ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 01.09.2010. u 22:00 Miša Đurković

Srbija i Nemačka

Dileme u pogledu spoljnopolitičke orijentacije traju u Srbiji od njenog vaskrsa 1804. Kao i u doba Karađorđa, Miloša i njihovih naslednika postoji jasna svest o tome da je naš brod mali i da bi ga na uzburkanoj pučini međunarodnih odnosa bilo uputno približiti nekoj velikoj lađi u čijoj bi zavetrini kretanje možda bilo lakše.
Uprkos povremenim izletanjima sa nekakvim doktrinama o četiri stuba, više je nego jasno da je današnja politika Srbije pre svega uslovljena željama i planovima Sjedinjenih Država i Britanije. Paradoks je da u isto vreme dok nas ove dve sile najviše sakate, mi sve više padamo u njihov zagrljaj. Odbrambena, bezbednosna, ekonomska, monetarna, finansijska, pravosudna, kulturna, zdravstvena, naučna i svaka druga istinska politika u Srbiji vodi se pod neposrednim diktatom i usmeravanjem stranih raznih međunarodnih faktora koji su u principu povezani sa dve pomenute sile.
Mnogi nezadovoljnici svoje poglede ispunjene nadom okreću na istok, ka Moskvi. Iako obično kritikuju sadašnju vlast da snosi punu krivicu za rezervisan odnos sa Rusijom, činjenica je da Balkan, kako je to nedavno primetio i Aleksandar Dugin, ne spada u prioritete savremene ruske spoljne politike.
Dok nostalgičari ponekad pomenu nesvrstane kao tradicionalno tržište, drugi se plaše sve očiglednijeg povratka Turske na ove prostore. Nema mnogo entuzijasta koji pominju Kinu, valjda svesni činjenice da je to zbog fizičke udaljenosti retko zamisliva opcija. Nekada značajan evropski saveznik Francuska sve se manje pominje, što zbog činjenice da odavno nije sila prvog ranga, a što zbog statusa perjanice antisrpske politike u poslednjoj deceniji.
Prosečnom srpskom čitaocu nekako sasvim logično deluje što niko u tom kontekstu ne pominje Nemačku. Postoji uverenje potkrepljeno dvema okupacijama Srbije, brojnim našim žrtvama i ponašanjem Nemačke prema Srbiji za vreme raspada SFRJ da je ova država naš najveći tradicionalni neprijatelj. Da li je to zaista tako?
Koliko god se Doris Pak, Gvido Vestervele i drugi simboli savremene Nemačke svojim javnim nastupima trudili da ovu hipotezu potvrde, istorijsko iskustvo govori nešto drugo. Naši odnosi sa germanskim svetom u devetnaestom veku bili su dosta dobri. Ne samo da su nam obrazovanje, vojna organizacija i činovnička služba građeni po germanskim uzorima, već je na primer Ujedinjena omladina srpska ulagala veliki trud da ojača odnose sa italijanskim Rizorđimentom i Bizmarkovom Pruskom kako bi se Srbija kao treći deo ove koalicije uključila u borbu za ujedinjenje sa drugim srpskim krajevima.
Proširenje Srbije na Berlinskom kongresu i prerastanje u status kraljevine takođe su povezani sa uticajem Nemačke i Austrougarske. Neosporno je da su germanski interesi dominirali u vreme obrenovićevskog prihvatanja odricanja od pretenzija na Bosnu i Hercegovinu, ali i dalje ostaju dileme da li je Srbija više dobila ili izgubila takvom politikom. U svakom slučaju, od ponovnog dolaska Karađorđevića na vlast počinje radikalno pogoršavanje naših odnosa sa Germanima koje će obeležiti čitav dvadeseti vek. Naša istoriografija je tradicionalno za to optuživala germanski ekspanzionizam. No postoji jedna potisnuta struja koja ukazuje na to da su nas na Nemce iz svojih interesa više puta gurali Britanci i nešto manje Rusi: počev od Balkanskih ratova (čiji je cilj bio sprečavanje fizičkog povezivanja Turske i Germana), preko Prvog do Drugog svetskog rata u koji smo uleteli nakon britanskog puča od 27. marta. Bajka o navodnom savezništvu sa Britanijom stajala nas je nekoliko miliona života.
Uprkos političkom i vojnom neprijateljstvu Nemačka je tokom čitavog veka ostala naš najveći spoljnotrgovinski, ekonomski i tehnološki partner. Ovo nije povezano samo sa činjenicom da je to najrazvijenija zemlja u ovom kraju sveta. Privredno i geopolitičko iskustvo pokazuje da su Nemci tradicionalno najpouzdaniji partneri i saveznici u čitavoj Evropi, što zbog svog mentaliteta zasnovanog na snažnom osećaju dužnosti i odgovornosti, a što zbog svesti da se pravi rezultati postižu dugoročnim i postepenim građenjem poverenja. Pogledajte uostalom kako su prolazili njihovi saveznici poput Hrvatske, a kako na primer britanski poput Grčke ili nas.
Nemačka je sve do 1990. bila faktički protektorat da bi tek tada postala formalno suverena. No postoje naznake da tek u poslednjih nekoliko godina ova zemlja počinje da vodi odlučniju politiku koja je udaljava od Anglo-Amerikanaca i približava Rusiji. Ruska potreba za transferom tehnologije i privredne organizacije zasnovane na proizvodnji, a ne na špekulaciji, i nemačka sa resursima čine ovo partnerstvo sve izglednijim u veku koji nailazi. Možda je upravo to pravac o kome bi naša elita morala da razmišlja i stoga je pokušaj stvaranja direktne saradnje sa Nemcima jedan od prioriteta.
Naravno, treba imati i svest o tome kako su završavali naši državnici koji su pokušavali da uspostave ovu vrstu orijentacije: od ubistva Aleksandra Obrenovića, internacije Stojadinovića, sve do atentata na Zorana Đinđića. No bavljenje ozbiljnom politikom uvek je bilo skopčano sa rizikom.
viši naučni saradnik Instituta za evropske studije

Komеntari44
bdce0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

junior junior
Nemacka je dobar saveznik kad dodje rec o vilikih snaga. Necemo se valjda okrenuti Tursku, a Rusi i geografski samo tolko mogu da urade. Isto da ne zaboravimo Rusija moze i da utice na Nemacku.Jugo-slovenska manjina u Nemackoj a posebno u Austriji se povecava sto je dobro lobi. Ali mi juzni sloveni smo najjaci kad smo zajedno. Bosna bas i nije funkcionalna drzava, tu Srbija i Hrvatska mogu da pomognu puno. Zasto da ne preuzmemo stvari u svoje ruke. Ekonomski i politicki da pojacamo veze i da se kroz godina slicni slovenski narod koji prica ist jezik izmesa preko brakova i rata vise nikad nece biti. Pa onda lepo da saradjujemo sa Nemackom i Rusijom kao snaga a ne kao Banana republica. U tom slucaju ne treba da prisiljavamo nego samo da pitamo oslalih ex republica dali hocu da se pridruze i preuzmu stvari i preduzeca u svoje ruke a ne u stranske.
Страја Пеперс
@Сава Савановић Исправка, није реч о филму "Варљиво лето `68.", већ о филму "Идемо даље".
Сава Савановић
"Били Србин, Американац, Енглез, Рус и Немац. И не знам шта се онда десило, али знам да је Србин на крају све изиграо. Ха, ха, ха..." Данило Бата Стојковић прича виц у филму "Варљиво лето '68"
Драган С. Вујновић
Приликом помињања ''везивања српске лађе'' аутор текста је морао навести да је то мисао министра иностраних дела Краљевине Србије Милована Миловановића из 1909. што би указало да наша дипломатска мисао није од јуче. Такође, требало је да се релативизују децидно изнети ставови у форми суда (појам из логике), како би садржина била инспиративна за даљу најширу и трајну дебату о спољној политици наше земље која је доста занемарена у нашој целокупној јавности.
Brane - Srbija je u Jugo-Istočnoj Evropi
Odličan tekst i zaključci. Dodajem tri pragmatične činjenice: 1.) Da Rusko Kineski simpatizeri (bivši komunisti-partizani) i Englesko Američki simpatizeri (bivši monarhisti-četnici) , moraju da shvate da su te zemlje DALEKO i da se sa njima ne može racionalno i ekonomično poslovati. 2.) Budućnost Srbije je u ekonomskom i kulturnom povezivanju sa BLISKIM razvijenim državama Srednje Evrope (Nemačka, Austrija, Italija,..) i na osnovu toga će zauzeti vodeću poziciju u Jugo-Istočnoj Evropi ( kao nekad Slovenija u bivšoj Jugoslaviji). 3.)Zadnjih 200 godina (pogotovo za vreme Obrenovića i posle Berlinskog kongresa 1876 i priznanja Srbije kao nezavisne države, čemu je najviše doprinela Nemačka), Srbija je razvijala svoj pravni sistem pod uticajem Nemačkog i Austrijskog ZAKONODAVSTVA.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja