nedelja, 18.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:53

Nedostatak sna vodi ka oboljenjima

nedelja, 29.08.2010. u 22:00
Спавачи на отвореном Фото АФП

Novopečeni roditelji izgube šest meseci sna tokom prve dve godine života svog deteta jer bebin plač prekida san mama i tata svaka četiri sata, svedoče rezultati studije koje su sproveli britanski pedijatri na uzorku od 1.000 roditelja i čiji su rezultati objavljeni u britanskom „Dejli telegrafu“. Istraživanje koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku roditelja pokazalo je da čak dve trećine mama i tata uspeva da odspava samo tri sata u kontinuitetu, a dvanaest odsto njih u carstvu snova provede samo dva i po sata u toku noći. S obzirom da je većini odraslih ljudi potrebno najmanje pet sati neprekidnog sna tokom 24 sata, kako bi normalno funkcionisali, većina roditelja je rekla da „pati“ zbog velikog deficita sna i priznala da nesanica kumuje njihovim čestim promenama raspoloženja, depresiji, svađama, pa čak i ozbiljnim krizama u braku.

Istražujući fatalni uticaj manjka sna na zdravstveno stanje organizma, grupa istraživača sa Univerziteta u Zapadnoj Virdžiniji došla je do zaključka da je kod osoba koje spavaju manje od pet sati dnevno dvostruko veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Rezultati ove studije, u kojoj je učestvovalo 30.000 odraslih osoba, pokazalo je da previše ili nedovoljno sna može dovesti do poremećaja u metabolizmu, povećanja krvnog pritiska, a kod osoba koje spavaju više od sedam sati zabeleženi su i problemi s disanjem. Anup Šankar, profesor na Univerzitetu u Zapadnoj Virdžiniji, istakao je da ova studija potvrđuje da premalo ili previše sna povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, čak i kod zdravih osoba.

Primarijus dr Slavko Janković, iz Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da su brojna istraživanja savremene neurologije potvrdila da je rizik od prerane smrti veći kod ljudi koji spavaju malo ili mnogo. A na pitanje – koliko nam je sati potrebno da bismo se osećali dobro i sa osmehom uhodali u dan, odgovara da idealno vreme trajanja sna iznosi između 6,5 i 7,5 sati i dodaje: „Ideal je sedam sati sna, ali ne bilo kojih sedam sati u toku noći ili dana. Nije svejedno da li se tih sedam sati sna odspava od tri do deset ujutru ili se na spavanje krene pre ponoći. Idealno bi bilo kada bismo na počinak odlazili u 23 časa, a ustajali u sedam ujutru, a ovaj ideal kreira naša biologija koja predviđa da ljudi treba da spavaju noću. Ako smo budni u noćnim satima, a spavamo tokom dana dolazi do teškog poremećaja biološkog ritma“, objašnjava naš sagovornik.

Dr Janković podseća da prvi deo noći „otpada“ na spavanje, a drugi na snevanje, a takozvana REM faza sna, u kojoj dolazi do snevanja, obično se odvija pred zoru. Spavanje služi za jačanje međuneuronskih veza i za obradu onih informacija koje smo dobili tokom dana, kao i za konsolidaciju pamćenja – u snu se podaci iz kratkotrajne „prebacuju” u dugotrajnu memoriju, tako što se odbacuju nevažne a zadržavaju bitne informacije. O evolutivnoj funkciji sna dovoljno govori podatak da čovek provede trećinu svog života u snu, a san ima značajnu ulogu i u restituciji organizma, o čemu ilustrativno govori naš subjektivni osećaj da se osećamo kao „novorođeni“ nakon dobrog sna. Međutim, važi i obrnuto.

– Brojna neurofiziološka istraživanja potvrdila su da nesanica uzrokuje brojne psihičke probleme i da nakon samo 24 sata nespavanja dolazi do pojave halucinacija, a čovek gubi preciznost pokreta i osetljivost čula. Istraživanja rađena na uzorku studenata postdiplomaca matematike dokazala su da nakon samo dve-tri neprospavane noći oni nisu bili u stanju da reše najjednostavnije matematičke zadatke. Rekord u neprospavanim noćima držao je jedan srednjoškolac koji je izdržao čak 11 noći u budnom stanju.

Savremena neurofiziologija sve više istražuje različite poremećaje sna, a poslednjih desetak godina se intenzivno proučava fenomen tzv. noćnog jedenja u snu – dešava se da osobe spavajući „pustoše“ frižider i dobiju 50 kilograma viška za nekoliko meseci, a da uopšte nisu svesni svojih noćnih aktivnosti. Zanimljivi su i tzv. poremećaji ponašanja u REM fazi, kada osoba ima žive sne i „radnju“ iz sna prenosi u realnost, pa se tako, primera radi, dešava da započne tuču sa osobom s kojom deli postelju jer – sanja da se u snu bori sa nekom životinjom – zaključuje dr Slavko Janković

Katarina Đorđević


Komentari2
811e5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sloba stari
Neverovatan clanak! U prvom delu govori o nedostatku sna kod roditelja, u drugom o poremecajima zbog nedostatka sna u trecem govori o smrti. Nigde ne pise da MLADI roditelji (kako je Bog rekao) nemaju problem sa snom. Sada radjaju u dobu kad su nekad pstajale babe. Clanak je, dakle, dotakao jedno jako vazno pitanje na neodgovoran nacin.
D Š
SPAVAJTE BOLJE, ŽIVITE DULJE William C. Dement Ovu knjigu trebate obavezno kupiti. Prevedena je u Hrvatskoj, ima gotovo 600 stranica, ali zlata vrijedi. Autor je najbolji svjetski stručnjak za spavanje. Evo nekoliko odlomaka... "Koristi spavanja još se ne proučavaju dovoljno, tj. kao prehrana ili tjelesna kondicija. Spavanje postaje posvojče u našem životu, koje guramo na stranu zbog društvenih i poslovnih zahtjeva. Jedino vrijeme kad većina nas uspije nadoknaditi spavanje jest kada nam tijelo popusti i prisili nas na odmor. " "Apneja je neprepoznati ubojica, vidljiv golim okom. Svake noći više od 50 milijuna Amerikanaca prestane disati. U nevjerojatnoj evolucijskoj pogrješci priroda nas je obdarila grlom koje se može stisnuti tijekom spavanja i zaustaviti protok zraka, ali nije ujedno našem mozgu podarila sposobnost da ponovno mirno započne disanje."

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja