sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:28

Bogatija ruda za oporavak Bora

subota, 21.08.2010. u 22:00
Уз помоћ државе изгледнија будућност Фото С. Тодоровић

BorU nedavno otkrivenom rudnom telu „T”, u „Jami” Borskog kombinata bakra, uskoro će početi eksploatacija rude u kojoj ima 6,4 odsto bakra, gotovo 16 puta više nego što ga prosečno ima u rudi koja se trenutno eksploatiše u svim rudokopima borske kompanije u Boru i Majdanpeku. Procenjeno je da će se u naredne dve godine iz ovog bogatog ležišta, nevelikih dimenzija, dobiti 15.000 tona bakra što će Borskom kombinatu, pri sadašnjoj izuzetno povoljnoj ceni bakra na svetskom tržištu (oko sedam hiljada dolara za tonu), doneti dobit od blizu sto miliona dolara. To će ubrzati oporavak ove kompanije jer će dobit omogućiti da se lakše i brže za ekonomičniju eksploataciju pripreme i ostala znatno veća rudna ležišta u Boru i Majdanpeku

Ministarstvo rudarstva i energetike i zvanično je odobrilo borskoj kompaniji da počne eksploataciju, a o tome je čelnike kombinata u Boru obavestio državni sekretar ministarstva Zlatko Dragosavljević. Tim povodom direktor RTB „Bor” Blagoje Spaskovski izjavio je da u rudnom telu „T” ima ukupno 200.000 tona rude sa izuzetnim sadržajem metala.

Eksploatacija novog rudnog tela i bogatije rude u njemu omogućiće finansijski borskoj kompaniji da najpre na površinskom kopu rudnika „Veliki Krivelj” skine veću količinu jalovine kako bi se i tu stiglo do bogatije rude i dugoročno stabilne proizvodnje bakarnog koncentrata. Već za tri godine Borski kombinat bi na svim rudokopima i uz finansijsku pomoć države od oko 200 miliona evra, ustalio godišnju proizvodnju na 65.000 tona bakra, što bi bilo dovoljno da se podmire potrebe nove topionice, počev od 2013. godine, kada treba da bude završena njena izgradnja.

Budućnost podzemne eksploatacije bakra, kaže direktor Spaskovski, tek dolazi. Iz „Jame” rudari će se uskoro spustiti u veliko rudno telo „Borska reka”, u kome su utvrđene rezerve od oko milijardu tona rude. Tamo predstoji otvaranje novog velikog rudnika za podzemnu eksploataciju bakra u čijoj rudi ima 0,6 do jedan odsto bakra. Procenjuje se da će rudnik moći  rentabilno da radi narednih 80 do sto godina.

S. Todorović


Komentari3
1b795
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

James Boban
Vidim da je juce – 25 avgusta 2010. godine tona bakra na Londonskoj berzi metala 7.066,00$ za kes, pre 5 godina tona bakra na istoj berzi je bila na dan 24. avgusta 2005. bila 3.835,00$ za kes, sto govori da je cena bakra za proteklih 5 godina porasla za 3.231,00$ po toni sto je u procentualnom iznosu 84,25% 2010. u odnosu na 2005. godinu. Ako se bude povecala za godinu dana za 25% to znaci da bi sledece godine na danasnji dan cena bakra pri kupovini za kes mogla dostici cenu od oko 8.832,5$. Naravucenije> Da sam ministar energetike i rudarstva izborio bih se da deo novca od privatizacije *Telekoma* se usmeri na rudnike banka i zlata u Boru i Majdanpeku. Sve veci broj ekonomista na Zapadu govori o Bakarnoj valutnoj podlozi. Smatram da sa ulaganjem u modernu topionicu bakra u Boru i sa kupovinu 20-ak dampera bi mogli znacajno da povecamo u narednih godinu dana proizvodnju bakra, a onda na osnovu date vrednosti proizvodnje bakra i drugih obojenih metala ukljucujuci i zlato kao plemeniti materijal mogli da emitujemo novac koji bi imao pokrice. Sa datim novcem bi mogli da pokrenemo privredu Srbije, posebno poljoprivredu, kao komparativnu granu nase privrede.
Inzinjer Franja
Nadam se i bilo bi dobro kad bi Borski rudnik kao firma i Bor kao grad bili finansijcki mocni kao nekad pre 20 ili 30 godina !
Slobodan Radulović
Dobra vest, pod uslovom da ta ruda nije "bogata" još i arsenom, kao što je bilo rudno telo "H", jer postojeća, a verovatno i neka buduća tehnologija prerade ruda bogatih arsenom, nisu podobne za takvu preradu, zbog čega bi prerada takve rude u Boru još više povećala ekološke probleme građana Bora i okoline.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja