ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Danas za dobrotu kažu da je glupost

Вратићемо се правим вредностима: Небојша Глоговац

Niš – Za glumca prve dve večeri 45. festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu, prema glasovima publike, proglašen je Nebojša Glogovac, za uloge u filmovima „Kenjac” Antonija Nuića i „Žena sa slomljenim nosem” Srđana Koljevića. Pored ova dva filma, u kojima je ostvario žanrovski i karakterno različite glavne uloge, niška publika sinoć je uživala u Glogovčevoj epizodnoj kreaciji ličkog policajca u filmu „Sedamdeset i dva dana” Danila Šerbedžije.
– Boro iz „Kenjca” i Gavrilo iz „Žene sa slomljenim nosem” su slični jer su introvertni, u sebi nose svoje probleme i ne govore o onome što ih tišti. Međutim, različito je poreklo njihovih problema, različito se razrešavaju njihove situacije i sudbine, a i posledice su drugačije. Jedina spona ovih likova sa likom policajca u filmu „Sedamdeset i dva dana” jeste geografska, sva trojica su slike različitosti balkanskih duša – kaže u intervjuu za „Politiku” Nebojša Glogovac, jedan od najnagrađivanijih glumaca na niškim „Filmskim susretima”. Do sada je osvojio dva Gran prija „Naisa” za uloge u filmovima, „Klopka” i „Hadersfild” (2007), „Nebeska udica” i „Ranjena zemlja” (2000) i „Cara Konstantina” za ulogu u drami „Ubistvo s predumišljajem” (1996)
Lik Gavrila koji tumačite u „Ženi sa slomljenim nosem” odiše dobrotom. Koliko ta i takva dobrota biva nagrađena?
Gavrilo u filmu izlazi kao pobednik i njegova dobrota jeste nagrađena. On dobija ljubav, ženu koja ga voli, vraća se svetu, komunikaciji sa ljudima, a najviše sebi, jer se pronalazi i dobija normalan život, što je najveća nagrada.
Da li je dobrota, kao jedna od osnovnih vrednosti ljudskog duha, zaboravljena u modernom društvu?
Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili, ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednosti jer su jedino one temelj ljudskog postojanja.
U filmu „Kenjac” tumačite lik Bore čiji se osnovni problem, i nezadovoljstvo, krije u tome što nema komunikaciju sa najbližima, što je danas opšti društveni problem?
Reč je o komunikaciji i načinu komuniciranja, ali i putevima dolaska do ljudske duše, uz način kako ćemo nekome nešto saopštiti i šta će to da proizvede u ljudima oko nas. Nekada su ljudi žrtve robovanja sistemu koji ih uvlači u nešto što oni ne bi želeli. Ukoliko to nisu želeli, onda je trebalo da kažu da to ne žele, da se tome odupru, a ne da pristanu na loše, iz čega posle naraste velika muka.
U poslednje vreme, u filmovima „Kenjac”, „Žena sa slomljenim nosem” i „Sedamdeset i dva dana” sarađivali ste sa rediteljima Antonijem Nuićem, Srđanom Koljevićem i Danilom Šerbedžijom, koji su generacijski slični, ali autorski potpuno različiti?
Sva trojica su različiti, ali su svi autori. Oni su i scenaristi i reditelji, i sva trojica su vrlo posvećeni svojim projektima. Danilu je ovo bio prvi film, a Srđanu i Antoniju drugi celovečernji igrani film. Sva trojica su znala šta hoće od svojih scenarija i filmova, i šta žele od glumaca. Kod nekih se to više vidi, kod nekih manje, ali finalni proizvodi pokazuju da su ovladali materijom i da publika to prepoznaje.
Donedavno ste na Brionima sarađivali sa Radetom Šerbedžijom. Kakva iskustva nosite iz tog svojevrsnog umetničkog kampa?
Brioni su divan ambijent, a Ulisis teatar koji radi već deset godina ima odličan koncept. Mali Brion, gde smo igrali predstave, rajska je avantura, čista egzotika, a ta Tvrđava Minor, koja je posle Gibraltara druga po veličini izgrađena austrougarska pomorska tvrđava, nudi nestvaran doživljaj. Obrasla je smokvama, deluje derutno i zapušteno, ali funkcioniše kao teatarski ambijent koji je vrlo inspirativan. Meni je ovo četvrta sezona da radim sa njima, sada sam igrao u „Pijanoj noći” i „Oluji”, a ekipa koja tamo radi predvođena Radetom Šerbedžijom i njegovom suprugom Lenkom, koja režira predstave, opčinjena je tim prostorom, ima sve uslove za rad, i onda daje ono najbolje iz sebe. Inspiracija vuče jaku želju, i rezultati su dobri.
Ivan Aranđelović
 

Komеntari0
fe30d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja