misleći na SAD, koju CIA ipak nije mogla da zabrani, iako je to pokušala.

Na neki način, ova knjiga je zapalila iskru koja je do danas prerasla u neku vrstu globalnog požara, čemu je odlučujuće doprineo Internet. Sve veći broj autora, konzervativaca i liberala, desničara i levičara, dokazuje presudan uticaj na svakidašnji život i na dublje društvene procese, one moći koja je zasnovana na interesima nevidljivih, dominirajućih struktura korporativnog finansijskog sistema, koji upravlja unutrašnjom i spoljnom politikom velikih sila, pre svega SAD, a pogotovo politikom klijentističkih država, u koje mnogi ubrajaju baš Srbiju.

U toj priči rezervisano je mesto za nejavne i za tajne organizacije, pri čemu je masoneriji, iz mnogo razloga, obezbeđeno mesto na vrhu lestvice javnog interesovanja, što je slučaj i u Srbiji. Između ostalog i zato, što teorija o „masonskoj zaveri” dugo traje, pokrenuta je još krajem 18. veka, neposredno posle Francuske revolucije.

Bogata tradicija tajnih udruživanja na ovom prostoru, kojoj nisu mogla da odole ni mnoga od najvećih imena moderne srpske istorije, ostavila je duboke tragove delovanja ne samo masonerije, nego i drugih diskretnih i tajnih organizacija.

Od „Heterije”, preko karbonara, anarhističkih grupa inspirisanih „Katehizisom revolucionara” Sergeja Nečajeva, do teozofa iz kruga Helene Blavacke, koja je svirala na dvoru Obrenovića, kao i niza nacionalno revolucionarnih organizacija na prelasku iz 19. u 20. vek, sve do najpoznatijih „Ujedinjenje ili smrt” i „Mlade Bosne”, a onda i boljševika.

Vremena su se, dabome, promenila.

Danas u Srbiji deluju i pripadnici Malteških vitezova, odnosno Suverenog vojnog i milosrdnog reda svetog Jovana Jerusalimskog, Rodosa i Malte. Oni su presudno zainteresovani za čuvene hrišćanske relikvije, ruku svetog Jovana Korstitelja, ikonu bogorodice Filermose i česticu Časnog krsta koje se čuvaju u Crnoj Gori.

Deluje i organizacija vitezova templara Srbije, u okviru američkog Templarskog reda, organizacije Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani (OSMTH), registrovane u Švajcarskoj, koja je načinila raskid s izvornim templarima.

Šuška se i o radu Rozenkrojcera, drevnog mističkog Redaruže i krsta, poznatog pod skraćenicom A.M.O.R.S. (AntiquusMysticusque Ordo Rosae Crucis), čiji pripadnici tvrde da su u ovom redu delovali i drevni filozofi Tales i Pitagora.

Vreme tranzicije oživelo je i dobru tradiciju humanitanog rada rotarijanaca, ali je tranzicija istovremeno uselila na ovaj prostor i predstavnike nekih teško objašnjivih, neonacističkih i neofašističkih kripto organizacija, o čijim centralama može da se zaključuje isključivo na osnovu podataka iz virtuelnog sveta Interneta.

Sve u svemu, nije čudo što tajna i diskretna društva u zemlji Srbiji i dalje golicaju nesmanjenu pažnju javnosti.

Baš zato što nikako da se dođe do odgovora na pitanje da li se u politici išta događa slučajno, ili je to što se događa planirano, kao što je tvrdio Ruzvelt.

Slobodan Kljakić

-----------------------------------------------------------

Karlov ugao

. Naši političari su pravi rotarijanci. Stalno se rotiraju na položajima.

. Cela Srbija je tajno društvo. Mnogi se pitaju da li uopšte postoji.

. I Crnotravac bez posla je slobodni zidar.

. Zbog gospodara iz senki, ja sam senka od čoveka.

. Sva tajna društva bi trebalo upisati u „Transparentnost Srbija”.

. Primiše i nas u tajno društvo zvano Evropska unija, ali inicijacija traje suviše dugo.

Dragutin Minić

Komentari1
f1eb4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован С. Илић
Ма какви случајно све су то они са стране, из сенке, планирали! Остаје им асамо да надзиру како то ови наши спроводе. Колико се то да видети, све им иде по плану!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja