subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:46

Kofi zna šta je kompjuter

nedelja, 19.09.2010. u 22:00
Увежбавање песме „Киша пада”

Po onom medijskom pravilu, da bi započeta priča trebalo da ima i kraj, javljamo da se Beograđanka, kompozitorka Milica Paranosić vratila kući, u Njujork, gde na Džulijard akademiji deceniju i po predaje studentima tehnologiju muzike. Vratila se sa svog drugog kulturnog safarija – kulturno-humanitarne misije u selu Kopeji u Gani, zapadna Afrika (prva beše prošlog leta).

Kopeja je, da podsetimo, selo sa oko dve hiljade žitelja. Ima osnovnu školu i „Kulturni centar” i između njih, na tri minuta hoda, i jedini asfaltirani kilometar puta. Nema: struju, lekara, telefon, TV. U „Kulturni centar” i školu, sa nekoliko sijaličnih mesta i strujom iz agregata i tekućom vodom u delu smeštajnog „kapaciteta”, povremeno navraćaju grupe Evropljana i Amerikanaca, da tu na licu mesta vide i čuju kako se u Africi igra, peva, udara u bubanj, crta, oblači, kuva…

Naša kompozitorka sa Džulijarda tu se obrela u svom čvrstom uverenju da bi u današnjem čovečanstvu koje hrli opštoj digitalizaciji svako trebalo da ima priliku da stekne i proširuje znanja u primeni kompjuteristike, ali da to mnogima nije dato iz ekonomskih neprilika u kojima žive. „Naša Milika”, kako u Kopeji zovu Milicu, nastoji, u okviru akcije koju je pokrenula pod nazivom „Dajte im da porastu”, da osnovcima, u kojima je brzo otkrila nepresušne talente, prenese nešto od onoga čemu uči svoje studente na Džulijardu (da prave, oblikuju, snimaju, dizajniraju muzičku stranu sveta i života). Uvežbavali su i srpsku pesmu „Kiša pada”. Da je u Kopeji oformila mnogobrojnu i zahvalnu „klasu” učenika govore i pozivi koji su joj upućivani da opet neizostavno dođe, poruke da neće da je izgube, i ono što je jedan od njenih „favorita” – Kofi, desetogodišnjak – glava porodice, rekao: „Pokazala mi je šta je i za šta je kompjuter, i želim da to što više naučim”.

Letnji kurs kompjuteristike i muzičke tehnologije, priređivača, voditelja, nastavnika, tj. Milicu Paranosić „nešto” košta. Precizni budžetski pregled troškova doseže desetak hiljada dolara – za opremu, dolazak, kao i boravak i volonterski rad nastavnice, što se „Našoj Miliki” naplaćuje po lokalnom dolarskom turističkom cenovniku (!). Njujorški Džulijard je prvo najavio pa otkazao donaciju, na listi donatora, poimence, ima i „naških” imena, a nema sumnje da samofinansirajuću ulogu u svemu tome ima i pokretač svega toga, naša kompozitorka u svojoj (utopijskoj?) odlučnosti o kulturološkom, što širem upoznavanju i prožimanju sa „periferijom” čovečanstva.

Pa, da li se i koliko Milica Paranosić uverila u realne mogućnosti svojih nastojanja? (Za tako šta, najzad, mogla je da ostane i ovde. Svet je jedan!) Počev, ili zaključno, svejedno, sa ubeđivanjima sa lokalnim „faktorima” u razne tehničke potrebe toga „Daj im da porastu” (prostorije, pregovori da kompjutere koje je donela u Kopeju namenjuje isključivo školi i đacima, a ne za poklon nekom „faktoru”, itd.). U Kopeju je, naime, na radost sopstvenu i svojih učenika, donela, kao donaciju, pet laptop kompjutera.

Pri tom, paradoks sredine u koju je došla jeste i ogromna deponija odbačenih kompjutera na periferiji glavnog grada Gane – Akre, gde lokalna sirotinja „reciklira” (čerupa) te ostatke elektronike, da bi ih prodala za male pare, kao sirovinu (nedavni video u „Njujork tajmsu”! Monitori da se na njih prisedne i nagne gutljaj piva…).

Ovogodišnji, julski „masters u Kopeji”, završen je, kao i prošlogodišnji, prvi, a što u Kopeji „i šire” do tada nije viđeno – priredbom u pripremi, režiji pod vođstvom Milice Paranosić. Ove godine i pozdravnim govorima „faktora” što nagoveštava plan „naše Milike” da se sve to u Kopeji postepeno razvija, širi, sistematizuje, materijalno učvršćuje, da se tu radi isto što i na Džulijardu u Njujorku. A na jednoj festivalskoj sceni Džulijarda, Kopeja sa svime što se u njoj događalo biće i – multimedijalni performans Milice Paranosić.

Vladimir Stefanović


Komentari4
f768d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milena Paranosic
Bili bi dobro da autori svoje komentare baziraju na cinjenicama. Pa tako: -da pogledaju 3 website Milice Paranosici i 11300 kompjutrskih navoda njenog imena; -da znaju da vecina Milicinih kompozicija , pozorisne i filmske muzike i performansa imaju potku i u nasem narodnom melosu i istoriji i knjizevnosti;, - da je posle NATO bombardovanja, sa donatorskog koncerta iz sred Njujorka od prikupljenog novca licno donela ostecenoj decijoj bolnici na dedinju aparate za negu dece; - da znaju da je na Dzulijardu zovu - Milica i to- po srpskim padezima. A da i tu i svugde, pa i u Kopeji srpske pesme pevaju - na cisto i ispravnom srpskom; I, na kraju: da, Milica Paranosic JE beogradjanka i, da, zivi u Njujorku. Njeni koncerti se mogu uzivo, ili na radiju cuti u Svajcarskoj, Rumuniji, Holandiji, SAD, Rusiji, Australiji, Belgiji, Kanadi, Makedoniji, Nemackoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji,Spaniji,Italiji, Koreji, Brazilu, Madjarskoj, a, bogami i u Beogradu.
Mihailo Tosic
Dva potpuno nejasna komentara . Ako se u prvom tekst vidi kao kritika srpske kulture sta tu ima cudno ?Mnogi nasi vredni stvaraoci nisu nasli mesto u Srbiji , narocito mladji , i otisli u inostranstvo da ga tamo potraze. Oni ovoj zemlji nisu bili potrebni - tako mu dodje. Nema tu nikakvog suzanjstva u "oksidentalnoj" ( zapadnoj , to vam je prevod !) nego je odlazak u "beli svet" nasih talenata bolna istina ! Sta da radi ovde? Da ceka jedan koncert ili jedan snimak na radiju ?
Anna David
Milica-Milika se vratila "kuci" u Njujork. Otuzno....Boze, koliko mi kao narod imamo kompleks nize vrednosti i sve sto se zove ZAPAD-Amerika. Zivim u jednoj oksidentalnoj zemlji i muka mi je od suzanjskog ponasanja nasih ljudi iz Srbije.Posle kad dodju u svoju otadzbinu toliko se isprse , puni gordosti i hvale o svojim uspesima u inostranstvu. Trebali bi kolektivno da vise cenimo i postujemo sebe, kao NAROD.Nije nama kuca u Njujorku, nasa kuca je u SRBIJI. Nije ona MILIKA, vec MILICA i na tome se treba insistirati kad izgovaraju nase , sopstveno ime, vec na pocetku.Imala sam iste probleme, ali sam uspela da se izborim da mi izgovaraju ime kako odista zvuci na srpskom jeziku, inace da je bilo suprotno, ja ne bih bila ja. Moramo se boriti za svoj nacionalni status u dijaspori, individualno i kolektivno.
Горан Ћирић
Врло је важно, а посебно у културној рублици, да се "београђанка" вратила кући. Дивим се овој београдској посластици која увек уме да потенцира нешто што је неважно у односу на оно што је срж. Да није тужно, било би смешно. Ипак смеха нема, јер се на основу овога види стање српске културе и оних који је воде, а то је тужно и примитивно да тужније и примитивније не може бити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja