petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:35

Odrastanje uz kompjuter i „brzu hranu”

subota, 25.09.2010. u 22:00
Деформитете кичме има 11,83 одсто школске деце Фото Д. Јевремовић

Školarci u Srbiji su, iz godine u godinu, sve deblji i znatno su slabije fizički aktivni, a veliki broj mališana „živi” na takozvanoj brzoj hrani. Deformitete kičme ima 11,83 odsto školske dece, a grudnog koša 2,8 odsto učenika. Rezultati sistematskih pregleda u prošloj godini pokazuju da su deformiteti stopalazabeleženi kod 12,6 odsto đaka, što znači da svako deseto dete ima ovaj problem. Loše telesno držanje i nepravilno stajanje ili sedenje, koje karakteriše povijeni stav, upale grudi, opušten trbuh i iskrivljena kičma ima 18,63 dečaka i devojčica.Stručnjaci upozoravaju da kod najmlađih dolazi do jednostranog opterećenja tela zbog prepune đačke torbe, da uče na nedovoljno osvetljenommestu, da muku muče sa nekorigovanimsmetnjama vida, da se nedovoljno bave fizičkim vežbanjem, da nemaju dopunsku ishranu za vreme napornog rada i da osećaju zamor zbog prevelikih obaveza u periodu intenzivnog rasta i razvoja.

Prema rečima dr Katarine Spasović, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u toku 2009. godine pregledano je 363.178 školske dece, čime je obuhvaćeno oko 93 odsto školaraca. Ona objašnjava da je brojučenika sa deformacijama kičmenog stuba poslednjih godina na približno istom visokom nivou.

–Na sistematskim pregledima otkrivaju se i oboljenja i stanja zbog kojih učenici uglavnom ne traže lekarsku pomoć,poput deformacija koštano-zglobnog sistema, lošeg telesnogdržanja, nedovoljne uhranjenosti…Niza drugih problema značajno utiče na sposobnost učenika kao što su smetnje vida, sluha, nedovoljna psihička razvijenost, govorne mane, urođene srčane mane, karijes... Za sve je važno rano otkrivanje i rehabilitacija – kaže dr Spasović.

Prilikom sistematskih pregleda đaka, medicinari ocenjuju i čistoću tela na osnovu izgleda i odeće, a ona je konstatovana kao loša kod 1,54 odsto učenika. Broj vašljive dece smanjuje se poslednjih godina, sa jedan odsto u 2007. na 0,73 odsto u protekloj godini. Doktorka Spasović kaže da se telesna razvijenost učenika takođe duži niz godina zadržava na nezavidnom nivou – sa 19,8 odsto školske dece nezadovoljavajuće razvijenosti.

–Svako peto dete školskog uzrasta pokazuje odstupanje u telesnoj razvijenosti, visini i težini. Gotovo trećina školske dece, 26,6 odsto,odstupa od normalne uhranjenosti.Smetnje sluha konstatovane suu relativno malom procentu, kod 0,14 odsto dece, ali je zato karijes prvog i drugog stepena zastupljen kod više od petine đaka – rekla je sagovornica.

Istraživanja pokazuju da i predškolci u Srbiji imaju loše držanje i ravne tabane, a da gotovo trećina budućih osnovaca ne ume da izgovori sve glasove.

– Problem je što roditelji, zbog brojnih obaveza, imaju sve manje vremena za decu. Mališani su zapostavljeni, loše se hrane, uopšte se ne igraju kao što su nekad deca to činila, ne šetaju dovoljno, a to sve ostavlja posledice po njihovo zdravlje. Najmlađi kad prohodaju često nose lošu obuću jer su kvalitetnije cipelice skupe i nepristupačne svim porodicama – istakla je dr Nada Jovanović-Vasiljević, direktorka Doma zdravlja „Barajevo”.

Mališani nemaju zdrave navike kada je reč o ishrani i uglavnom jedu peciva i slatkiše. Ispitivanja pokazuju da više od četiri petine dece svakodnevno ima tri glavna obroka, a više od dve trećine mališana najčešće jede beli hleb. Gotovo trećina dece svakodnevno jede slatkiše, četvrtina njih kolače, polovina pije gazirane sokove, a grickalice najmanje tri puta nedeljno konzumira oko 57 odsto ispitanika.

Tinejdžeri u Beogradu najčešće stupaju u seksualne odnose kada napune 16 godina, a to najčešće čine, kako kažu, zbog ljubavi prema partneru. Nešto češće su seksualne odnose imala deca iz bogatijih porodica.

– Između 25 i 30 odsto adolescenata imalo je iskustva u seksualnim odnosima. Najčešće se dešava da to urade jednom, dva puta, pa onda prave pauzu po godinu, dve dana. Svuda u svetu najčešći razlog za stupanje u seksualne odnose je uticaj vršnjaka ili partnera, kao i znatiželja – objasnio je dr Zoran Stanković, šef Odeljenja za dečju i adolescentnu ginekologiju iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”.

Više od polovine dece uzrasta od 12 do 19 godina pije alkohol, a prvo iskustvo u proseku su imali sa 14 godina. U lekovitost alkohola veruje svako 12. dete, a gotovo trećina mališana smatra da piće uliva hrabrost i smanjuje strah.

Danijela Davidov-Kesar

-----------------------------------------------------------

Igrica s namirnicama

U Predškolskoj ustanovi „Rakovica” osmislili su interesantan projekat kako bi predupredili gojaznost kod dece i navikli ih da se zdravo hrane. Tvorac projekta je nutricionista Dragomir Makević, koji kaže da mališani najviše vole brzu hranu, bela peciva, slatkiše i da voćne sokove poistovećuju sa gaziranim i energetskim napicima. Mališani obožavaju čips, čokoladu, a kad im se pomene neko povrće najčešće kažu „to je bljak”, ili „neću to da jedem”.

– Deci je nezanimljivo da im se priča o tome šta treba da jedu, pa sam zato osmislio igricu koja obuhvata kartice na kojima su nacrtane namirnice koje treba izbegavati, koje ponekad mogu da jedu i koje su preporučljive. To im je označeno bojama semafora, crvenom, žutom i zelenom i oni posredstvom sličica uče šta je zdrava hrana, a šta nije. Svaka sličica ima i stih koji oni lako upamte, a drago mi je što su mnogo saveta usvojili i što sada prekorevaju roditelje kada vide da oni jedu nešto nezdravo. Recimo, jedna devojčica je rekla mami da ne sme da pojede celu čokoladu, već samo dve kockice – objasnio je Makević.

-----------------------------------------------------------

Ljubav prema sportu

Lekari objašnjavaju da je za dobro zdravlje dece neophodno da se oni na vreme usmere na bavljenje nekim sportom. Prema podacima Republičkog zavoda za sport, najveći broj mladih sportista samovoljno je odlučio da se bavi određenim aktivnostima. Najvažniji razlozi zašto počinju da se bave sportom jesu druženje, ljubav prema sportu, zdravlje, zabava, putovanja, lep izgled, uspeh, popularnost, novac, ali i zbog želje roditelja.

– Istraživanja su pokazala da su razlozi za napuštanje sporta brojni i najčešće su u vezi sa lošim iskustvima sa trenerima, velikim pritiskom da se pobeđuje, nedostatkom zabave i uživanja, nerealnom ambicijom roditelja... Odgovori više od 400 mladih sportista pokazuju da najveći procenat dece, 67,8 odsto, „ulazi” u sport od šeste do desete godine. Podaci iz 2005. godine pokazuju da se više od polovine mladih sportista oprobalo u najmanje dva različita sporta dok se nisu opredelili za onaj koji najviše odgovara njihovoj prirodi – naglašeno je u Priručniku za roditelje mladih sportista koji je izdao Republički zavod za sport.

-----------------------------------------------------------

Svaki osmi mališan – pod stresom

Prema analizi Gradskog zavoda za javno zdravlje iz 2006. godine, pod stresom je bilo svako osmo dete, dok je svaki šesti mališan osećao tugu, potištenost, neraspoloženje i zabrinutost. Nešto više od četiri petine dece izjavilo je u istraživanju da pere ruke kada uđe u kuću, a devojčice češće peru zube od dečaka. Naviku svakodnevnog tuširanja ima tek nešto više od polovine anketiranih mališana, a svaki dan menja veš tek nešto više od dve trećine anketirane dece. Svako deseto dete promeni veš na tri do četiri dana.

– Slobodno vreme deca najčešće provode slušajući muziku i gledajući televiziju, a 33 odsto mališana igrajući kompjuterske igrice. Posle ponoći na počinak odlazi čak 16,9 anketirane dece, a oko dve trećine anketiranih dečaka i devojčica izjasnilo se da puši – navodi se u analizi Gradskog zavoda za javno zdravlje za 2006. godinu.

Iako većina dece smatra da je pušenje štetno za zdravlje, analiza pokazuje da svako dvadeseto dete konzumiranje cigareta ocenjuje kao zabavno, svako deveto misli da pušenje smiruje nerve, a svako osmo da ovaj porok pomaže mršavljenju.


Komentari3
3bdd2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sonja savic
posle citanja ovog teksta sta reci nego katastrofa jer ta ista deca treba da postanu ljudi sposobni za zivot a po ovoj statistici nemam reci kako bi to nazvali,sto znaci roditelji vodite racuna o vasoj deci
Alesja R
u SSSR-u u školama je bio dobar sistem (sačuvan i do sadašnjih vremena, možda je negde malo izmenjen). U svakoj školi ima menza, i svaki mesec roditelji uplaćivaju neki iznos za ishranu svog deteta. Eto. Nema glupih sendviča i grickalica, u školi se to uopšte ne prodaje. Đak svaki dan pojede u školi normalan obrok - recimo, meso i krompir ili ribu i pirinač, i t.sl.
Muradin Rebronja, ugostitelj
Ako hoćete da nam veliki broj mališana ne "živi na takozvanoj brzoj hrani", onda treba da organizujete ishranu u školskim kafeterijama. Amerikanci su to uradili još 1946. godine. Jeste da su u početku pokušali da im oni određuju šta će deca da jedu (kao što to još uvek kod nas rade u ishrani učenika i studenata), ali suočeni sa bojkotom, morali su da angažuju profesionalce koji su osmislili hranu koju deca vole, ali su je učinili da bude bezbedna, zdrava i nutricijski izbalansirana, sa cenama i do 50% jefinijim od komercijalnih, na primer McDonalds restorana. U tim i takvim kafeterijama mališani stiču zdrave navike jer se u ponudi ne nalaze peciva od belog brašna, sa transmasnoćom i šećerom. Ne piju gazirane sokove već sveže ceđeno voće i povrće, obrano mleko sa dodatkom raznih cerealija, sendviče od integralnog brašna, posnog mesa, posnog sira i mnogo salate. Veoma polularni napitak, milk šejk, prave od obranog mleka ili jogurta, svežeg ili zamrznutog voća ili voćnog sladoleda....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja