četvrtak, 06.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 27.08.2010. u 22:00

Normalan život sa presađenim organom

Др Радмила Благојевић-Лазић Фото Р. Крстинић

U ambulanti odeljenja posttransplantacione nefrologije Kliničkog centra Srbije kontroliše se više od 600 pacijenata kojima je presađen bubreg. Kod profesorke dr Radmile Blagojević-Lazić, načelnice ovog odeljenja, neki od njih dolaze na svaka tri meseca. Ali, tu su i pacijenti kojima doktorka zakazuje kontrolu na drugi ili treći dan, jer su transplantirani organi toliko dragoceni da ništa ne sme da bude prepušteno slučaju.

– Sam čin transplantacije ne znači i rešavanje svih problema za tog pacijenta. Svako mora da zna šta ga čeka u neposrednom posttransplantacionom toku, a i kasnije. Imate bolesnike koji su poštovali sve savete lekara posle transplantacije, ali se ipak dogodi da se organizam „pobuni”, ne prihvati organ, uprkos svim mogućim naporima. Naravno, tu su oni drugi, srećom malobrojni, koji se ne pridržavaju svih saveta – kaže doktorka Blagojević-Lazić.

Osoba kojoj je presađen organ ne mora da živi pod „staklenim zvonom”. Živi i radi normalno, ali u svakom času mora da bude svesna koliko je organ koji je dobila dragocen i kako on mora da se čuva. Lekovi protiv odbacivanja presađenog organa moraju se uzimati svakoga dana, do kraja života.

– Svakom pacijentu se skreće pažnja kako da piju lekove, koji medikamenti ne mogu da se uzimaju zajedno. Zna se koji lek ide pre, koji posle jela, sa pauzama od dva sata. Zna se da se određeni lek mora piti iz staklene čaše, sa đusom ili sa kakaom, na primer. Naši lekari su se strašno mučili da odgonetnu zašto se kod nekih pacijenata ne postiže dovoljna koncentracija leka u krvi, da bi shvatili da su neki pacijenti rastvor leka stavljali direktno, pipetom na jezik, umesto da ga piju iz staklene čaše sa određenom tečnošću, onako kako su ga dobijali na klinici. U protivnom, lek apsolutno nije koristio pacijentu, kao da ga nije ni pio… Kada to traje danima, nivo leka u krvi je minimalan ili gotovo nikakav, pa je veliki rizik odbacivanja organa – navodi jedan od primera naša sagovornica.

Profesorka Blagojević-Lazić kaže kako je kampanja „Produži život” znatno uticala da se promeni javno mnjenje o davanju saglasnosti za uzimanje organa u slučaju moždane smrti. Takođe, povećano je i poverenje u lekarsku struku i način lečenja. Sa druge strane, veliki je broj bubrežnih pacijenata koji insistiraju da budu stavljeni na liste za transplantaciju, da budu kandidati za novi organ, ali, kako kaže naša sagovornica, pacijent mora da dobije informacije koji je izbor lečenja u njegovom slučaju najbolji.

– Transplantacija bubrega je dobar izbor lečenja kada se očekuje preživljavanje pacijenta duže od dve godine i ako se pri tome kvalitet života znatno promeni nabolje. Ako to ne očekujemo, a određenim ispitivanjima i testovima to možemo da dokažemo, ne treba pribegavati transplantaciji. Pacijenti moraju da znaju da se mogu razboleti od svake druge bolesti kao i svaki drugi zdrav čovek, da imaju probleme sa srcem, pritiskom, želucem… Terapija protiv odbacivanja presađenog organa slabi imunitet, pa ovi pacijenti na prvu naznaku neke infekcije moraju da se jave lekaru. Takođe, oni moraju da znaju da je pojava raka drugih organa prisutnija od sedam do 14 puta češće posle dugog života sa presađenim organom. Pacijenti i rodbina moraju znati šta ih očekuje – navodi doktorka.

Jedinstvena lista čekanja na bubreg danas postoji u Institutu za transfuziju krvi. Prema rečima naše sagovornice, nedostatak ove liste je to što dijalizni centri ne ažuriraju na vreme podatke. Na primer, ne unose podatak da se kod nekog pacijenta sa liste pojavio kamen u žučnoj kesi ili pacijent ide na bajpas operaciju zbog promena na krvnim sudovima srca, a u tim slučajevima su bolesnici privremeno nepodobni za transplantaciju do momenta oporavka.

Doktorka Blagojević-Lazić smatra da bi i u Srbiji, kao u mnogim evropskim zemljama i u Americi, u neki od ličnih dokumenata trebalo uneti izjavu o tome da li osoba želi da bude donor jednog ili više organa. To bi, na primer, mogla da bude vozačka dozvola.

– Takva praksa postoji u mnogim zemljama. Dobro je znati volju građana o ovom pitanju, a sa druge strane ovakvim izjašnjavanjem se porodica u kritičnim, tužnim trenucima oslobađa da donosi odluku o darivanju organa. Danas se i u Srbiji više priča o zaveštanju organa, ali ovakvim opredeljivanjem ova odluka bi bila više lična, nego odluka familije – smatra dr Blagojević-Lazić.

Doktorka poručuje da niko ko izrazi želju da bude davalac organa ne treba da ima strah ili dilemu da ako mu se nešto desi neće biti adekvatno medicinski zbrinut i lečen.

Olivera Popović

Komentari6
fac54
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan Kukic
Sve najbolje vrhunskoj ekipi sa klinike iz Kupinova. PS . I penzionisanim!
Zoran
Prof.Blagojevic je zaista vrhunski doktor koja salje poruku da transplantacije nisu carobni stapic i da se donirani organ mora mudro i pazljico cuvati. Zahvalni su joj mnogi pacijenti, ona uvek uliva nadu onima koji cekaju...Zelim joj sve najbolje u zivotu
ZORICA BALTIC
HVALA DOKTORKI BLAGIJEVIC VEOMA VRSNOM LEKARU.ZORICA IZ PARIZA
Zoran Radovanovic
Doktorka Blagojevic je vrhunski lekar kod koje sam svojevremeno imao prilike da budem lecen od svoje recimo 15 godine Sada imam 43 godine Danas sam transplantiran zivim i radim u Svajcarkoj Zelim da iskoristim priliku da pozdravim doktorku Blagojevic a sam period od 1982 pa do danas govori o velicini i znanju ovog divnog lekara Hvala Radovanovic Z
mirjana88 Vrsac
Bilo bi dobro kada bi lekari i kod drugih bolesti uputili pacijenta, kako, kada i sa cim piti lekove. Tako ne bi dolazilo do nezeljenih posledica nakon kombinovanja razlicitih lekova, cajeva pa i hrane i to nekad ne ide zajedno. Nadam se da nisam promasila temu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja