petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:59

Kako se zove srpski jezik

četvrtak, 16.09.2010. u 22:00
Владо Ђукановић Фото Л. Адровић

Govori srpski da te ceo svet razume!
Samo – da li srpski ili srpskohrvatski?
To je, ukratko rečeno, srž jezičke polemike koja je prethodnih dana pokrenuta na stranicama našeg lista.
Da podsetimo. Tokom razgovora o jeziku, Miloš Kovačević, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, napomenuo je da je nedopustivo što je u udžbeniku srpskog jezika za osmi razred, koji je prošle nedelje objavio Zavod za udžbenike, među južnoslovenskim jezicima izostavljen srpski jezik, a naveden srpskohrvatski. Iz razloga što Kovačević smatra da je naš jezik srpski, i na nivou narodnog i na nivou književnog jezika. Autorka udžbenika, profesorka Duška Klikovac odgovorila je, pak, da nema dileme da je srpski naš standardni, književni jezik, ali da je srpskohrvatski naš narodni jezik, napominjući da je to nedvosmislena naučna istina.
S obzirom na to da je tema važna, a da se stavovi profesora razlikuju, zatražili smo i druga mišljenja iz stručnih krugova. O tome da li je naziv „srpskohrvatski” problematičan ili opravdan govori nam lingvista Vlado Đukanović.
– Nisam imao ovu gramatiku u rukama i ne znam šta je u njoj na drugim mestima napisano o ovoj temi, pa govorim samo o onoj skeniranoj stranici iz udžbenika koju je objavila „Politika”. Komentar profesora Kovačevića je umesan, jer se ovde govori o vremenu raspada praslovenskog jezika. Formulacija u udžbeniku je stvarno nespretna: ispada da se praslovenski jezik raspao na tri grupe jezika, od kojih su jednu činili bugarski, makedonski, srpskohrvatski i slovenački jezik. Dakle, govori se o praslovenskom jeziku, o periodu od drugog do sedmog veka, a pominju se savremeni jezici, pa petnaestogodišnjak može da pomisli da su u trećem ili petom veku postojali srpskohrvatski, bugarski, makedonski i slovenački jezik. I onda će se zapitati: ako je još u trećem veku postojao srpskohrvatski, zašto se moj jezik danas zove srpski? – kaže Vlado Đukanović.
Terminu „srpskohrvatski”, kako on smatra, mora da se posveti posebna pažnja u udžbeniku, bez opravdanja da za to nije bilo dovoljno mesta na određenoj strani.
– U udžbeniku treba objasniti da je srpskohrvatski jezik samo jedan period u razvoju srpskog jezika. Dakle, u 9, 14. ili 17. veku niko ne govori o srpskohrvatskom jeziku; ideja o srpskohrvatskom jeziku potiče iz druge polovine 19. veka, razvija se tek u Kraljevini Jugoslaviji i naravno da je politički generisana. Zbog danas živih govornika koji su rođeni u Jugoslaviji, naziv srpskohrvatski jeste opravdan, ali činjenica je da te zemlje više nema, da se jezik promenio te da će se i dalje menjati. Pošto je prošlo dovoljno godina od raspada Jugoslavije, istorija mora da se presloži u skladu sa sadašnjim stanjem stvari. Tu je Miloš Kovačević u pravu. Promenio se društveni sistem, pa su se promenila i neka shvatanja o jeziku. Duški Klikovac sigurno nije bila namera da vraća srpskohrvatski, ali je formulacija morala biti jasnija – kaže Đukanović i postavlja pitanje da li je neko proveravao udžbenike drugih izdavača, kako je u njima ovo objašnjeno i da li su svi udžbenici među sobom ujednačeni. (/slika2)
Prema rečima našeg sagovornika, danas imamo nelogičnu situaciju. On navodi dobro poznati primer Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika koji izlazi u izdanju SANU od 1959. godine. U javnosti se već postavljalo pitanje zašto SANU izdaje rečnik srpskohrvatskog jezika, ali bi zaista bilo besmisleno, dodaje Đukanović, da taj rečnik do određenog slova zadrži stari naziv – srpskohrvatski, a da od nekog slova (čije će odrednice tek biti napisane), rečnik počne da izlazi pod imenom Rečnik srpskog jezika...
Govoreći o tome da pojmovi moraju da budu prevrednovani, Đukanović spominje i trenutnu situaciju, kao i aktuelni crnogorski jezik.
– Od jedne zajedničke države nastale su četiri i svaka od njih ima pravo da konstituiše svoj jezik. Ako mogu Hrvati i Bošnjaci da imaju svoj jezik, mogu i Crnogorci. Oni imaju potrebu da svoje crnogorstvo potvrde državom i jezikom, samo što to rade na čudan način – iako imaju katedru za maternji jezik, a za pisanje pravopisa angažuju Ukrajinku... Ali to nema veze s nama. Nama niko ne može da ukrade ni imenice ni glagole, i mi u jezičkom smislu nismo uskraćeni. Crnogorci ne mogu da izmisle novu ličnu zamenicu, niti da izmene sistem brojeva, kao ni 75 odsto leksike koja nam je zajednička. Jezik nije torta pa da se sa svih strana uzima parče, a da nama ostane ono što niko neće.

-----------------------------------
Greška u udžbeniku
Vlado Đukanović napominje da je u udžbeniku Duške Klikovac napravljena i ozbiljna materijalna greška, tamo gde se kaže da srpskohrvatski čine „štokavsko, čakavsko i ijekavsko narečje”. U udžbeniku, kaže Đukanović, ne smeju da se prave ni štamparske greške, a kamoli da se pomešaju kajkavsko narečje i ijekavski izgovor. Ovo može biti greška autora, recenzenata i Prosvetnog saveta, a ako nije njihova, onda je greška urednika i izdavača. U svakom slučaju je nedopustiva, smatra naš sagovornik.

----------------------------------
Nismo manje Hrvati ako govorimo isto kao Srbi
U Hrvatskoj je nedavno objavljena knjiga „Jezik i nacionalizam” Snježane Kordić, naučnice koja predaje na fakultetu u Nemačkoj, i koja zbog svojih stavova nije omiljena u hrvatskim lingvističkim krugovima. Dovoljno je spomenuti njenu izjavu „Nismo manje Hrvati ako govorimo isto kao Srbi”, kao i da ova dva naroda imaju zajednički standardni jezik, da bi javnost imala naznake zbog čega je to tako.
U intervjuu nedeljniku „Globus”, Snježana Kordić je rekla:
„Otkud je nacionalizam kod nas toliko vezan baš za jezik? Stvar je u tome da su nacionalne političke elite na prostoru bivše Jugoslavije krenule pre nekoliko decenija u pravljenje samostalnih država s netačnim stavom da nacije ne mogu postojati niti imati samostalnu državu ako nemaju jezik različit od drugih nacija. Zato su uveravali sebe i druge da govore različitim jezicima. Sada, kada imaju zasebne države, i dalje insistiraju na tvrdnji da se radi o različitim jezicima jer se plaše da bi svest o istovetnosti jezika mogla uticati u smeru ponovnog ujedinjavanja država. Takva strepnja je, naravno, besmislena jer istovetnost jezika ne dovodi u pitanje postojanje zasebnih nacionalnih država. Inače ne bi postojala austrijska država i nacija, kanadska država, i većina drugih država i nacija u svetu.”

Mirjana Sretenović


Komentari49
b60e0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Младен Врањицан
@najveci razlog: " Iz toga se dalje moze izvesti da su svi koji koriste taj jezik - SRBI!!! Eto, zbog toga svi daju svoja imena tom jeziku i na distanci su prema Srbima i Srbiji." По тој логици онда су Американци Енглези, а Мексиканци Шпанци!!!!
D Š
Radiću, izabrali smo ju zbog činjenice da su Hrvati onomad bili uglavnom štokavci. Da vidimo što kaže hrvatski akademik Stjepan Babić… «Kad sam saznao da naš današnji Očenaš glavninom svojega jezičnoga izraza potječe s kraja 16. stoljeća, kako je zapisan u rječniku Fausta Vrančića iz 1595., napisao sam: «Očenaš je tako za mene postao izrazom povijesti hrvatskoga književnoga jezika. Moli se s neznatnim izmjenama najmanje četiri stotine godina. Postao je za mene dokazom da nikakva prijeloma u razvoju hrvatskoga književnoga jezika polovicom 18. stoljeća nije bilo. Nekoliko sam puta navodio Očenaš kao dokaz toj tvrdnji».
najveci razlog
@Урош Симић | 18.09.2010. 10:16 "Зове се СРПСКИ.Сви остали језици на просторима бивше ЈУ су Српски који сада имају разне називе." - Iz toga se dalje moze izvesti da su svi koji koriste taj jezik - SRBI!!! Eto, zbog toga svi daju svoja imena tom jeziku i na distanci su prema Srbima i Srbiji.
гаврило .
овог љета сам обишао Бар и велику цркву на Румији али су ми познаници показали и муслиманска гробља прије Другог светског рата, све је исписано ЋИРИЛИЦОМ, послије рата је кренула друга прича...пролетерска
Урош Симић
Зове се СРПСКИ.Сви остали језици на просторима бивше ЈУ су Српски који сада имају разне називе.Одите у Хрватску па погледајте неки од надгробних споменика од пре 100-200год.Па ћете видети којим су језиком говорили.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja