nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 27.08.2010. u 22:00

Dobri ljudi u zlim vremenima

Борис Малагурски

Ima tek 22 godine, a već bi mogao da stekne epitet „srpski Majkl Mur”, bar prema načinu na koji pravi svoje dokumentarce. Boris Malagurski, poreklom iz Subotice, koji poslednjih pet godina živi u Vankuveru, Kanada, gde studira režiju, snimio je film „Težina lanaca”, čija je premijera planirana u oktobru. Njegov dokumentarac, u kojem su zabeleženi intervjui sa nizom američkih zvaničnika, srpskih, hrvatskih i slovenačkih intelektualaca i novinara, bavi se raspadom Jugoslavije, sa tezom da je rat dirigovan direktno iz Vašingtona i uz pomoć zapadnih sila.

U okviru svog istraživačkog poduhvata Malagurski u filmu otkriva poverljiva dokumenta koja potvrđuju da su postojale zakulisne radnje koje su dovele do krvavog raspada Jugoslavije. Mladi režiser se pojavljuje i u ulozi naratora i paralelno prenosi priču o običnim ljudima, koji su ostali dobri u zlim vremenima.

Dokumentarac pokušava da baci drugačije svetlo na koren sukoba na Balkanu i za mnoge ljude, koji su prihvatili zvaničnu podelu na dobre i loše momke u Jugoslaviji, može da bude prilično gorka pilula.

Prema rečima Borisa Malagurskog, ideju za film dobio je na Međunarodnom filmskom festivalu u istočnom Sarajevu, gde je sa uspehom prikazan njegov prvi film, „Kosovo: možete li da zamislite?”, koji je ovaj režiserski vunderkind snimio sa 20 godina.

– Film „Kosovo: možete li da zamislite?” snimio sam odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Otišao sam na Kosovo uz pomoć princeze Linde Karađorđević, koja me je povezala sa irskom diplomatkinjom Meri Volš. Volšova i jedan zvaničnik Unmika, Džon Hotorn, pomogli su mi u stvaranju filma, koji govori o pravima Srba i nealbanaca na Kosovu – objašnjava Boris Malagurski.

Mladi režiser je za svoj prvi dokumentarac dobio srebrnu palmu na filmskom festivalu u mestu Rozarita, u Meksiku. Usledilo je i gostovanje u istočnom Sarajevu, gde je Boris upoznao Jezdimira Miloševića, člana humanitarne organizacije „Mirovna akcija”.

– Milošević mi je pokazao snimak iz sela Vrbarje kod Sokoca, u kojem su pre rata zajedno živeli Srbi i Muslimani. Iako nisu morali, muslimani su odlučili da napuste selo, a kamera je zabeležila kako su se Srbi i muslimani rastajali u suzama – govori Malagurski.

Malagurski je tada odlučio da snimi film koji će prikazati pozitivne priče iz balkanskog sukoba, pre svega zapadnoj publici, koja može da navede zločine koji su se dogodili na teritoriji SFRJ, ali ne i pozitivna, humana dela koja su se takođe događala u ratu.

– U filmu je intervjuisan i Rade iz Trebinja, otac Srđana Aleksića, udovica Josipa Kira, Jadranka Rajhl-Kir, kao i Vesna Levar, udovica Milana Levara iz Gospića – kaže Malagurski.

Dok je stvarao film, Malagurski je shvatio da kompleksnu balkansku priču mora da stavi u širi kontekst, ukoliko želi da ona bude razumljiva prosečnom zapadnom gledaocu. A kada je već zagrizao ozbiljnu priču, nije mogao nazad.

– Stupio sam u kontakt sa Luisom Mekenzijem, bivšim komandantom UN, Džejmsom Bisetom, bivšim ambasadorom Kanade u Beogradu, novinarom Skotom Tejlorom, ekonomistom Mišelom Čošudovskim. Hteo sam da čujem drugačiju analizu uloge zapada u ratu – kaže Malagurski.

Istraživački posao se isplatio, kaže mladi režiser, a njegovi sagovornici su ga uputili na nekoliko zanimljivih dokumenata, koji su predstavljeni u filmu. Jedan dokument iz 1984. godine sa potpisom Ronalda Regana, po Malagurskom, svedoči o tome da je glavna meta zapadnih sila bila jugoslovenska ekonomija.

– Došao sam i do zakona koji je kasnije usledio, u novembru 1990. godine, u kojem piše da se Jugoslaviji ukida sva pomoć, a da će republike koje se odluče za nezavisnost dobiti novčanu pomoć – prenosi Malagurski.

Malagurski kaže da film, između ostalog, objašnjava i zašto je Alija Izetbegović povukao svoj potpis sa Lisabonskog sporazuma, koji je predviđao podelu Bosne po principima nacionalne kantonizacije. Tragajući za sagovornicima, Malagurski je obišao američke gradove Kolumbus, Dejton, Njujork i Vašington, posetio je Beograd i Prištinu. Razgovarao je i sa Džordžom Kenijem, bivšim zvaničnikom Stejt departmenta.

– Krenuo sam od pozitivne priče koja se proširila. Jedna od osnovnih poruka filma je ta da heroji rata nisu korumpirani političari i ratni profiteri, nego obični ljudi, koji su ostali veliki i dobri u nehumanim vremenima. Film dokazuje i da je područje Sfrj kolonizovano ekonomski, vojno i politički – zaključuje Boris Malagurski.

Pozamašan rad na filmu „Težina lanaca” naš sagovornik je završio sa skromnim budžetom od 20.000 dolara, a novac je mahom prikupljen od malih donacija dobrih ljudi iz dijaspore. Najviše novca prikupio je Branislav Grbović iz Perta, koji je, kaže Malagurski, samoinicijativno organizovao dobrotvorne večeri, a premijera filma biće u tom australijskom gradu. Prvi film Borisa Malagurskog „Kosovo: možete li da zamislite?” se preko TV kanala „Russia Today” trenutno emituje u 60 zemalja sveta.

S. Stamenković

-----------------------------------------------------------

Sagovornici sa svih strana

Pored američkih zvaničnika i stručnjaka, u filmu se kao sagovornici pojavljuju i Vlade Divac, Veran Matić, Branislav Lečić, zatim bivši slovenački ministar za ekonomiju Jože Mencinger, bivši kandidat za predsednika Hrvatske Marko Francišković, režiser Džordž Bogdanić, novinar Džon Bosnić, član Beogradskog sindikata Boško Ćirković, istoričar Srđa Trifković, članovi benda Dubioza kolektiv Armin Bušatlić i Vedran Mujagić i mnogi drugi.

Komеntari11
332bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Natasa Timic
Kako sam ozbiljni jugonostalgičar film mi se automatski dopada. Osim toga od 1986.g. tj dve godine pre rođenja autora filma počela sam kategorički da odbijam Coca-Colu i sve ostale simbole instant američke kulture. Unapred mi je njihov način bio sumnjiv, kao i reakcije našeg življa koje je velikim koracima gazilo u plitkost potrošačkog društva. Sve se to svodi na iracionalni nivo moje intuicije, pošto sam za politiku pre raspada zemlje bila apsolutno nezainteresovana. Na iracionalni nivo intuicije svodi se i moje kategoričko odbijanje da gledam atrakciju voznog parka vojne aviacije Bosne, 1990.g. "jer su ti avioni stvoreni radi ubijanja ljudi". Moram da napomenem da je moj "genotip" srpski, "fenotip" slovenački, a sebe smatram Jugoslovenkom, oduvek i zauvek. Znači u potpunosti se slažem sa tezom ekonomskog kolonijalizma i odavno sam ubeđena da je isti u velikoj meri razlog za raspad zemlje. Takođe se apsolutno slažem da nijedna strana nije nevina i da je Srbija prvo izgubila medijski rat, a tek posle sve ostalo. Ali ozbiljno zameram filmu pompozni medijski duh sa velikom dozom površnosti i definitivno prosrpskim stavom - deklamovana "neutralnost" nije realna. Imala sam pretke i u četnicima i u partizanima, tako da se na neki način osećam pozvanom da budem "neutralna". Partizani nisu bili cveće, ali su četnici definitivno bili velikosrpski nacionaliste iako su u početku "hteli samo da brane otadžbinu" - prikazivanje istih isključivo u pozitivnom kontekstu filmu značajno oduzima vrednost. Da bi za mene ovaj film imao bolji kvalitet trebala bi mu jedna cela dimenzija, a to je: odakle je moguće da se uprkos velikoj ljubavi braća međusobno zavade i poubijaju? Kakva je to ljubav između braće da se može manipulacijom tako lako preokrenuti u svoju suprotnost i kakvi smo svi mi ljudi, ako takva manipulacija može da uspe? Tojest gde je naša (srpska, hrvatska, slovenačka, bosanska, albanska...) odgovornost ako smo dozvolili da se sve to desi? Zar to ne znači d
Sky Strider
Film sam upravo pogledao,i mogu reci da je vrlo objektivan. Lepo je prikazano stanje stvari,bez fola. Zao mi je sto decko ne dobija vecu podrsku,i sto film nema toliku popularnost kakva je potrebna da bi se nesto promenilo,nekada...
Које Куде
Управо сам одгледао филм. Феноменалан је. У много наврата сам био на ивици суза...
slavica milošević
Ima nas mnogo još uvek opstajemo u zlim vremenima koja na želost ne prolazeUnutrašnja energija nas drži u zdravom razumu i na zdravim nogama. za sada je naša energija pojedinačna ali treba da se ujedini. i anrtikuliše
film film
Pogledao sam "kosovo da li mozete da zamislite" - dobar je. Nadam se da je "tezina lanca" jos bolji. Svaka cast reditelju i ljudima koji su mu pomogli. Takvo umetnici su potrebni nasoj i svetskoj kulturi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja