subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:20

Zgrada tesna za četrnaest kilometara građe

Autor: Slobodan Kljakićsubota, 25.09.2010. u 22:00
Драган Гачић (Фото Д. Ћирков)

Na današnji dan pre 65 godina Izvršni narodni odbor grada Beograda doneo je odluku o osnivanju Gradskog arhiva u Beogradu, kao samostalne ustanove, čiji je zadatak prikupljanje originalnih dokumenata iz gradskih ustanova, organa samouprave, privatnih zaostavština i slične građe od važnosti za istoriju Beograda. Posle pripremnih tehničkih radnji Arhiv je započeo rad 9. aprila 1946, sa samo jednim fondom, građom Zemunskog magistrata iz perioda 1749–1934. godine.

Od onda je proteklo mnogo vremena, a Istorijski arhiv Beograda (IAB) izrastao je u nezaobilaznu tačku na arhivskoj, kulturnoj, naučnoj i istraživačkoj mapi Srbije i regiona. O pređenom putu IAB i sadašnjem trenutku ove ustanove, razgovaramo sa direktorom, magistrom Draganom Gačićem, osobom s velikim iskustvom u kulturi, jer je naš sagovornik svojevremeno bio pomoćnik ministra kulture Republike Srbije, direktor Kulturnog centra Beograda i pomoćnik direktora Arhiva Jugoslavija.

– U proteklih 65 godina građa koja se čuva u IAB toliko je narasla da danas imamo 2.758 fondova i zbirki, ili skoro 14 dužnih kilometara arhivske građe od 16. veka do danas. Najstariji dokument je „Dijalog Osmanlije i Hrišćanina“ na turskom jeziku. Pošto je nedatiran, pretpostavlja se da je nastao posle smrti Sulejmana Veličanstvenog 1566. godine, kaže Gačić.

Direktor IAB navodi da 40 fondova i zbirki ove ustanove ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, uključujući fondove esnafa, lični fond Vladimira Jovanovića, jedne od najznačajnijih ličnosti Srbije 19. veka, fond porodice Glavinić, zbirku crkvenih matičnih knjiga, arhivalija, planova i mapa.

– Na osnovu dogovora Vlade Republike Srbije i SPC, sada su posebno aktuelne matične knjige. U IAB se čuva 539 tih knjiga iz perioda od 1721. do 1913, a najviše ih je iz SPC. Ima i 27 matičnih knjiga Rimokatoličke crkve, kao i dve matične knjige iz dve jevrejske opštine. Videćemo kako će postupak s njima biti okončan, da li vraćanjem matičnih knjiga SPC ili na neki drugi način, kaže Gačić, uz naglasak da su u toj građi možda najznačajnije matične knjige Saborne crkve u Beogradu, koje obuhvataju period od 1816. do 1905, a u njih su upisivana krštenja i venčanja i članova dinastija Karađorđević i Obrenović.

– Posebna pažnja se u poslednje vreme obraća na katastarske planove i zbirke planova i mapa, od kojih su najstariji iz 13. veka. IAB je u julu ove godine učestvovao na konferenciji u Budimpešti, pod nazivom „Katastarske karte i mape u centralnoj Evropi“, što je projekat koji finansira EU, naglašava Gačić.

U modernoj laboratoriji za konzervaciju i restauraciju IAB godišnje se restaurira oko 8.000 dokumenata, korisnicima usluga su na raspolaganju i moderne tehnologije za mikrofilmovanje arhivske građe, a poseban značaj ima samostalno definisani Informacioni sistem Arhiva – Janus, moderan i funkcionalan sistem koji u najvećoj meri automatizuje radne procese, omogućava upravljanje građom i izradu digitalnih zapisa. U ovom momentu ih ima oko 230.000, a rad na digitalizaciji građe je u toku.

Arhiv je u stalnoj službi građana, što pokazuje da je tokom prošle godine pristiglo više od 8.000 zahteva stranaka, a da ih je po raznom osnovu više od tog broja došlo neposredno u Arhiv.

Naš sagovornik naglašava doprinose svojih kolega koji su proteklih 65 godina obavljali dužnost direktora IAB, ne zaboravljajući, naravno, ni sve zaposlene i njihovu ulogu u razvoju ove ustanove.

– Arhivom je pre mene rukovodilo sedam kolega, kaže Gačić, i pominje prvog direktora Lazara Ćelapa, posle koga su tu dužnost obavljali Pero Damjanović, Veljko Kuprešanin, Gojko Lađević, dr Radomir Bogdanović, Boža Draškić i dr Branka Prpa.

– Svako od njih je dao izuzetan doprinos razvoju i modernizovanju IAB, uključujući i useljenje u namensku zgradu 1973, prvu te vrste u Srbiji.

Vremenom je zdanje postalo tesno.

– Problem je izražen već godinama, a uskoro nećemo moći da izvršavamo zakonsku obavezu o preuzimanju građe. Nadam se da ćemo u dogledno vreme dogradnjom ili nadogradnjom rešiti problem za više decenija unapred, optimističan je Gačić.

On posebno naglašava da se u IAB čuva niz legata, od kojih je po količini građe i po sadržaju verovatno najznačajniji legat Konstantina Koče Popovića i njegove supruge Lepe Perović. Legat uključuje i kompletnu radnu sobu Koče Popovića koja je odnedavno deo stalne izložbene postavke IAB, postavke koja je ovih dana dopunjena novom arhivskom građom i dostupna posetiocima svaki dan u Galeriji Arhiva.

U IAB se nalazi i legat Blagoja Neškovića, a u bogatom legatu Vicka Krstulovića je i ratno izdanje „Jame“ Ivana Gorana Kovačića, raritet svetskog ranga, sada izložen na izložbi. U ovom legatu je i velika biblioteka sa više od 1.500 jedinica, uključujući i najobimniju biblioteku o pomorstvu.

Vrlo su bogati i legati Dragoslava Draže Markovića i njegove supruge Kike Damjanović, kao i legat Svetozara Vukmanovića Tempa sa više od 80 kutija građe.

– Moja prethodnica Branka Prpa mnogo je učinila da IAB unazad nekoliko godina dobije legate istoričara dr Ivana Đurića, balerine Jelene Šantić, baletana Milorada Miškovića, humoriste Novaka Novaka, osnivača signalizma Miroljuba Todorovića, osnivača „Republike“ dr Nebojše Popova, teatrologa Jovana Ćirilova, arhitekte Ivana Mlađenovića, pesnikinje Tanje Kragujević, a preuzeta je i ogromna dokumentacija Bitefa i Bemusa, naglašava Gačić.

– Od 2005. Arhiv preuzima i izuzetno bogatu građu Koste St. Pavlovića, jugoslovenskog diplomate koji je bio i šef kabineta tri predsednika jugoslovenske vlade u emigraciji. Iz ovog legata su na stalnoj izložbi sada predstavljena pisma Pavla Karađorđevića iz sedamdesetih godina prošloga veka i knjiga prijemne pošte Draže Mihailovića 1943–1944. godine, podseća Gačić.

Na naše pitanje da li su u ovom trenutku u toku pregovori oko nekog novog legata, magistar Gačić kaže:

– Razgovaramo s gospodinom Borisom Begovićem o preuzimanju dokumenata njegovog oca, poznatog revolucionara, španskog borca Vlajka Begovića. U toku su i pregovori sa gospodinom Đorđem Pavlovićem, naslednikom prebogate građe porodice Pavlović. Iskoristio bih, zato, ovu priliku i pozvao građane koji poseduju ličnu ili porodičnu građu, ili neku drugu značajnu građu do koje su nekim putem došli, da bi je sačuvali za dalja pokolenja, da se obrate Arhivu koji je uvek spreman da je preuzme i na taj način zaštiti i sačuva, a ubuduće stavi na uvid javnosti.

------------------------------------------------------------

Otvoriti dosijea

U odgovoru na pitanje kakav je njegov stav prema otvaranju tajnih dosijea koji se postepeno prenose u arhivske ustanove iz BIA, Gačić kaže:

– Siguran sam da će i ovaj arhiv, kao i druge arhivske ustanove u kojima se čuva ta vrsta građe, postupati kao i drugi, znači, kako zakon nalaže. Mislim da sva dokumenta treba staviti na uvid javnosti, što je učinjeno u velikom broju zemalja, posebno iz nekadašnjeg socijalističkog lagera, tokom procesa tranzicije i demokratizacije. Ne vidim razloga da i kod nas ne bude donet takav zakon, bez ulaženja u političke konotacije i tumačenje želja jednih da dosijea budu objavljena, nasuprot onima koji su protiv toga. Dobro je što se u ovom domenu stvari pomeraju napred, o čemu svedoči i sastanak Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, i ministra Ivice Dačića, na kome su dogovorili da se pristupi izradi Pravilnika o službenoj i državnoj tajni i načinu čuvanja tajne i oslobađanja od čuvanja službene i državne tajne. Ministar je to naložio svojim saradnicima, jer se sada postupa prema pravilniku donetom još sedamdesetih godina prošloga veka.


Komentari0
e58d7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja